Stočari koji žele da nabave novu opremu i traktore za bespovratna sredstva mogu da konkurišu do 23. februara, u okviru projekta koji Srbija sprovodi sa Svetskom bankom. Cilj ovog projekta je podizanje konkurentnosti domaće proizvodnje.
Predmet Drugog javnog poziva su investicije i prihvatljivi troškovi koji se odnose na unapređenje konkurentnosti primarne stočarske proizvodnje i to u oblastima proizvodnje mleka, proizvodnje mesa, pčelarstva i akvakulture. Mogu se iskoristiti za nabavku traktora i opreme.
Za sprovođenje Drugog javnog poziva u 2022. godini, opredeljena su sredstva u iznosu od 360.000.000 dinara. Ukupna vrednost investicija u individualnom poslovnom planu iznosi od 20.000 do 50.000 evra u dinarskoj protivrednosti. Minimalni iznos bespovratnih sredstava je od 10.000 do 25.000 evra.
„Projekat konkurentne poljoprivrede u Srbiji“ je zajednička inicijativa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Svetske banke. Ovim je uveden novi model finansiranja kako bi se osnažili mikro, mali i srednji poljoprivredni proizvođači i preduzeća. Istovremeno cilj je unapređenje poljoprivrdne proizvodnje i konkurentnosti. Korisnicima koji planiraju nabavku traktora ili opreme projekat pruža mogućnost dobijanja bespovratnih sredstva u iznosu od 50% od ukupne vrednosti investicije, sa pripadajućim porezima. 40% je kreditno finansiranje u saradnji sa poslovnim bankama. Poljoprivrednici u nabavci učestvuju sa samo 10% sopstvenih sredstava.
Rok za podnošenje prijava je 23. februar.

Da je moguće oživeti propalu zemljoradničku zadrugu i dati vetar u leđa mladim poljoprivrednicima sa novim oposlovnim idejama najbolje ilustruje primer zadruge u Krajišniku u opštini Sečanj.
Naime, u tom srednjebanatskom mestu entuzijazam mladih su prepoznale i državne institucije pa je tako 2019. godina Ministarstvo za regionalni razvoj dodelilo zadruzi „Sloga“ bespovratna sredstva u vrednosti od 15 miliona dinara.
„Novac smo iskoristili za kupovinu mašina i opreme, konkretno teleskopskog manipulatora, vagarsku opremu i kućicu i prateću opremu za otkup žitarica, kao i softver“, kaže Dragan Grahovac, direktor zemljoradničke zadruge „Sloga“ iz Krajišnika.
Grahovac podseća na to da su se 2016. godine reorganizovali tako što se okupila grupa mladih poljoprivrednika, koji su želeli da nastave život na selu i da se bave, pre svega, ratarskom proizvodnjom, ali i drugim vidovima poljoprivrede, voćarstvom, proizvodnjom lekovitog bilja, ogranskom proizvodnjom…
„2018. godine smo od Pokrajinskog fonda za razvoj uzeli kredit za izgradnju podnog skladišta i ono nam je danas u funkciji“, kaže Grahovac, koji je ovih dana angažovan na prijemu i otkupu suncokreta, koji je proletos zasejan na oko 300 hektara, dvostruko više nego 2019. godine.
Veće interesovanje za setvu ove uljarice direktor zadruge objašnjava uvećanjem broja novih kooperanata, što daje nadu u oživljavanje seoskih sredina.

Izvor: RTV

Veštačko jezero za sportski ribolov u Krajišniku koje je ovog leta počelo da se puni vodom, trenutno je negde na polovini onoga kako bi trebalo konačno da izgleda. Naime, voda u jezeru je blizu polovine od ukupno zamišljene visine koja će biti na kraju punjenja. Obrisi zamišljenog jezera se već naziru i deluju impresivno. Utisak pojačava ćinjenica da je samo selo Krajišnik podjednako udaljeno (10km) od obe najbliže reke Tamiša i Begeja, pa meštani sa nestrpljenjem čekaju finalnu fazu izgradnje. Konačno bi i oni mogli dočekati svoj kutak kraj vode. Nema dana a da par desetina meštana ne obiđu tok punjenja a nekolicina njih koristi obalu za večernje rekreativne šetnje.

Ipak stvari koje više raduju osim same finalizacije radova je to što su buduće jezero već naselile mnoge vrste ptica i to vrste koje su atipične za samo selo. Ptice kao sto su bela, siva i žuta Čaplja, Prutka, Pliska, Gak, Vlastelica, Divlja patka su samo neke vrste koje su našle mesto na jezeru. Obližnji šumarci i gusto rastinje u okolini je idealno za smeštaj ptica i sem standardnih vrsta moglo bi se pohvaliti i vrstom čija populacija je u opadanju i nesvakidašnja je u ovim krajevim a to je Svračak (lanius minor).

