Povodom dočeka Božićnjih praznika protojerej Miladin Jović, paroh i starešina pravoslavne crkve „Sveti Nikola“ u Jaša Tomiću na badnje veče u ponedeljak 6. januara održao je večernje bogosluženje.
Nakon toga usledilo je tradicionalno osvećenje i loženje badnjaka koje je i ove godine zabeleženo velikom posetom meštana i vernika. Po običaju, kuvalo se vino za sve prisutne a popadija je služila kiflice.

Galerija slika

Povodom dočeka Božićnjih praznika protonamesnik Miladin Jović, paroh i starešina pravoslavne crkve „Sveti Nikola“ u Jaši Tomiću na badnje veče u nedelju 6. januara održao je večernje bogosluženje.

Nakon toga usledilo je tradicionalno osvećenje i loženje badnjaka koje je i ove godine zabeleženo velikom posetom meštana i vernika. Po običaju, kuvalo se vino za sve prisutne.

Galerija slika

Veliki broj meštana Krajišnika okupio se u nedelju, 6. januara  u sali spred pravoslavne crkve Sveti Patelejmon gde su prisustvovali večernjem bogosluženju jereja Zorana Milinkovića a nakon toga osvećenju i loženju badnjaka kao i svečanoj podeli božićnih paketića deci.

U poslanici jereja Zorana Milinkovića, paroha pravoslavnog hrama Sveti Patelejmon između ostalog poziva vernike da ne budu lenji, da čuvaju svoju tradiciju, svoje pretke, da se daruju duhom i ljubavlju. Poziva da se zavađeni izmire, da se oni koji se ne trpe izljube i da svagda u slozi i miru živimo.

Na večerenjem bogosluženju, osvećenju i paljenju badnjaka prisustvovao je i Predrag Rađenović predsednik opštine Sečanj sa članovima svoje porodice.

Nakon večernjeg bogosluženja, tradicionalnog obreda osvećivanja i loženja badnjaka usledilo je darivanje dece božićnim poklonima. Jerej Zoran Milinković je svakom detetu uručio božićni paketić.

Sredstva za paketiće obezbedila je lokalna samouprava a nemerljiva je pomoć Asocijacije žena iz Krajišnika koja je pomogla u pakovanju paketića a posebno svojim proizvodima darovala sve prisutne uz kuvano vino. Posebno je bilo interesantno igranje dece u slami u potrazi za slatkišima.

Galerija slika

OKC Sečanj organizuje Badnje veče u diskoteci „Kraljica“ u Sečnju.

Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista, sina Božijeg. To je praznik rađanja novog života, praznik dece i roditeljstva, a verski običaji i obredi u vezi sa tim svode se na jedan cilj – umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.

BADNJAK, POSNA JELA I VEČERA NA SLAMI

Božični običaji i praznovanje počinju Badnjim danom tako što domaćin rano ujutru odlazi da iseče badnjak – najčešče hrastovo drvce koje koje se uveče pali badnjak kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.

Takođe, na ovaj dan se ništa ne iznosi iz kuće, obeduje na slami, jedu se posna jela i vraćaju pozajmljene stvari.

Badnja noć je noć bdenja, ne spava se, čeka se Bogomladenac, po narodnom verovanju nov vegetacioni period. Na Badnji dan se vraćaju sve pozajmljene stvari, a na trpezi je neparan broj posnih jela, vino, medovina.

Tu je još paljenje badnjaka i unošenje slame i prostiranje slame po podu, da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se, po predanju, rodio Hrist. Večera se na podu, u iščekivanju Božića.

Na prvi Božićni dan dočekuje se položajnik – osoba koja će prva ući u kuću, odlazi se u crkvu na službu i pričest i jede prvi mrsni doručak.

RAZLIČITI OBIČAJI U PRAVOSLAVNOM SVETU

U pravoslavnom svetu običaji se razlikuju od zemlje do zemlje, a svaki narod je uneo sopstvenu tradiciju u proslavljanje praznika. U Grčkoj deca na Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme, a zauzvrat dobijaju slatkiše ili novac.

U Bugarskoj se za Badnje veče priprema posebna večera od 12 jela bez mesa koja simbolišu 12 meseci u godini. Nakon večere svi članovi porodice ustaju u isto vreme.

