Usluga „Nega i pomoć u kući“ u opštini Sečanj odvija se pod pokroviteljstvom Ekumenske humanitarne organizacije iz Novog Sada i Opštine Sečanj. Namenjena je starijim licima i deci sa smetnjama u razvoju. Svrha usluge je podrška korisnicima u očuvanju i unapređenju kvaliteta života. Uslugu pruža 8 geronto-negovateljica i 3 negovateljice koje rade sa decom, u naseljenim mestima opštine Sečanj.

Rad geronto-negovateljica se odnosi na svakodnevno obilaženje starih lica koja nisu sposobna da samostalno funkcionišu kako u svom domu tako i u društvenoj zajednici. Starim korisnicima se pruža nega, ali i pomoć u obavljanju praktičnih kućnih poslova, nabavka potrebnih sredstava, namirnica i lekova propisanih od strane izabranog lekara korisnika, kao i plaćanje računa. Sve geronto-negovateljice rade u mestu u kome žive.

Negovateljice koje rade sa decom sa smetnjama u razvoju rade i van mesta u kojima žive. NJihov rad je baziran na pružanju podrške deci u njihovom samostalnom funkcionisanju, izradi domaćih zadataka, razvoju bazičnih praktičnih veština i znanja na osnovu individualnog plana za svako dete.

Od marta 2017. pružaju uslugu “Lični pratilac deteta“.

Uslugu „Nega i pomoć u kući“, geronto-negovateljice pružaju za 88 korisnika u 7 naseljenih mesta opštine Sečanj (Sečanj, Sutjeska, Krajišnik, Jaša Tomić, Neuzina, Jarkovac, Boka).

Negovateljice pružaju uslugu za jedanaestoro dece sa smetnjama u razvoju u 7 naseljenih mesta opštine Sečanj (Sečanj, Sutjeska, Krajišnik, Jaša Tomić, Neuzina, Konak, Šurjan).

Koordinator usluge, master defektolog Ana Vlačo, navodi da je usluga „Nega i pomoć u kući“ besplatna za svakog korisnika. Traje od 01.08.2016.god. Iskreno se nada da će se ona nastaviti i u narednoj godini, jer zadovoljstvo i potrebe korisnika ih upućuju na važnost ove usluge.

Radovi na pčelinjaku tokom januara

Januar je po pravilu mesec kada je prosečna temperatura najniža u toku godine. Potrošnja hrane je i dalje minimalna, dok ne krene leglo. Razvoj pčelinjeg legla u većem obimu u januaru nije poželjan. Ako se to desi, a kasnije jako zahladni, što je česta pojava u našim krajevima, može doći do njegovog propadanja, što svakako nije dobro. Sve ovo ukazuje na to da pčelama u ovom mesecu moramo posvetiti punu pažnju. U toku januara dešava se da mrtve pčele zatvore leto i time onemogućavaju pravilno provetravanje košnice. Uz veliku pažnju da se ne poremeti mir u košnici, treba očistiti mrtve pčele pomoću specijalne čistilice.

Pčelinjak treba zaštititi od jakih vetrova, ograditi ga i sprečiti pristup domaćim i divljim životinjama. Često zbog potresa košnice, može doći do pada polovine klubeta na podnjaču, pa je ostatak pčela u klubetu ugrožen i može uginuti. To je glavni razlog zbog koga ne sme doći do potresa košnice. U slučaju da ponestane hrane, pčelinja društva treba prihranjivati pogačom od meda i šećera.  Te pogače, u SAD-u poznate su kao „Fuller candy“. Receptura je uglavnom poznata: na 1 kg šećera dodati 2 dl vode i 1 ml esencije. Kuvati u šerpi koja je za 50 % veća od zapremine pogača dok ne provri i stvori belu penu koju treba skinuti. Kuvati još 30 minuta na tihoj vatri, uz povremeno mešanje. Nakon toga posudu skloniti sa vatre i staviti je u drugi veći sud sa hladnom vodom, da se pogača ohladi na 40 stepeni. Pogača polako prelazi u belu boju zbog kristalizacije. Sipati u kese od 1-3 kg, a potom poređati po betonu da se ohlade i stegnu.

U zimskim danima treba povremeno pogledati da li pčelinja društva normalno zimuju. Najbolji način je da se jedan kraj plastičnog creva stavi u uvo, a drugi na leto košnice. Na osnovu zvuka koji dolazi iz košnice može se ustanoviti da li pčelinje društvo normalno zimuje. Ako je zujanje duboko, to je znak da nešto nije u redu. Treba odmah proveriti leto i ostale uređaje za ventilaciju

Radovi na pčelinjaku tokom februara

Tokom februara počinje intenzivniji život u košnici. Temperaturne razlike mogu da budu velike, kako između pojedinih dana, tako i između dana i noći. U prirodi još nema paše, a potrošnja meda i polena iz rezerve postaje svakim danom sve veća, jer matica počinje da polaže prosečno po 200 jaja u jačim društvima, a u slabijim po 100-150 jaja dnevno. Svakim danom pojavljuje se veći broj mladih pčela koje je matica položila u januaru, koje se grupišu oko matice i intenzivnije je hrane matičnim mlečom. Veća pojava legla je štetna u ovom periodu za pčelinje društvo. Takvo leglo iziskuje održavanje konstantne temperature od 35 stepeni, što dodatno iznuruje pčele i čini ih nedovoljno sposobnim za negovanje legla tokom proleća. Pčelinje klube pri niskim temperaturama pomera se na gore i tada koristi mednu kapu uznad legla. Ako je zazimljeno sa manjom mednom kapom pčelinje klube će već u ovom periodu „probiti“ mednu kapu i izbiti na satonoše i stradati ako ne dobije pogaču. Neki pčelari smatraju da pogaču treba dati samo ako su pčele izbile na satonoše, jer je to jedini način da se ono spasi od gladi. Inače se smatra da ako je pčelinje društvo kvalitetno zazimljeno, sa dosta kvalitetne hrane i sa oko 20.000 pčela, ne treba ga dirati sve do početka vočne paše.

Tokom februara treba očistiti podnjače košnica. To je mali napor za pčelara, a velika pomoć pčelinjem društvu. Najbolje je podnjače zameniti rezervnim, a sklonjene očistiti i staviti u rezervu. Pomoću podnjače može se oceniti stanje samog pčelinjeg društva. Ako je podnjača čista, to je znak da pčelinje društvo dobro zimuje i da se nalazi u dobrom stanju. Uporedo sa čišćenjem podnjače treba pogledati da li je košnica zaprljana zbog proliva pčela (Nozeme).

Treba izvršiti kontrolu leta, jer se može desiti da mrtve pčele zatvore leto. Ako se u pčelinjem društvu nalazi u februaru stara matica, pčelar tu ne može ništa da učini, ali ponovo treba podsetiti da trogodišnje matice tokom zime stradaju preko 10%, dvogodišnje oko 3%, a jednogodišnje oko 0,2%, da su troškovi zamene stare matice mladom višestruko manji od troškova nastalih gubitkom starih matica i da je znatno veća verovatnoća da će pčelinja društva sa mladom maticom uspešnije prezimiti.
Lepi zimski dan tokom februara, pravi su momenat za dezinfekciju košnice i opreme, da se pripreme skupljači polena, sunčani topionik voska, i da se prelista stručna pčelarska literatura.

Autor: Dipl.ing.polj. Nenad Stefanović

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Leskovac