Vrane, grlice, golubovi, čvorci, … samo su neki od domaćih vrsta koje povremeno obitavaju tu.

Ako bi ti šumarci i šipražje ostali tu gde jesu, možda bi se mogao očekivati dolazak još koje nove vrste ptica.

Navikavanje ptica na ljude je samim tim otpočelo a vreme će pokazati koliko ćemo znati da cenimo i čuvamo tu vrstu veze.

U jezero je nedavno ubačena jedna kolicina Amura kako bi se resšilo pitanje trske koja raste u njemu.

Nema sumnje i ako je izgradnja na pola puta od zamisljenog cilja, da vec pleni i odiše lepotom i mirnoćom i da će ubuduće biti mala oaza za svakog ribolovca, biologa, prirodnjaka, slikara, fotografa,….

U nastavku ispod teksta slede jako lepe fotografije gore pomenutih ptica koje je fotografisao i istražio Danijel Bajiš.

Septembar 2018.

Srđan Karanović

Foto: Danijel Bajić, Srđan Karanović

Galerija slika

Same biljke i insekti nam pokazuju da se u prirodi nešto promenilo. Divlji sirak koji se oduvek pojavljivao posle prvog maja, možemo pronaći već polovinom aprila i to visine od 15 santimetara. Toploljubivi korovi kao što su: ambrozija, tatula, pepeljuga mogu se, bez problema, pronaći već krajem marta. Nekada su se pojavljivali tek polovinom aprila. Velika brojnost cikada, tripsa, grinja, sovica takođe ukazuju na promene.

Vreme je sve ekstremnije. Iz pretoplog, vrlo brzo ulazimo u previše hladno vreme i obrnuto. Nestali su pravo proleće i prava jesen. Iz džempera i kaputa ulazimo u majce kratkih rukava.

Mnogi pamte da je nekada bilo prijatno sunčati se na 30 stepeni. Kada je temperatura prelazila 35 stepeni, javljalo se crvenilo i opekotine. Poslednjih nekoliko godina već na temperaturi od 28 stepeni osećamo da nam sunce prži kožu kao nekada na 35.

Nestale su promene vremena na koje smo navikli. U današnje doba kada se uspostavi neko vreme, veoma teško se promeni. Ako je toplo, toplo je po 2-3 meseca. Ako pada kiša, ne zna da stane… Zaboravljamo kako je izgledao letnji pljusak posle kojeg smo se bosi šetati po ulici dok voda isparava sa vrelog asfalta praveći sitnu izmaglicu. Sada od šetnje po asfaltu možemo dobiti opekotine ili će nam se u nogu zabosti čep od piva…

Čovekov metabolizam je veoma brz i prilagodljiv pa ipak, vrlo često, ni to nije dovoljno. Svedoci smo da temperature mogu veoma brzo da variraju i po 20 stepeni za jedan ili dva dana (npr jedan dan je 32, a već prekosutra 12 stepeni). Tada se većina ljudi oseća pospano i umorno. Ustvari, samo nam treba vremena da nam se organizam navikne na drugačije uslove u prirodi. U tim periodima postajemo osetljiviji na bilo kakve neuobičajene promene…

Biološki procesi u biljkama su mnogo sporiji nego kod ljudi. Biljke direktno zavise od temperature. Još imaju i dodatni problem jer ne mogu da se sklone, ohlade ili zagreju.

Kada je nama teško, upamtite, biljkama je još teže! Biljke u tim periodima mnogo lošije reaguju na neuobičajene stvari, kao što su pesticidi.

U poljoprivredi sve zavisi od vremenskih prilika. Zato je i poznata agronomska izreka da se svake godine ide u prvi razred. Znanje i iskustvo prikupljeno godinama, pomaže nam da prepoznamo sličnosti sa nekim ranijim situacijama da bi brže i bolje reagovali. Danas pravi agronom mora dobro poznavati osobine i tehnologiju gajene sorte (a ne samo biljne vrste), mehanizaciju, zaštitu bilja i sve detaljnije potrebu u hranivima datog sortimenta. I ono što ne zna, zna gde da pročita ili koga da pita.

