Završeni su radovi na rehabilitaciji dela državnog puta I B reda broj 18, na deonici Sutjeska – Sečanj, saopštilo je Javno preduzeće „Putevi Srbije“.
Iz ovog preduzeća su poručili da je nakon obustave na navedenoj deonici saobraćaj normalizovan.

Podsetimo, „Putevi Srbije“ su prethodno najavili da će od 3. do 28. novembra, zbog radova na rehabilitaciji kolovoza, doći do obustave saobraćaja na državnom putu I B reda broj 18, na deonici Sutjeska – Sečanj.

Alternativni putni pravac tokom obustave je bio državni put II B reda 308 – od Sutjeske ka Krajišniku, zatim državni put II B reda broj 309 – ka Jaši Tomiću i državni put II A reda 129 od Jaše Tomića do Sečnja.

Radovi koji su završeni pre roka bili su obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom.

Javno preduzeće “Putevi Srbije” je saopštilo da će se ovog meseca obavljati radovi na teritoriji opštine Sečanj.
Od 3. novembra, od 8.00 časova, do 28. novembra, do 17.00 sati, zbog radova na rehabilitaciji kolovoza doći će do obustave saobraćaja na državnom putu I B reda broj 18 na deonici Sutjeska – Sečanj.
Alternativni putni pravac tokom obustave će biti državni put II B reda 308 – od Sutjeske ka Krajišniku, zatim državni put II B reda broj 309 – ka Jaši Tomiću i državni put II A reda 129 od Jaše Tomića do Sečnja.
Radovi će biti obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom, saopštilo je JP “Putevi Srbije”.

U toku su radovi na asfaltiranju ulice Dragomira Mihajlova u Jarkovcu. Projekat podrazumeva uređenje i modernizaciju saobraćajnice, čime će se značajno poboljšati uslovi za kretanje i bezbednost svih učesnika u saobraćaju.

U toku su radovi na sređivanju i proširenju bankina na relaciji Jaša Tomić – Krajišnik. Radnici i mehanizacija preduzeća “Strabag” skidaju slojeve zemlje sa obe strane kolovoza kako bi se put zaštitio od zadržavanja vode. Sređivanjem bankina put će dobiti punu formu, a biće omogućeno preglednije i bezbednije mimoilaženje vozila, posebno kamiona i poljoprivrednih mašina.

Zahvaljujući inicijativi Predraga Rađenovića predsednika opštine Sečanj lokalna samouprava je izdvojila sredstva za izgradnju puta ka mađarskom groblju u Boki.
Danas su počeli radovi na izgradnji puta dužine oko 300 metara sa parking prostorom za dvadesetak vozila.

Najopasnije kritično i tragično mesto u našem okruženju je definitivno krivina i most na relaciji puta Jaša Tomić – Krajišnik.

Decenijama je ta krivina odnosila mnoge ljudske života, desile se velike tragedije a nikada  ništa nije učinjeno da se rešavanjem problema krivine prekine sa ljudskim tragedijama. Mnogi i danas smatraju da je eventulano ispravljanje krivine i ublažavanje kosine puta jedno od trajnih rešenja, ali se to nikada nije i uradilo. Kada se god desila nesreća, sletanje sa puta i udaranje u jedno od mnogih stabala koja su se tu nalazila rešavanje problema se svodilo samo na odsecanju kobnog drveta i to je sve. Danas tamo nema ni jednog drveta, pa je moralo da se učini nešto drugo.

Konačno se nešto pokrenulo, ali je još jedan ljudski život prekinut a o tragediji porodice suvišno je i pričati. Posle odborničkih pitanja na Skupštini opštine Sečanj, pritiscima građana, ali i akcijom Javnog stambenog preduzeća, na kritičnom mestu postavljena je signalizacija.

Galerija slika

Zbog sezonskih radova u ataru, a posebno zbog nesavesnih traktorista na pojedinim delovima puta Sečanj – Jaša Tomić i Krajišnik – Jaša Tomić ima dosta blata. Blato se jednostavno ne uklanja sa kolovoza i donosi poteškoće pri vožnji, pa je potrebno prilagoditi je uslovima puta kao i vremenskim prilikama.

