Deca, adolescenti i mi

Naša Mala Redakcija — Fri, 03 Oct 2014 22:00:00 +0000

„Kad posmatramo tok ljudskog života, vidimo kako je sudbina jednog čoveka više uslovljena objektima njegovih interesa, dok je sudbina drugoga više uslovljena njegovom vlastitom unutrašnjošću, njegovim subjektom.“ reči su Karla Gustava Junga.
U zavisnosti od toga čemu težimo, tako oblikujemo i svoj život.
Mene je konkretno zainteresovao razvoj u adolescentskom dobu, odnosno razvoj ličnosti i način na koji okolina utiče na decu, ali i na starije.
Sve više možemo videti uticaj okoline na mlade ljude. Opet se pozivam na komunikaciju putem interneta, jer ona sama, umnogome utiče na razvoj i oblikovanje karaktera i ličnosti.
Vidimo devojčice koje se na svojim slikama puće, slikaju u ogledalu, oskudno obučene i slično, što ja lično ne osuđujem i posmatram kao neku vrstu trenda ili faze kroz koju prolaze. Ali ne mogu, a da se ne zapitam kako će i kojim putem njihov dalji razvoj da se kreće?
Da li se fizički izgled, ali i celokupan utisak koji pokušavaju da ostave na okolinu, svodi samo na „utisak“?
„Ja izgledam lepo i pametno i to mi je dovoljno.“
Jer da se ne lažemo, kako imamo mlade ljude koji se oslanjaju na fizički izgled, tako imamo i one koji pokušavaju da izgledaju (ali samo izgledaju) dovoljno intelektualno, ne radeći pritom ništa da bi to zaista postali.
Da li je ostavljanje pozitivnog (ono što oni smatraju pozitivnim može biti iskrivljena slika realnosti) utiska (na silu) zapravo ono ka čemu teže mladi ljudi danas, ili je to zapravo celokupan razvoj ličnosti?
Ukoliko je ono prvo, možemo da odahnemo jer je u pitanju nešto što će vremenom proći kao i svi loši trendovi, ali ukoliko je u pitanju drugo, valja se zabrinuti.
Imamo svest o tome da je težak prolazak kroz godine takozvane ,,prve“ mladosti, gde uklapanje i jeste jedini cilj mladih ljudi (i sami znamo). Društveno prihvaćen mlad čovek, postaje snalažljiviji i lakše se probija kroz život. Ali veći je procenat onih koji brinu isključivo o tome kako će ih prihvatiti sredina u kojoj se nalaze, nego onih koji će se fokusirati na subjekat sopstvene ličnosti.
Upravo iz tog razloga, ono što bi za razvoj jednog čoveka trebalo da bude na prvom mestu pada u drugi plan. A to je isključivo fizički, intelektualni i mentalni rast na nivou onoga što pojedinac upravo jeste.
Da bi mlade ljude okolina prihvatila oni najčešće odstupaju od onoga što jesu i postaju neko drugi, puštaju da ih sredina ukalupljuje i stvara od njih tipizirane modele ličnosti.
Da bi se ličnost razvila, potrebno je pustiti je da sama „dela“, da istražuje i pokuša da pronađe ono što njoj najbolje leži.
Mi kao sredina, skloni smo tome da kukamo kako kultura umire, a sami ne radimo ništa po pitanju odrastanja naše dece. Ostavljamo ih da se putem nekih modela koji su nametnuti trendovima ograničavaju na već postojeće.
Zar to nije tužno?
Talenti koje deca poseduju nisu zanemarljivi. Kada procenimo da deca na koju mi kao „model“ utičemo imaju neki važan i kvalitetan talenat, bilo da smo prosvetni radnik, komšija ili roditelj, valja ih podsticati da ga razvijaju, bez obzira na to koliko im neke druge stvari ne idu od ruke i koliko su osuđivani od okoline.
Ponekad osude mogu da ostave velike ožiljke, međutim, one i jesu veliki deo života i odrastanja, ono kako se mi izborimo sa njima, utiče na to kako se razvijamo kao samostalan čovek.
Ružno je što mi, koji možemo da promenimo nešto, samo kukamo i osuđujemo decu, umesto da ih usmeravamo i bodrimo da postanu ono što jesu i što bi trebala da budu. Ne ono što mi u njima vidimo, već ono što ona sama osećaju kada ostanu sa svojim mislima.
Da bismo prestali da gledamo tinejdžere kao na nešto svojeglavo i bandoglavo, moramo ih motivisati.
Pravi način jeste razgovor.
Pa pitajte decu u vašoj okolini šta ona vole i pokušajte da ih usmerite ka tom cilju bez osude i udaranja po ušima. Jer svi koji su prošli adolescenciju znaju da svaka naredba sa sobom nosi kontraefekat.
Mladi ljudi su naša budućnost.
Kultura je naša budućnost. Sport. Nauka. Zanat.
Pa zašto da dozvolimo da jedino i samo ostavljaju utisak preko društvenih mreža?
Uputimo ih u to da sve čega se dohvate zaista jeste moguće i ostvarivo i u stvarnom životu.

J. P.

adolescenti – NMR Info

Deca, adolescenti i mi