Najteže je doneti pravu odluku kada nam priroda napravi situaciju koja nam je potpuno nepoznata. Takvih situacija, zbog promene u prirodi, imamo sve više (neuobičajena oboljenja, neuobičajeni insekti, čudni simptomi na biljkama). Sa druge strane, veliki deo prizvodnje zavisi baš od snalaženja u ovim, teškim i nepoznatim situacijama.

Kada se nađemo u situaciji koja nam je nepoznata potreban nam je savet agronoma. I tada, najčešće možemo čuti dva rešenja. Rešenja sa manje rizika (agronomska) i veoma rizična rešenja (kockarska).

Rešenje sa manje rizika može pružiti samo pravi agronom. Kada slušate savete pravih agronoma nikada nećete čuti da ja nešto 100 % efikasno, sigurno ili bezbedno. Pravi agronomi su svesni da niko ne može predvideti vremenske prilike tako dobro da ne postoji bar mali rizik od nagle promene i neželjenih posledica. Ako se takve nagle promene vremena dogode, rezultati će biti malo drugačiji od željenih. Oni će vam, u svom savetu, reći da postoji rizik i da ništa nije 100 %. Možda to nije ono što bi proizvođač u nevolji želeo da čuje, ali je pošteno i realno.

“Pravog agronoma morate da pitate sami“

Veoma rizična rešenja se nude sama. To su sva ona rešenja o kojima se govori da su laka i bez rizika. Kakvo kockanje sa vašim usevom i vašim parama?! Bez obzira što čovek zna da je u poljoprivredi sve pod vedrim nebom i da ne postoji ništa baš tako jednostavno i bez obzira što je negde u dubini duše svestan da se tu negde krije prevara lakše mu je, pošto je u nevolji i traži pomoć, da veruje u bajke (ma samo prskaj, to je to isto, ma to je 100% efikasno). Tu počinje kockanje sa vašom imovinom. Kockanje je u tome što onaj koji savetuje ne zna pravi razlog problema, ali je njemu važno samo da proda pa kako bude. Ako imate sreće, prskanje će uspeti, a ako ne pronaći će se na brzinu razna opravdanja koja vi više nikada nećete moći proveriti (reći će da su biljke bile pod „stresom“ pa nije uspelo ili su se pojavila oštećenja… jedino neće reći da je njegov posao bio da proceni da li su biljke pod stresom ili ne). Onaj ko vas je tako olako savetovao (kockar sa tuđim parama) neće se ni malo postideti. On nastavlja da traži drugog proizvođača (čitaj žrtvu). Njima je lakše da glume nego da sednu i nauče i tako stvarno pomognu i sebi i drugome. Samo dokazuju da se ljudska ćud nije promenila. I danas ljudi bez savesti gledaju kako da iskoriste i prevare ljude u nevolji… Ustvari, možda i grešim. Možda se ljudska ćud i jeste promenila, ali na lošije i bezobzirnije.

Negde sam čuo izreku „da je to lako, ne bi do nas došlo “. Nije loše razmisliti o tome kada neko počne da nam „sladi“ nešto, a vi vidite da sve što on zna o poljoprivredi je da gleda u čorbu, a vadi meso…

Promene u prirodi ne odgovaraju nikome ko se ozbiljno bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Zbog promena u prirodi povećan je rizik proizvodnje i zbog toga je potreban stalni nadzor i kontrola od ljudi koji se u tu proizvodnju razumeju. Promenama u prirodi se raduju jedino prodavci čuda i magle. Jednostavno tražite i verujte pravim agronomima i kada vam se ne dopada to što čujete.

U prirodi se nešto menja. Nismo jači od prirode, već se samo možemo prilagođavati njenoj snazi sa našim znanjima i iskustvom.

Siniša Ilinčić, zaštitar

Na prvi pogled pčelarstvo i zaštita bilja  izgledaju nespojivo.

Na drugi pogled pčelari najčešće  malo znaju o zaštiti bilja, a ljudi koji se bave zaštitiom bilja malo znaju o pčelarstvu.

I pčelarstvom i praktičnom zaštitom bilja istovremeno se bavim preko 25 godina. Imam oko hektar voćnjaka u kome su pčele. Voćnjak, u kojem se nalazi razno voće, prskam redovno, a pčele su dobro, žive i zdrave.

Ovaj tekst je nastao na osnovu  iskustva sakupljenog  istovremenim bavljenjem  pčelastvom i zaštitom bilja.

Prskanje voća tokom cvetanja.

