Biblioteka „Jovan Dučić“ može se pohvaliti još jednim značajnim izdavačkim poduhvatom. Krajem februara iz štampe je izašla nova zbirka pesama Dušana Milićeva pod nazivom „Zlatopis zemlji“.
U novom rukopisu Dušana Milićeva, Zlatopis zemlji, prepoznaje se snažno poetsko angažovanje usmereno ka otrežnjenju i povratku suštinskim vrednostima. Među njima posebno mesto zauzimaju svest o pripadanju sopstvenom narodu i zemlji, identitet koji iz toga proizilazi, kao i potreba da se na najuzvišeniji način iskaže osećanje pripadnosti. U tom smislu, ova zbirka predstavlja ispovest duše koja sopstvenim „zlatnim prahom“ zasipa duboke uzdahe nastale u susretu sa teškom stvarnošću – stvarnošću koja nas često udaljava jedne od drugih, od samih sebe i od onog središta koje nas čini posebnim narodom.
Posebnu vrednost ove zbirke predstavlja i jedinstveni jezik koji je Dušan Milićev izgradio. Koristeći prefikse i sufikse, pesnik oblikuje nove izražajne mogućnosti jezika, čime ne samo da obogaćuje poetske slike već pokazuje da je poezija živ jezik, u stalnom sadejstvu sa mislima, slikama i stvarnošću o kojoj govori. Pod snažnim dejstvom inspiracije, uz dobro poznavanje oblikotvornih mogućnosti jezika i duboku imaginaciju, Milićev stvara raskošnu sintezu novih gramatičkih oblika. Na taj način personifikuje pojave, stanja i prilike iz kojih se rađa težnja ka stvaranju boljeg i humanijeg sveta.
(Iz recenzije mr Milice Jeftimijević Lilić)

Biblioteka Jovan Dučić povodom obeležavanja Dana Biblioteke poziva Vas na promociju knjiga Bojana Ljubenovića, autora oko 20 knjiga za decu i za odrasle. O veoma aktuelnim Ljubenovićevim knjigama za decu biće reči nadamo se drugom prilikom sa učenicima osnovnoškolskog uzrasta, a ovom prilikom autor će predstaviti knjige za odrasle, romane i zbirke satiričnih priča.
Dobro došli!

Biblioteka „Jovan Dučić“ objavila je knjigu, „ĐED ĐURIŠA – USPOMENE IZ HERCEGOVINE KOJE ŽIVE U NAŠIM SRCIMA“ drugo izdanje u malom tiražu od 100 primeraka. Delo Vasa Mitrovog Slijepčevića (1913-2003) u svom drugom izdanju obogaćeno je sa dve recenzije, Dušana Milićeva i Milice Jeftimijević Lilić. Takođe od strane književnika Dušana Milićeva urađen je i rečnik manje poznatih reči i izraza. Nakon priče o davnim precima Đurišinim koja, kao i „ovo slovo o Đuriši“, kako autor kaže „lebdi između legende i istine“, autor nas vodi preko Samobora i Rioca, opisa života u zajednici i stalnoj opasnosti od Turaka, zasnivanja porodice, kolibe i nove kuće u Brštevcima, preko Hercegovačkog ustanka i služenja austrougarske vojske, zbivanja u Prvom svetskom ratu, progona porodice iz strogo pogranične zone u okolinu Nevesinja, kolonizacije jednog dela njegove razgranate porodice u Vojvodinu, posleratnih dešavanja, preko šaljivih priča prepričavanih uz ognjište „u dugim zimskim noćima“, do geneološkog stabla porodice Đuriše Slijepčevića i popisa njegovih muških i ženskih potomaka.
„Vremena naših predaka, naših đedova, prađedova, čukunđedova i navrđedova, naših kurđela i askurđela su davala i dala svoje najviše vrijednosti, svoje živote i životna stremljenja stavljajući sve to na pijedestal slobodoumlja i slobodarstva.“
(Dušan Milićev)
„Ne želeći da sve blago sećanja i dara za pripovedanje prepusti nemosti autor je otvorio svoju prebogatu i plemenitu dušu i reči su potekle, vizije se oživotvorile, likovi dobili konture i duh i sav potisnuti život od detinjstva vratio se kroz slike, crtice, legende, istorijske događaje i neporecive istinite vrednosti podneblja i pojedinaca koji su kompletirali lik Hercegovca, stamenog, hrabrog i spremnog da opstane u bilo kakvim uslovima i ostane upamćen kao što je to slučaj sa Đurišom Slijepčević i mnogim drugima.“
(Milica Jeftimijević Lilić)