U Ukrajini je najvažniji deo proslave večera na Badnje veče koju zovu Sveta večera, kada se u kuću unosi snop pšenice. Taj običaj se naziva diduh (dedin duh) i simboliše pretke i želju da godina dobro rodi.

U Rumuniji je uobičajeno žrtvovanje praseta (pečenica), ali se prase žrtvuje na dan Svetog Ignatija (20. decembar, Rumuni su prešli na novi kalendar), a biće posluženo tek na božićnoj trpezi. Posebnost rumunske božićne trpeze čini „kozonaći“ – kolač sa suvim grožđem i lešnicima. Takođe je prisutan običaj da deca za Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme.

U Makedoniji, 5. januara deca pevaju božićne pesme od vrata do vrata – to su kolede. Dan kasnije, na Badnje veče sledi unošenje „badnika“ na kućno ognjište. Drvo se pre toga iseče na tri dela (što predstavlja sveto trojstvo), a sva tri dela u kuću unese otac.

U Gruziji na Badnje veče se čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino.

U ovoj prazničnoj noći inje je prekrilo i hram Svetog Vaskrsenja Hristovog, ne tako davno izgrađenu još jednu sutješčansku crkvu, koja je svoj veličanstveni, a skromni kutak pružila svim Sutješčanima, koji su došli da svečano obeleže sveti praznik paljenjem Badnjaka. Zvona su zvonila, dok je crkva sijala u svojoj novoj, svečanoj belini. Službom popa Jovana, započeta je svečanost najavljivanja rođenja Hrista, dok je drveni ikonostas plenio ka severnom zidu. Omalterisani zidovi još uvek čekaju prve freske, ali toplinu i duhovnost pruža i ono malo skromnih ikona. Sa desne strane od ulaza, u takozvanoj priprati, skromnost crkvenog enterijera ispunila je svetlost brojnih sveća zapaljenih za zdravlje i sreću. Crkveni pomoćnici su i ovom prilikom prodavali sveće, ali i buketiće osveštanog Badnjaka.

                                                                                                                                                                                                          Galerija fotografija

Narod je polako pristizao, u ne tako velikom broju kao ranijih godina. Čini se da su nemaština, teška situacija u državi, večite migracije porobile i ono malo Sutješčana u duši i srcu. Ipak, bezmali broj ljudi, Srba i Rumuna okupilo se u novom ruhu parka starog nemačkog trga. Deca su sa nestrpljenjem čekala da se raziđu po selu, ali su sa radošću skakutala oko Badnjaka.

,,Mir Božji, Hristos se rodi“, poželeo je pop Jovan nakon praznične službe i dao dozvolu kumu crkve da prvim vatrenim iskrama zapali Badnjak. Osveštane grančine Badnjaka Sutječani su uzeli za sreću, zdravlje i mir do sledeće godine, kada će grančice hrasta ponovo zapaliti.
,,Ne postoji lepši dan u Sutjesci, nego kada mogu da vidim sve ove ljude na jednom mestu, kada se jednako raduju istom događaju“, reči su Sutješčanke koja je iz Novog Sada došla da sa svojim roditeljima provede ovaj praznik.
,,Žao mi je što uvek nekako kratko traje, ljudi se brzo raziđu kućama, iako se deli i rakija i vino“. Dodala je ona.
Kao i svake godine, crkveni odbor za sve Sutješčane spremi i kuvano vino i rakiju, a deca se raduju bombonama kojih uvek ima na pretek. Ipak raduju više korinđanju, pa se brzo sa svojim kesama i pesmom razbeže iz crkvenog parka. Petarde, vatromet i rakete međutim ni ovog puta nisu izostale, ali uprkos takozvanom spektaklu, pirotehniku su posedovala deca, koja su i pored roditeljskog nadzora rakete i petarde bezobzirno i nesavesno bacali među ljude. Kratko ali svečano, čini se Sutjeska, ono malo banatsko selo pokaže svoje čari, koje ne može da sakrije. Ne može da sakrije radost kada ugleda svog bivšeg stanovnika koji posebnom prilikom dođe baš tada, ne može da sakrije skromnost ali veličansvenost praznika, u kojem uprkos teškoj situaciji svih – Božićni duh ne nedostaje.

Nataša Šaru

Galerija slika

Galerija slika