Umesto da se raduju cvetanju voća i tome što će biti dosta polena za bolji razvoj pčela, kako se približava cvetanje tako počinje da raste strah i zebnja da li će pčele to preživeti. I ovaj osećaj straha i neizvesnosti pčelara ne odnosi se samo na cvetanje voća,  već i na cvetanje maline, uljane repice, suncokreta, semenske lucerke…  Do ovog straha nije došlo slučajno. Najveće štete i najveći pomori pčela dešavaju se baš u periodu oko cvetanja biljaka.  Kako do toga najčešće dolazi?

Prvo i osnovno pitanje je ZAŠTO SE VOĆE PRSKA U CVETU? Odnosno, zašto se biljke uopšte i prskaju…

Ljudi , životinje i biljke se ne razlikuju toliko mnogo koliko to na prvi pogled izgleda. Svi smo mi deo prirode i moramo joj se prilagodjavati. Postoje mnoge opasnosti koje vrebaju iz spolje sredine. Najopasnije su bolesti. Kada se ostvare neki određeni uslovi bolesti zaražavaju svog „domaćina“ bilo da je to čovek, životinja ili biljka.  Ako se „domaćin“ ne odbrani od bolesti – nestaje.

Koliko god da je priroda oboljevanja svih živih organizama slična, toliko je odbrana od bolesti različita. Ključna razlika izmedju ljudi i životinja sa jedne  i biljaka sa druge strane  je u procesu ozdravljenja jer BILJKE NE MOGU DA OZDRAVE!  Ljudi i životinja mogu da ozdrave, ali biljka ne. Biljka spašava svoj život eventualnim odbacivanjem ili izolacijom svog obolelog dela. Kada se neki deo biljke razboli on najčešće postaje neupotrebljiv. Zato je biljke najbolje prskati preventivno, pre nego što dođe do zaraze.

Kakve ovo ima veze sa pčelama i prskanjem u cvetu?

Postoje bolesti koje zaražavaju biljke isključivo u fazi cvetanja. Takva je, na primer, Monilija. Koštičavo voće se može 100 puta prskati pre cvetanja i 100 puta posle cvetanja, ali ako se ne zaštiti od monilije baš u cvetanju gotovo je. Monilija će sigurno napraviti manju ili  veću štetu, u zavisnosti od uslova za zarazu. Jabučasto voće se tokom cvetanja  štiti od Venturije i još nekih bolesti.

Znači u prirodi postoje biološki razlozi zašto se voće štiti tokom cvetanja.

A da li je prskanje tokom cvetanja dozvoljeno?

Prema zvaničnoj regulativi: „Zabranjeno je prskanje biljaka tokom cvetanja NEREGISTRIOVANIM sredstvima“.

Ovo pravilo se kod pčelara i voćara   tumači različito. Pčelar ovo shvata na ovaj način – „zabranjeno je prskanje u cvetu“. Voćar će ovo razumeti potpuno drugačije –  „dozvoljeno je  prskanje u cvetu registrovanim sredstvima“.

Sva priča oko prskanja u cvetu se svodi na jedno pitanje. Da li postoje sredstva koja su registrovana za primenu tokom cvetanja?

Da, postoje  sredstva namenjena za prskanje u fazi cvetanja  i registrovana su kod nas. Ima ih preko dvadeset.   To su fungicidi koji služe za zaštitu voća protiv bolesti. Nisu otrovni za pčele i do sada nisu pravili probleme.

Pa otkud onda trovanje pčela u toku cvetanja?

Iz samo jednog razloga. Zbog ljudske greške..

Koliko god  da su sredstva protiv biljnih bolesti (fungicidi) vrlo malo opasni za pčele toliko su sredstva protiv insekata (insekticidi) veoma opasni za pčele.

Insekticidi su ti koji su najopasniji za pčele. Insekticidi NISU REGISTROVANI za primenu u cvetanju (osim na bazi tauflavulinata, od kojeg su se nekada pravile letvice protiv varoe). I tu se dešavaju najveće greške. Iz neznanja ili iz nekog drugog razloga poneki voćar pomeša bezopasni fungicid sa opasnim insekticidom i oprska svoje voće u fazi cvetanja. Na ovaj način pravi trostruku grešku. Prvo – pobio je oprašivače (najviše pčele) i tako smanjio prinos. Drugo – neki insekticidi mogu sami od sebe da smanje oplodnju, odnosno stvaranje semenke u plodu. Takav zametak ploda otpada dve-tri nedelje posle cvetanja.  Treće – napravio je krivično delo za koje može da odgovara.

Jednostavno,  treba jako paziti kada se radi sa insekticidima.

Poruka pčelarima – prskanje voća u fazi cvetanja je dozvoljeno i potrebno ali samo sa malim brojem fungicida koji su bezopasni za pčele.