U organizaciji Biblioteke „Jovan Dučić“ u četvrtak 28. novembra, sa početkom u 18 časova, u diskoteci OKC-a u Sečnju nastupiće poetski kabare “Bata i oblaci” Dobrivoja Bate Markovića.
Dobrivoje Bata Marković je do sada objavio tri zbirke pesama, slikovnicu za decu, kao i dva CD-a.
Član je novosadske grupe “Niagara” i Društva književnika Vojvodine.
Ulaz: 250,00 dinara

11. juna 2024. godine u maloj sali Doma kulture, u organizaciji Biblioteke “Jovan Dučić”, promovisana je treća po redu knjiga iz pera Dragana M. Miloševića, Bilećanina rođenog u Beogradu a jedno vreme i žitelja Solt Lejk Sitija (Juta, SAD).
Knjiga je objavljena 2018. godine u izdanju i pod pokroviteljstvom Karić fondacije, koja se već 45 godina vodi idejom da sačuva korene i dobra materijalne i duhovne kulture našeg naroda.
Kako autor kaže, najveći srpski greh je zaborav, te je ova, kao i ostale 4 njegove knjige, doprinos da se od zaborava otrgnu u slučaju ove knjige, ličnosti koje su se pokazale svojim životom, opredeljenjem, odanošću, požrtvovanjem, kao veliki i večiti, prijatelji srpskog naroda.
SPOMENAR VEČNIM SRPSKIM PRIJATELJIMA je po rečima recenzenta, publiciste Tomislava Kresovića „nacionalna, etička i istorijska pravda“. Donosimo izvod iz recenzije:
„Junaci ove pripovesti autora branili su duh, čast, slobodu i pravdu srpske nacije i Srbije kroz vekove. NJihova hrabrost, moralna čestitost i doslednost zadivljujući su… Autor ih predstavlja kao ‘svoje na svome’ kada su oni u Srbiji, i kao najreprezentativnije i najbolje ambasadore Srba i Srbije kada su oni u svojim matičnim zemljama ili u misijama širom sveta. Autor je u svoju spomenarsku hroniku uključio (na broju 80, prim. prir.) ličnosti iz 26 nacija i kultura Evrope, SAD, Azije i Australije, među kojima dominiraju Rusi, Nemci, Česi, Francuzi, Grci, Jevreji, Britanci. … Sve njih autor argumentovano i sa puno ličnog saosećanja svrstava pod jedan barjak večnih, a o kojima se u Srbiji nažalost vrlo malo ili površno zna, a oni to zaslužuju, što je i naša nacionalna obaveza… Spomenar večnim srpskim prijateljima je knjiga-monografija patriotskog karaktera sa edukativnim i istraživačko-publicističkim značajem visokog ranga…“.
Nakon promocije ove knjige, u Sečnju će u narednom periodu biti predstavljanja sledeća dva vredna i važna dela Dragana Miloševića „30 srpskih zašto“ i „Srbi koji su zadivili svet“.

18. i 19. maja 2024. godine po prvi put se obeležava Dan Biblioteke „Jovan Dučić“ Sečanj (18.maj), dan kada je Biblioteka pre 24 godine postala samostalna kulturna ustanova.
Organizator vas poziva da uzmete učešća u ovim kulturnim dešavanjima u Sečnju.

Pripremna grupa Predškolske ustanove „Poletarac“ sa svojom vaspitačicom Ivanom Bratić je u okviru projekta „Vesela slova – azbuka“ posetila Biblioteku „Jovan Dučić“.

