Vrištanje za spas!
U subotu uveče u Domu kulture u Jaši Tomiću održana je repriza predstave „Generalna proba samoubistva“ u režiji Darka Grahovca a u izvođenju Pozorišne trupe „Teatar na granici“.
„Generalna proba samoubistva“ je tekst koji u sebi, na neki način, siblimira skoro sve ono što je ranija Kovačevićeva dela karakterisalo. U ovom tekstu ima i komike i tragikomike i groteske i apsurda. „Generalna proba samoubistva“ je priča koja sasvim prikladno nosi podnaslov – malo gorča komedija o laži. U lažima živimo, sa lažima živimo, za laži živimo, laži nas prate na svakom koraku. U jednom takvom lažljivom okruženju čoveku se uskraćuje pravo na normalan život. Ako mu se uskraćuje pravo na normalan život, ne može mu se uskratiti pravo da sa svojim životom okonča onako kako on hoće. Međutim, ni to nije baš tako. I u tom suicidnom momentu oko čoveka se pojavljuju lažne mecene i dobrotvori. Poruke ovog teksta su opore i teške a asocijacije na našu svakondevicu su brojne i mnogostruke. Valjda zbog tih i takvih asocijalacija gledalac se nalazi u dilemi da li da se smeje onome što vidi i čuje, ili da plače. Između smeha i plača čoveku ostaje vršitanje kao ventil da ne zagadi sam sebe.
Na osnovu svega što je publika imala priliku da vidi kako nakon premijere, tako posle reprise je to da je„Generalna proba samoubistva“ u izvođenju Teatra na granici vredno ostvarenje. Vredno je zbog toga što u sebi nosi potrebnu pozorišnu estetiku, što je u rediteljskoj postavci ali i glumačkoj igri bilo onog istraživačkog što pozorište čini tako vrednim. Da je to tako možda najbolje svedoči i reakcija publike. Te reakcije su bile afirmativne kako tokom predstave, tako i nakon nje. To je valjda zbog toga što je predstava uspostavila interakciju sa publikom. Malo li je?
NMR Info
Galerija slika