Poruka voćarima – ne morate da volite pčele ali su vam one veoma potrebne. Ne koristite opasne  insekticide u fazi cvetanja.  Sa malo pažnje svi izbegavamo velike probleme. Ako ima mnogo rutave bube koristite  insekticid bezopasan za pčele na bazi Tauflavulinata.

Postoji jedan kritičan momenat u zaštiti voća i pčelarstvu koji dolazi odmah posle cvetanja. Više trovanja pčela  dogodi se POSLE cvetanja nego u samom cvetanju.  Zašto?

Odmah po završetku cvetanja voćke formiraju plod. Novoformirani plod je mlad,  mekan i sočan i kao takav veoma privlačan za insekte koji prouzrokuju crvljivost. Znači,  odmah posle cvetanja voće se mora zaštiti protiv crvljivosti. Dobar i iskusan voćar će sačekati da cvetanje prođe i u  momentu kada su insekti najopasniji upotrebiti insekticide.

Međutim,  u tom periodu u voćnjacima ima mnogo korova koji cveta (maslačak, hoću-neću, mišjakinja…itd), i koji su veoma privlačni pčelama.

Priliko prskanja precvetalog voćnjaka insekticidima protiv crvljivosti tečnost iz atomizera i sa krošnji pada na procvetali korov. Korov koji cveta postaje otrovan za pčele. Tada  se dešava najčešće stradanje pčela.

Ovaj detalj većina voćara ne zna. Ni na jednom uputstvu za upotrebu ne piše da prilikom prskanja sa insekticidima u voćnjaku ne treba da bude korov koji cveta. I zbog tog detalja veoma često dolazi do pomora pčela. Ne iz loše namere, naprotiv. Većina voćara pažljivo sačeka da prođe cvetanje. Jednostavno,na korov koji cveta niko  ne obraća pažnju.

Poruka voćarima – u voćnjaku  treba redovno suzbijati korov. Ne sme biti korova u cvetu.

Poruka pčelarima – pomozite i ovo objasnite voćarima. I uvek se setite da je većina voćara veoma korektna i pažljiva.

„Bolje sprečiti nego lečiti“ je stara mudrost, veoma primenjljiva za pčelarstvo i zaštitu bilja. Ne treba čekati da nam sredinu u kojoj živimo i radimo uređuje neko drugi. Većina ljudi, bilo da se bavi pčelarstvom ili voćarstvo samo želi da mirno i normalno živi od svoga rada. Povezujte se i dogovarajte međusobno i direktno. Nemojte da ne poznajete svoga komšiju pčelara ili voćara. Na ovaj način će se smanjiti broj slučajnih grešaka, a njih je više nego 80%.

Zaštita uljane repice i pčele.

U proleće uljanu repicu napade sve što hoda i sve što je gladno. Sočna i hranjiva neodoljiva je za mnoge insekte. Samo nekoliko insekatskih vrsta pravi ozbiljne štete zbog kojih se uljana repica i prska.

Repičine pipe – ako ne znate kako izgledaju veoma teško ćete ih primetiti. Imaju boju zemlje i kako se uljana repica i malo zadrma one se sklupčaju i bace dole gde ih je nemoguće videti.

Tako se one brane da ih nešto ne bi pojelo. Repičine pipe napadaju uljanu repicu na samom početku proleća. One same ne prave velike štete. Repičina pipa polaže jaja u stabljiku uljane repice. Kasnije se odatle ispile bele larve koje jedu uljanu repicu iznutra.

Takva biljka kasnije puca uzduž stabla i suši se. Da bi se uljana repica zaštitila od ovog insekta odmah tokom ranog proleća (čim dovoljno otopli)  treba prskati sa preparatima na bazi hlorpirifosa. Ovakvi preparati ne ulaze u uljanu repicu i kasnije nisu otrovni za pčele. Nikako ne bi trebalo koristiti neonikotinoide jer se oni unesu u biljku i kasnije uljana repica cveta sa „otrovnim“ cvetom.

Najviše se priča o repičinom sjajniku. I to sa pravom. Sjajnik se hrani delovima cveta i može napraviti velike štete.

 Posle prskanja protiv repičine pipe sledi zaštita uljane repice od sjajnika. To je, otprilike, oko 7 dana kasnije. Zaštitu uljane repice od sjajnika treba raditi sa piretroidima. To su oni preparati koji se koriste sa veoma malom dozom po hektaru (0,1 do 0,2 decilitra po hektaru) i uglavnom nisu skupi (nekoliko stotina dinara o hektaru).