Zatekli smo ekipu radnika koja je čistila bankinu, menjala dotrajale i polomljene fleksibilne čunjeve za obeležavanje ivice puta i osvežavala horizontalnu sugnalizaciju.

Prvi na scenu je stupio Bora šnajder. Pokušao je Bora da u svom nastupu prikaže “razvojni put jednog čoveka, u jednom vremenu na jednom mestu”. Nije Bori i njegovoj družini u tom predstavljanju bilo lako. Trebalo je izdržati pritisak Acine leksike bez koje Bora šnajder ne bi bio to što jeste. Upravo je ta leksika uvek bila kamen spoticanja za mnoge koji se latiše jednog takvog pozorišnog poduhvata.

Mnogi su skloni reći, među koje i sam spadam, da se savremena jugoslovenska drama deli na dva perioda. Period do Ace Popovića, i posle Ace Popovića. Kamen međaš je tekst Razvojni put Bore šnajdera. Na tom kamenu međašu stoji, kao Arturov mač u kamenu, uklesan jezik, stoji uklesana leksika koju je Aca maestralno iskoristio kojom je trasirao jedan novi put savremenoj drami na našim prostorima. Koliko je prijemčiv i interesantan, toliko je i komplikovan taj Acin jezik kojim je opisao naš mentalitet, naše skorojevićke navike naše “lepljive prste”. Kada se sve slike razvojnog puta Bore šnajdera hronološki poređaju jedino što može posle toga da sledi je “rastur kolo”. Upravo ta leksika je i glumcima iz Kovina u velikoj meri bila smetanja da priču o Bori šnajdera ispričaju uverljivo i jasno. Najveća količina teskta kojeg su glumci izgovarili ostao je nejasan publici. Ovde svakako da treba iz tog korpusa izdvojiti glumca koji je tumačio lik Bore šnajdera, koji je jedini tokom predstave bio jasan. No, bilo je to nedovoljno za promenu kompletne slike stanja. Ta nerazgovetnost je ključni razlog zašto se oštrina i ubojitost najboljeg našeg savremenog dramskog teksta nije osetila u svoj svojoj snazi, zašto se Acino disidentsko pisanje, o pogubnosti zloupotrebe ideologije, nije doživelo. S druge strane slike koje se smenjuju, koje kao da jedna na drugu liče a opet koje su toliko sa razlogom različite, nisu imale dovoljno izraženu koloritnost i kompoziciju zbog čega se neodoljivo stekao ustisak da predstava, pogotovu u drugom delu, postaje neinteresantna. Intervencija reditelja da čestim pomeranjem funkcionalno osmišljene scenografije, pozorišno korisnim rešenjem, razbije monotonost scene nije uspela do kraja da ublaži osećaj prednje rečenog.

Svakako da se kao interesantno može smatrati rediteljska invencija prilikom otvaranja predstave koja se oslanja na Darvinovu teoriju. U tom otvaranju reditelj se poslužio legendarnom slikom, rađanja civilizacije, iz Kjubrikovog filma Odiseja. Razlika u odnosu na film je u tome što se u predstavi kost pretvara u fotelju. Šteta što taj elemenat, mislim na fotelju, nije do kraja razrađen kao motiv sa jasnim sadržajem i značenjem. Bio bi to interesantan pozorišni “lajtmotiv”. Ovako ostale su naslute. Što se tiče pretapanja prošlosti u sadašanjost, osavremenjavanjem dve reči, ono je u dobroj meri razbilo pozorišnu iluziju i izazvalo određenu konfuziju u percepciji scenskog dešavanja. Nisam siguran da se tim osavremenjavanjem nešto kvalitetno dobilo u odnosu na postojeće. Valja reći da je reditelj ostao dosledan u svojoj zamisli pa je rediteljski krug zatvorio kolom kojeg na kraju predstave povedu ljudi, koji tokom igre prelaze ponovo u ono od čega su nastali.

R. Zubac