‒ Predškolci su nam danas ulepšali dan i ostavili lep utisak. Razgledali su knjige, bojili magične bojanke i crtali. Učlanjeni su i sada mogu sa roditeljima doći po knjigu koju žele ili izabrati neku iz šarenolike ponude knjiga za decu, rekli su nam iz Biblioteke.

Biblioteka „Jovan Dučić“ otvorena je svakog radnog dana od 7 do 15 časova.

Biblioteka „Jovan Dučić“ Sečanj, nakon promocije knjige Branka M. Slijepčevića (1920-2019) „Sveti Grgur ostrvo užasa“ održane krajem oktobra 2023.g., promovisala je još jedno svoje izdanje u Arhivu Vojvodine. Naime, 27. 11. 2023.g. predstavljena je knjiga Jarkovčanina Stojana Turkulja (1931-2015) “Nemanjići – previranja, zevet pomirenja“. Na promociji su govorili: Dušan Milićev, Milica Jeftimijević Lilić i Dragana Pantović.

– Spev o Nemanjićima, naslednicima velikog župana Stefana Nemanje, o previranju i borbi za prvenstvo prava na presto Vukana i Stevana i Savinom trudu na pomirenju braće, o izmirenju, privremenom, i Savinoj poruci o važnosti sloge ( „Što u slozi braćo moja, živeti se vama ne da?“ ) i krajnje poruke – „U nevolji nek ste jaki, kad u miru ne možete“), promovisan je juče u Arhivu Vojvodine. Hvala svim divnim saradnicima koji su pomogli da ovo delo Stojana Turkulja nakon tri i po decenije od nastanka, bude otrgnuto od zaborava a posebno mr Milici Jeftimijević Lilić koja je sa mnogih strana, prožimajući bitne elemente, sagledala ovaj spev i svojom recenzijom ukazala na istorijski značaj i univerzalnu vrednost ovog dela, rekla je Dragana Pantović direktorka Biblioteke Jovan Dučić.

– Promocija knjige „Sveti Grgur ostrvo užasa“ Branka M. Slijepčevića koja je malo ranije, pre nepun mesec dana održana na istom mestu, protekla je u veoma lepoj atmosferi. Na promociji su učestvovali Milan Bjelogrlić, Milica Jeftimijević Lilić, Dušan Milićev, Dragana Pantović i Dragica Beka Savić, ćerka autora, koja je pročitala pesme inspirisane stradalnom sudbinom i, uprkos proživljenog, čovekoljubivim životom po visokim moralnim načelima svog oca. Razgovoru nakon oficijelnog dela, priključio se rođak autora g. Uglješa Slijepčević, koji je biranim rečima govorio o Branku Slijepčeviću i njegovoj supruzi LJubici. Zahvalni smo direktoru g. Nebojši Kuzmanoviću na prilici da u prostorijama Arhiva predstavimo svoja izdanja. Hvala moderatorki Sanji Demirović na sadržajnom uvodu i vođenju obe promocije, rekla je za NMR info Dragana Pantović.