Njih treba koristiti jednom ili dva puta u zavisnosti od toga koliko nam sjajnik „napada“ repicu. Poslednji tretman uljane repice piretroidima protiv sjajnika treba uraditi dan-dva pre cvetanja uljane repice. Oni imaju osobinu da se „dezaktiviraju“ čim se osuše i tako nisu opasni za pčele.  Izuzetak je bifentrin kojeg bi trebalo izbeći za ovaj poslednji tretman.

Gde se najčešće greši kod zaštite uljane repice?

Prvo se mnogo „taktizira“ pa kada se nakupe problemi i insekti prskaju u panici bez razmišljanja. Problemi u uljanoj repici se moraju rešiti PRE cvetanja. Ko dočeka samo cvetanje, a nije već dva ili tri puta štitio repicu, neće imati dobar prinos i još može pobiti pčele. Sjajnik najviše štete napavi na cvetovima koji još nisu otvoreni.

Na terenu sam čuo da pojedini „čekaju da repica procveta i da je napolje toplo pa „prskaju u sred podneva“ jer tada ima najviše insekata“. Ovo nije obična glupost. Ovo je vrlo opasna glupost zbog koje svi možemo biti ugroženi. Osim što im sjajnik do cvetanja već napavi 90% štete, sa prskanjem insekticidima u sred podneva (kada je najtoplije i insekticidi najviše isparavaju) ugrožavaju direktno svoje zdravlje pa potom i svih ostalih. A bez ikakve potrebe.  Postoji samo jedan insekticid registrovan za primenu u cvetu i taj je na bazi tauflavulinata.  Prskanje uljane repice opasnim insekticidima u cvetu je NEPOTREBAN ZLOČIN! I ozbiljno krivično delo.

Znači – uljana repica se može lako zaštiti od insekata a da to ne bude opasno za pčele. Potrebno je samo malo pažnje i pitati za savet na vreme, jer kada uljana repica počne da cveta sve je kasno.

Najčešći uzrok trovanja pčela u uljanoj repici (a i u ostalim kulturama) je neznanje. Ljudi pogreše ne zato što su loši i hoće da nekome naprave štete već zato što ne znaju zaštitu bilja.  Pesticida se najviše plaše baš oni koji i rade sa njima. Sami poljoprivrednici. Prvo moraju da ih plate. Drugo moraju da budu u direktnom kontaktu kada rade sa njima. Treće i najvažnije – tek otprilike znaju ili predpostavljaju za  šta koji pesticid služi. Rezultat svega ovog je taj da najčešće dugo čekaju pre nego reše da nešto rade, a kada i krenu u taj posao gledaju da ga što pre završe i odu sa parcele. U najvećem broju slučajeva ljudi nisu otrovali  pčele zato što su loši ili zli. Oni se nalaze u stalnom strahu izmedju toga da li će im propasti usevi i strahu od pesticida. Jednostavno, izmedju dva straha ne ostaje mnogo mesta za razmišljanje o bilo čemu drugom pa i o  pčelama.

Poruka proizvodjačima uljane repice – pitajte na vreme. Niko ne zna da vi imate uljanu repicu ako sami ne pitate. Nemojte čekati početak cvetanja jer tada ste i vi i svi oko vas u problemu.

Poruka pčelarima – Pčele je sigurnije nositi na velike table u velikim proizvodnim sistemima koji paze da sve urade na vreme. Obavezno se javite agronomima ili vlasnicima parcela sa uljanom repicom da bi ste saznali kada je najbezbednije da donesete pčele.

 Na kraju ovog teksta evo nekoliko kratkih saveta koji pomažu izbegavanju trovanja pčela:

1. Pre cvetanja (svih biljaka) ne bi trebalo koristiti sistemične insekticide na bazi neonikotinoida i na bazi dimetoata. Njih biljke usvoje, prenesu do cveta i cvet se otvara otrovan. Greške sa dimetoatima su česte u malinama. Greške sa neonikotinoidima su vrlo česte u uljanoj repici i voćnjacima.
2. Tokom cvetanja koristite samo za pčele bezopasne fungicide. NIKAKO INSEKTICIDE. Eventualno, ako baš mora, insekticide na bazi Tauflavulinata.
3. Posle cvetanja u voćnjaku ne bi trebalo da ima korova koji cveta. Posle cvetanja se voće prska protiv crvljivosti insekticidima koji padaju dole na procvetao korov.
4. U uljanoj repici probleme sa insektima rešavati PRE cvetanja. Nikako u cvetanju.

