– Festival tradicinalnih pozorišnih formi 2014. –
Festivali dramskih amatera Vojvodine se nastavljaju. Pozorišni karavan ovog puta, po tradiciji, dolazi u Jašu Tomić gde će se od 19. do 25. septembra održati Festival tradicionalnih pozorišnih formi Vojvodine. Ko će sve ove godine doći da se pokaže u teatru na granici?
U Jašu će doći Bora šnajder koji je na svoj razvoji put krenuo iz Kovina uz svesrdnu pomoć Jovana Grujića. Putovao je Bora od svog rođenja širom Vojvodine ali, i Mađarske i gde god je bio ostavio je iza sebe jak trag. Nekima se taj trag svideo, nekima nije. Neki su Borinu priču prihvatili, neki su je odbacili. S druge strane Bora šnajder se na to nije osvrtao već je nastavio da korača svojim razvojnim putem ne mareći mnogo što je nekima nakon njegovog prolaska skočio holesterol. Bože moj, može li savremeni čovek provesti Život bez holesterola? Neki će reći da može, neki će pak reći da ne može. Mišljenja su podeljena. Tako će biti dok je sveta i veka. Biće interesantno videti šta o tome kažu glumci Glumačkog ansambla Nova scena iz Padine. Dijagnostiku tog pitanja dala je Jarmila Gerocova. Ako se čovek ne pazi moguće je da će i ne znajući okupiti Ožalošćenu porodicu koja, kao i sve naše porodice liče jedna na drugu a opet su sve tako različite. Takvi smo, kakvi smo. Sliku i priliku nas samih na ožalošćenom skupu tako blisko dalekih rođaka ove godine su ubedljivo i verodostojno prezentovali glumci Kamerne scene Miroslav Antić iz Sente predvođeni ceremonijal majstorom Dejanom Cicimilovićem. Bilo bi dobro kada bi čovek prvo znao šta piše u testamentu, šta mu je pokojnik ostavio pa spram te ostavštine da se pokojniku oduži. Na kraju što bi neko plakao džabe. Za dve hiljade dinara bolje je otići u kafanu gde služi lepa Mirandolina, nego nositi crninu i avansno trošiti suze, pa se tamo kao čovek provesti, baš onako kako to rade glumci Dramskog studija Luča iz Kruščića. U kafani Dejana Cicimilovića, koju svi od milošte zovu „Niški merak“, lepa Mirandolina može svakog uveseliti, ali neće svakoga ostaviti ravnodušnim. Neki će posle njenog služenja otići pijani od sreće, a neki pak tužni što im ona, eto, baš njima, nije posvetila pažnju koju su očekivali. E, ljudi moji pa lepota je čudesna i ne dokučiva stvar.
Kažu da je pozorište letenje između sna i jave, da se u tom letenju dotiču granice teatra. Na krilima tog saznanja u Jašu Tomić će, nakon uzletanja iz Sremske Mitrovice sleteti Bonig-Boing sa posadom i putnicima Pozorišta Sirmijum. Sleteće i pokušati da uveseli pozorišnu publiku vodviljskim zapletom. Ko kome, zašto i kako? Niko nikome više od tri puta, neko će u šali reći: Mnogi su taj zaplet pokušavali da naprave. Neki su u tome uspeli, neki nisu. Klizavo je to tlo, dvoje vrata a bezboroj ulazaka. Neću ni kako ja hoću. Da li će to poći za rukom sremskoj posadi i putnicima koji se ukrcaše i povezoše Kunijev Boing-Boing ostaje da se vidi isto onako kao što je postalo vidno da Jerotije još nije uhvatio njegovo Sumnjivo lice. Kako je pročitao Đokino pismo, Jerotije mira nema. Evo već skoro godinu dana kako on uz pomoć Aleksandra Volića vija neznanog i opasnog gosta. Jedini trag mu je miris promincli, a tog mirisa po Vojvodini ima skoro na svakom koraku. Nije lako crnom Jerotiju. No, možda će Jerotiju poći za rukom da u teatru na granici uhvati onoga za kim toliko bezuspešno traga pre nego što on trajno ode.
Posle svega jedno je sigurno šarena i velika ekipa pozorišnog karavana ove godine dolazi u Jašu Tomić. Šta će od tog šarenila ostati e to je u ovom trenutku teško reći. Postoje određene naslute o tome šta se može očekivati ali ajde da ne prenagljujemo. Neka o tome svoj sud kaže četvrti zid tj. publika.
R. Zubac
