FUDBAL BI DA OSTANE ČIST
Dešavanja u našem fudbalu poslednih nedelja, kao i izjave pojedinih predstavnika klubova u kojima u prvi plan izlazi nezadovoljstvo sudijskim odlukama izazvalo je priličnu buru na našoj fudbalskoj sceni. Neke od optužbi su bile ozbiljne. To stanje i dalje traje. Iskoristili smo priliku da o tome nakratko porazgovaramo sa Radovanom Zupcem, poznavaocem suđenja autorom, sada već veoma popularnog, bloga fudbalskisudija.blogspot.com.
Ovih nedelja, možda čak i meseci predstavnici superligaša u javnost izlaze sa izjavama da su nezadovoljni suđenjem. Kako komentarišete tu pojavu?
To nije pojava, to je način ponašanja koji nas prati vše od dve decenije. Fudbal hoće da se prikaže sportskoj javnosti da je čist, a zapravo sve od njega polazi. Kompletno stanje u kojem se nalazi srpski klupski fudbal je posledica loše politike koja je decenijama vođena od strane FSS. Posledica bezbroj trulih kompromisa od kojih svake sezone bar nekoliko dolazi na naplatu. Bavljenje fudbalom kod nas je postalo unosno mesto lišeno sportskog, ali sa primesom političkog. Sudije su se, po dekretu samo ukolpile u to sivilo.
Kažete da su se sudije uklopile u sivilo. Zar sudije ne bi trebale da budu nezavisne?
Te nezavisnsoti nema skoro dve decenije, možda i više. Sve se u našem fudbalu odigrava pod strogom kontrolom fudbalskih organa. Kad kažem kontrolom, mislim od trenutka sačinjavanja lista sudija, preko formiranja organa FSS zaduženih za sudije i suđenje do analize sudijskih odluka. Ništa se ne dešava bez znanja fudbala.
Pa zar fudbal ne bi trebao da ima kontrolu nad sudijama?
Kontrola je jedno, a upravljanje drugo. Kod nas se kontrola i upravljanje smatraju jedno te isto, pa se spram toga tako i ponašamo. Kontrola i upravljanje su dve odvojene funkcije. Kontrola treba da postoji, ali upravljanje sudijama treba da bude povereno ljudima od struke, autoriteta i imena. Sudijska organizacija u Srbiji mora imati suštinsku autonomiju. Tu leži ključ problema. Fudbal tu i takvu autonomiju ne da. Primer kako to treba da izgleda je Slovenija. Mi smo prošle godine, početkom oktobra meseca imali jednu čistku u sudijskim redovima, koju je sproveo FSS, kada su iz rukovodeće strukture sudijske organizacije istisnuti ljudi poput Zorana Petrovića, Zdravka Jokića i Miroslava Radomana. Umesto njih su postavljeni ljudi koji nemaju potreban autoritet. Bez autoriteta znanja i imena, nema ni poštovanja. Populistički autoritet, kojem smo poslednjih decenija skloni, je privid, a privid je iluzija.
Složićete se da su greške sudija prisutne, neke od tih grešaka su više nego evidentne. Valjda klubovi imaju pravo da reaguju na te greške.
Niko ne spori klubovima pravo da izraze svoje nezadovoljstvo sudijskim odlukama. Postoji način kako se to radi. Taj način je propisan određenim aktima FSS i Zajednice SLS. Međutim, takav način izražavanja nezadovoljstva nije marketinški isplativ za klubove. Za klubove je bolje da preko novinara, od kojih su mnogi lišeni profesionalizma a željni senazacionalizma, u sredstvima informisanja izađu u javnost sa bambastičnim izjavama i komentarima koji su vezani za sudijske odluke. To je jeftin marketing koji, na žalost, u jednom ovakvom društvu kakvo je naše, prolazi. Takvim ponašanjem od strane klubova imamo na delu paradoks; sami klubovi ne veruju u ono što su doneli. Klubovi ne veruju u legitimitet sistema koji su sami stvorili.
Da li to znači da sudije nemaju krivice za ovakvo stanje?
Kako mislite da može neko biti bez krivice ako je u vazalskom odnosu, ako je pod kontrolom druge interesne grupe, u ovom slučaju fudbala? Svakako da deo krivice, nekada i nemale, ide na dušu sudija, ali ta krivica je proizvod stanja kojeg je napravio fudbal svojim apsolutističkim vladanjem i svesnim srozavanjem značaja i uloge sudijske organizacije u Srbiji. Niko u ovom našem fudbalski začarnom krugu nije bez krivice. Međutim, treba praviti razliku šta je uzrok, a šta posledica. Između uzroka i posledice, u jednom uređenom sistemu, nikada nije stajao znak jednakosti. Ne leči se posledica, već uzrok.
S. Mladenovski