Siniša Ilinčić, zaštitar i pčelar.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisuje Konkurs za dodelu sredstava za podršku mladima u ruralnim podrjučima na teritoriji AP Vojvodine u 2017. godini.

Cilj ovog konkursa jeste demografska obnova ruralnih područja AP Vojvodine radi podsticanja ostanka mladih u ruralnim područjima odnosno njihovog povratka iz gradova.

Predmet konkursa je podrška novim generacijama mladih poljoprivrednih proizvođača, podsticanjem razvoja i unapređivanjem primarne poljoprivredne proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda.

Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po ovom konkursu namenjena su za:

• podršku investicijama za razvoj i unapređivanje primarne biljne proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima mladih poljoprivrednika;
• podršku investicijama za razvoj i unapređivanje primarne stočarske proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima mladih poljoprivrednika;
• podršku investicijama za razvoj i unapređivanje prerade mesa, mleka, povrća, voća i grožđa na poljoprivrednim gazdinstvima mladih poljoprivrednika.

Ukupan iznos bespovratnih sredstava koji se dodeljuje po konkursu iznosi do 100.000.000,00 dinara.

Bespovratna sredstva za podršku investicija po ovom konkursu utvrđuju se u iznosu do 75% ukupno prihvatljivih troškova.

Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 1.200.000,00 dinara. Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi jeste 500.000,00 dinara. Korisnici sredstava su fizička lica i preduzetnici stariji od 18 i mlađi od 40 godina, na dan podnošenja zahteva, koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava kao nosioci poljoprivrednog gazdinstva posle 01.01.2016. godine, a do dana zaključenja ugovora.

LIDERIMA 12 opština čiji su građani bili najaktivniji u slanju fiskalnih računa i slipova u nagradnoj igri „Uzmi račun i pobedi“ u sredu su u Vladi uručena priznanja za doprinos borbi protiv sive ekonomije i zaslužene nagrade: 12 wi-fi zona sa besplatnim internetom tokom 15 meseci, koje će u tim opštinama postaviti „Telekom Srbija“.

Internet-zone dobiće Bela Palanka, Dimitrovgrad, Plandište, Bela Crkva, Golubac, Sečanj, Žitište, Rakovica, Svrljig, Bački Petrovac, Prokuplje i Titel. Ovaj posao biće završen za najviše 90 dana, a internet će moći da se koristi u krugu od 150 metara i omogućava povezivanje do 300 korisnika, a opremljeno je i priključcima za punjenje mobilnih telefona i LED osvetljenjem tako da će predstavljati ukras trgova ili parkova.

– „Telekom“ je sa NALED-om podržao nagradnu igru kroz obezbeđivanje dela nagrada i za građane i za lokalne samouprave, jer smatramo da suzbijanje sive ekonomije unapređuje sigurnost građana i predstavlja preduslov boljeg životnog standarda – rekao je Predrag Ćulibrk, generalni direktor „Telekoma Srbija“. – „Wi-fi drvo“ je proizvod domaće pameti, inženjera i konstruktora iz „Telekoma“ i domaćih partnerskih firmi.

Priznanja najaktivnijim opštinama uručio je državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Željko Ožegović, koji je istakao i da će pet prvoplasiranih dobiti po 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti koje je izdvojila Vlada za opremanje ili rekonstrukciju objekta od opšteg interesa poput škole, bolnice, vrtića ili druge javne ustanove. Koji projekat će biti realizovan odlučiće građani glasanjem putem opštinskog sajta ili u opštinskoj upravi.

Goran Kovačević, predsednik Upravnog odbora NALED-a istakao je da takmičenje gradova i opština čini nagradnu igru „Uzmi račun i pobedi“ jedinstvenom u svetu.

– Učešćem u nagradnoj igri građani se nisu borili samo za sebe već i za grad u kojem žive – rekao je Kovačević. – Oni će sada videti direktne posledice svog odgovornog ponašanja i razumeti povratnu vezu koju plaćanje poreza ima sa kvalitetom života u njihovoj zajednici, što gradi dodatno poverenje u državu i način na koji se troše budžetska sredstva.

PRIHOD DEVET MILIONA EVRA

U nagradnoj igri poslato je više od 8,5 miliona koverata sa fiskalnim računima i slipovima, čija vrednost se procenjuje na 70 milijardi dinara, od čega je direktan prihod budžeta veći od devet miliona evra. Prema podacima Poreske uprave za januar i februar, zabeležen je rast evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa posebno kod malih obveznika, za 29 odnosno 34 odsto.