Foto: Nebojša Kuzmanović

Biblioteka „Jovan Dučić“ objavila je zbirku pesama prota Rada Ćirovog Radovića u tiražu od skromnih 200 primeraka. Nakon uvodne reči akademika Matije Bećkovića u zbirci se, poput osveštane brojanice nižu ukupno 33 pesme. Zbirka sadrži prigodne pesme u slavu hramova Božijih uz pohvalu njihovih ktitora, kao i pretežno rodoljubive pisane u dvanaestercu i jednu izuzetnu deseteračku pesmu pogodnu za pevanje uz gusle („Junačka pogibija Boška Vukosavova Bulatovića na Kajmakčalanu“, od 281 stiha). Ilustracije u knjizi, kao i slike koje se nalaze na koricama, rad su ikonopisca LJubice Radović.
– Veoma smo zahvalni na privilegiji da naša Biblioteka sabere, priredi i objavi„Svetigorke“ prota Rada Radovića, ona predstavlja i gest koji upućuje na „neraskidivo bratstvo i večito prijateljstvo Srbije i Crne Gore“ (citat D. Đ.), izjavila je za jašinski portal direktorka Biblioteke „Jovan Dučić“ Dragana Pantović i dodala:
– Promocija „Svetigorki“ prota Rada Radovića održaće se u sklopu „Mitrovdanskih susreta“ 2023. godine, u prostorijama parohijskog doma Hrama Svetog Dimitrija čije je temelje 1991. godine osveštao blaženopočivši mitropolit Amfilohije.
O autoru:
Protojerej Rade Ćirov Radović rođen je 24. 03. 1955. godine u Barama Radovića kod Manastira Morače, u blagoslovenoj porodici Ćira i Mileve Radović. Osnovnu školu je završio u Manastiru Morači a nakon toga učio Bogosloviju Svetog Save u Beogradu. Kao starešina Hrama Sv. Dimitrija službovao je u Kolašinu, gde je i penzionisan, na Vidovdan 2022. godine. Sa suprugom Stanom ima troje dece, ćerku LJubicu koja je ikonopisac, i sinove, Bogoljuba koji je vrhunski pčelar i voćar i Bratoljuba koji je nastavio očevim stopama i sveštenik je u Ulcinju. Ima unuku Angelinu i unuka Blagoja.

Biblioteka „Jovan Dučić“ Sečanj ovih dana se može pohvaliti sa dva nova izdanja. U pitanju su dve knjige autora poniklih na području naše opštine, zbirka pesama izvanredne mlade umetnice Isidore Cvetić „Priča o malom zrnu peska“ i knjiga priča o staroj Jaši, pesnika i pripovedača Novaka Zupca „Dopisnice iz Varoši“.
„Priča o malom zrnu peska“ Isidore Cvetić zapažena je „u rukopisu“ 2021. godine kada je bila predmet mentorskog rada prof. Danijele Aleksić na 29. Poetskom konkursu „Desanka Maksimović“ koji organizuju Srpska književna zadruga i Valjevska gimnazija a u čijem žiriju su bili velika imena naše književne scene, pesnici Matija Bećković i Dragan Lakićević kao i prof. Valjevske gimnazije, doktor filoloških nauka Vera Vaš. Tom prilikom Isidorina zbirka je pohvaljena i osvojena je diploma za mentorski rad. Recenzent pesničke zbirke „Priča o malom zrnu peska“ je Anamarija Andrijašević, profesorica srpskog jezika i pesnikinja koja je iznela sažet i istovremeno sadržajan prikaz ove zbirke, pronikavši u srž Isidorinih stihova. Treba naglasiti i to da je Isidora Cvetić ujedno autor ilustracija u knjizi i ilustracije i idejnog rešenja za korice, tako da ova zbirka pesama u potpunosti nosi pečat senzibiliteta svog autora.
„Dopisnice iz Varoši“ Novaka Zupca je knjiga koja daje novi sjaj staroj Jaši. Kroz 64 priče, Zubac pripoveda kako se nekad živelo u „Varoši“ Jaša Tomić, iznosi raznovrsne sadržaje koje je Jaša tada „sresko mesto“ nudila svim generacijama, opisuje suživot starosedelaca i novopristiglih kolonista prožimajući svoje kazivanje jednom vrstom nostalgije za tim proteklim vremenima ali istovremeno i nadom i opomenom da se ne zaboravi „ono naše što nekad bejaše“ – tim rečima autor i završava svaku od 64 reminiscencije. Reč o knjizi napisao je pesnik i pripovedač Dušan Milićev, nazvavši tu reč „Varoš iznad oblaka“ i zaista Novak Zubac ovom knjigom je ovekovečio taj vremenski period bitisanja svoje varoši, od sredine 20. veka do deceniju i nešto pred treći milenijum. Knjiga Novaka Zupca objavljena je u suizdavaštvu sa GNB „Žarko Zrenjanin“.
Knjige su štampane u štampariji „Garmond“ Kikinda, sredstvima osnivača Biblioteke – Opštine Sečanj, u tiražu od 150 i 300 primeraka.
(Tekst: direktorka Biblioteke „Jovan Dučić“ Dragana Pantović)