Čini se, Sutjeska, ono malo banatsko selo ne može skriti svoje čari tek tako, doduše, te čari može osetiti samo Sutješčanin. Mogu i oni drugi, dovoljno je da budu radosni, zadovoljni što na ovaj poseban dan mogu da podele svečanost i božićni duh u krugu svojih bližnjih, rođaka i komšija. U Sutjesku se tada vrate i oni Sutješčani u duši i srcu, da na Badnji dan i Božić budu sa svojim bližnjima. Veče se neprimetno brzo spustilo, verovatno taman dovoljno brzo da deca spremna u grupama krenu u svoj pohod korinđanja. Ne tako hladno veče, blaga ovogodišnja zima, donela je maglu, prikradenu u noći i injem obasjane predele Sutjeske, tek malog, a tako velikog banatskog sela.
U ovoj prazničnoj noći inje je prekrilo i hram Svetog Vaskrsenja Hristovog, ne tako davno izgrađenu još jednu sutješčansku crkvu, koja je svoj veličanstveni, a skromni kutak pružila svim Sutješčanima, koji su došli da svečano obeleže sveti praznik paljenjem Badnjaka. Zvona su zvonila, dok je crkva sijala u svojoj novoj, svečanoj belini. Službom popa Jovana, započeta je svečanost najavljivanja rođenja Hrista, dok je drveni ikonostas plenio ka severnom zidu. Omalterisani zidovi još uvek čekaju prve freske, ali toplinu i duhovnost pruža i ono malo skromnih ikona. Sa desne strane od ulaza, u takozvanoj priprati, skromnost crkvenog enterijera ispunila je svetlost brojnih sveća zapaljenih za zdravlje i sreću. Crkveni pomoćnici su i ovom prilikom prodavali sveće, ali i buketiće osveštanog Badnjaka.
Galerija fotografija
Narod je polako pristizao, u ne tako velikom broju kao ranijih godina. Čini se da su nemaština, teška situacija u državi, večite migracije porobile i ono malo Sutješčana u duši i srcu. Ipak, bezmali broj ljudi, Srba i Rumuna okupilo se u novom ruhu parka starog nemačkog trga. Deca su sa nestrpljenjem čekala da se raziđu po selu, ali su sa radošću skakutala oko Badnjaka.
,,Mir Božji, Hristos se rodi“, poželeo je pop Jovan nakon praznične službe i dao dozvolu kumu crkve da prvim vatrenim iskrama zapali Badnjak. Osveštane grančine Badnjaka Sutječani su uzeli za sreću, zdravlje i mir do sledeće godine, kada će grančice hrasta ponovo zapaliti.
,,Ne postoji lepši dan u Sutjesci, nego kada mogu da vidim sve ove ljude na jednom mestu, kada se jednako raduju istom događaju“, reči su Sutješčanke koja je iz Novog Sada došla da sa svojim roditeljima provede ovaj praznik.
,,Žao mi je što uvek nekako kratko traje, ljudi se brzo raziđu kućama, iako se deli i rakija i vino“. Dodala je ona.
Kao i svake godine, crkveni odbor za sve Sutješčane spremi i kuvano vino i rakiju, a deca se raduju bombonama kojih uvek ima na pretek. Ipak raduju više korinđanju, pa se brzo sa svojim kesama i pesmom razbeže iz crkvenog parka. Petarde, vatromet i rakete međutim ni ovog puta nisu izostale, ali uprkos takozvanom spektaklu, pirotehniku su posedovala deca, koja su i pored roditeljskog nadzora rakete i petarde bezobzirno i nesavesno bacali među ljude. Kratko ali svečano, čini se Sutjeska, ono malo banatsko selo pokaže svoje čari, koje ne može da sakrije. Ne može da sakrije radost kada ugleda svog bivšeg stanovnika koji posebnom prilikom dođe baš tada, ne može da sakrije skromnost ali veličansvenost praznika, u kojem uprkos teškoj situaciji svih – Božićni duh ne nedostaje.
Nataša Šaru