Izvor: Večernje novosti

Akcija sređivanja atarskih puteva u Jaši Tomić

NIje trebalo mnogo ubeđivanja od strane Đorđa Gurana, jednog od inicijatora da se većina paora složi u dobrovoljnoj akciji uređenja atarskih puteva u jašatomićkom ataru.

Akcija je danas, 17. marta 2017. godine  počela okupljanjem poljoprivrednika sa traktorima i priključnim mašinama gde su se vrlo brzo dogovorili ko će koje deonice atarskih puteva sređivati i krenuli sa radom.

-“Hvala svim poljoprivrednicima koji su se odazvali akciji,a onima koji nisu neka im je na čast i njihov obraz” – rekao je Đorđe Guran, rekavši za NMR Info da je akcija ravnanja atarskih puteva izvedena bez pomoći opštine Sečanj a da su se od pravnih lica pridužili  PP “Ratar” (Matijevič Agrar), ZZ “Agrolazar” i ZZ “Modoš”.

Poljoprivrednici su pored svog rada i mašina obezbedili i naftu a po njihovoj slobodnoj proceni biće odrađeno od 80-100 km puteva.

Galerija slika

Turistička organizacija opštine Sečanj nastupala je u okviru štanda Turističke organizacije Vojvodine u hali 4. Beogradskog sajma.  

Posetiocima su ponuđeni promotivni materijali Turističke organizacije opštine Sečanj – katalozi, flajeri  i brošure. Pored štampanog promotivnog materijala za ovu manifestaciju pripremili su i promo materijal u vidu šolja, majica, hemijski, blokčića i magneta sa prepoznatljivim simbolima našeg kraja.

Drugog dana sajma udruženje “Banatsko jagnje” iz Boke predstavilo je svoju ponudu iz domaće radinosti od 100% prirodne banatske vune. Za ovu priliku vredne žene iz udruženja su predstavile pleteni asortiman čarapa, šalova, torbi i različitih ručno rađenih suvenira.

“Priča ne bi bila potpuna da se na štandu nije našao i gurmanski užitak, domaćih specijaliteta našeg kraja. Autohtone vrste sireva koji su izazvali veliku pažnju, domaća slanina, kobasica i različiti kolači i peciva, dočarali su duh Banata i opštine Sečanj.  Ujedno je i promovisana manifestacija “Sirijada” koja će biti održana 28. maja u Boki”, ispričala je predstavnica Turističke organizacije Sečanj, MIljana Milošević.

Milošević je istakla i da su ostvareni važni poslovni kontakti za unapređene turističke ponude, te da su promovisani projekti sa kojima će biti konkurisano ove godine.

Nove turističke atrakcije u opštini

Ono što je najzanimljivije jeste da TO Sečanj planira projekat “Kamp na Tamišu”. Prvi koraci su načinjeni, pronađena je idealna lokacija, a opština je odobrila projekat.

“Realizacijom ovog projekta smo videli šansu da afirmišemo reku Tamiš, kao naše najveće prirodno bogatstvo i uz to povećamo dolazak lovaca i ribolovaca u opštinu Sečanj. Sa druge stane kampovi u prirodi su priča koja se forsira na nivou države i Turističe organizacijeVojvodine”, rekla je još MIlošević.

0sim projekta kampa na Tamišu u pripremi su projekti: Uređenja plaža na Tamišu, Teretana na otvorenom, kreativna dečija igrališta i druge atrakcije koje će učiniti opštinu zanimljivom kako za meštane tako i za posetioce.

Tim povodom su održali i sastanak na kojem su predstavili svoj način rada, kako realizuju  i pišu projekte. Posebno je bilo reči o aktuelnom projektu sakupljanja igračaka za lokalnu decu.

Kako kaže koordinatorka ove grupe, Jelena Pandurski u toku je nabavka opreme za zabavište, konkretno igračaka i knjiga, a zatim akcija farbanja drvenih konstruktora i dečijih stolica.

,,Ovim projektom želimo da podstaknemo mlade između 15 i 30 godina na aktivizam i volonterizam. Problem u lokalnoj zajednici jesu pasivni mladi ljudi, koji ne učestvuju dovoljno u društvenim akcijama. Razlog pasivnosti je nedostatak motivacije za aktivno učešće u lokalnoj zajednici”, podsetila je Jelena.

Tim povodom, ona još jednom poziva mlade se uključe u rad ove organizacije, naročito ako imaju neku ideju a ne znaju kako da je sprovedu u delo.

Podršku neformalnoj grupi pružilo je Udruženje žena ,,Ljiljan“ iz Jaše Tomić i Mesna zajednica Jaša Tomić.