stanica – NMR Info

Autobuska stanica van upotrebe

Naša Mala Redakcija — Fri, 24 Nov 2017 19:02:36 +0000

Autobuska stanica u Sečnju već nekoliko meseci ne radi. Prostor koji je služio svima koji putuju da se sklone od hladnoće i ružnog vremena zaključan je. Informacije o redu vožnje autobusa građanima su ranije bile dostupne i ličnim putem i preko telefona.

Ovaj nedostatak na mnoge je uticao. Učenici nakon nastave često su tu dolazili, naročito u zimskom periodu.

Ponovno otpočinjanje sa radom donelo bi olakčice svima, pogotovo đacima i zaposlenima za koje autobus predstavlja važan i često jedini vid prevoza.

J.Č.

Železnica

Naša Mala Redakcija — Thu, 04 Sep 2014 22:00:00 +0000

Sećam se, mi deca, potrpaju nas u kupe i klackamo se preko brda i dolina.
Klinci.
Sećam se da sam upoznala na železničkoj stanici drugare sa kojima sam posle išla u osnovnu školu.
Kupe prepun dece.
Ili prepuna stanica, pet sati ujutro, zima, svi duvamo u prste i čekamo da naiđe plavi voz. Ili šinobus. Neki ljudi se stiskaju stavljaju uši u kragnu, neki puše, nose sa sobom domaću rakiju ili kafu u termosu.
I svi imaju neke kožne bunde i šubare.
Bože, kako sam mrzela da ustajem u četiri sata i idem na stanicu. Proklinjala sam i vozove i ljude i pse koji laju oko stanice. Proklinjala sam sva sela koja voz obilazi dok konačno ne stigne na cilj.
Sada je sve prepuno korova.
Zvonare su spakovane na tavanima, karirane košulje trule u plakarima, bunde jedu moljci muzika se promenila, sve je ubrzano i nema svoj cilj. Bar se čini kao da nema cilj. A mi pratimo trendove.
Pruge su zarasle, stanice porušene.
Nema sela u kom je železnička stanica očuvana.
Drveni prozori, vrata, klupe, raspali, dokucavani trulim ekserima samo izgledaju kao nešto što je ranije sijalo.
Oko stanica je uvek neko žalosno drveće, iškrabane klupe, polomljene šine, pokraden šljunak.
Sve odiše memlom i prašinom. Sve odiše nečim starim ali zaboravljenim.
I tako dobijam fleševe, vremena, u kom nisam umela da cenim lepotu svega što smo mogli da vidimo dok smo imali vremena.
Dok nismo žurili da stignemo tamo gde smo se zaputili, nego smo sa sobom nosili pečeno pile poput Zorana iz kultnog filma ,,Tito i ja“ i razgovarali (uglavnom o tome kako ,,nikad stići).
I anegdote su najbolje kada potiču s tih putovanja. Garant svi koji su putovali vozom imaju bar jednu.
Obnova železnice, obnova je turizma.
Ali nema ko to da vidi?
J. P.

Zаvršen put do Tаmišа

Naša Mala Redakcija — Tue, 18 Sep 2012 22:00:00 +0000

MZ Jаšа Tomić, zаhvаljujući podršci Sekretаrijаtа zа poljoprivredu Vojvodine, uprаvo je u celosti zаvršilа izgrаdnju putа od mesnog grobljа do crpne stаnice. Reč je o putu višestruke nаmene, u koji je uloženo dvа milionа dinаrа.
– Sаdа će i u nepovoljnim vremenskim uslovimа biti omogućen pristup crpnoj stаnici, objektu vаžnom zа regulisаnje nivoа vode u kriznim situаcijаmа – kаže Predsednik Sаvetа MZ Jаšа Tomić Novаk Zubаc. – Put je vаžаn i zа poljoprivrednike dа lаkše stignu do svojih njivа, kаo i zа sve grаđаne kаdа idu nа svoju omiljenu plаžu „Kod Minje“. Tаkođe, zаvršili smo i put do krаjа grobljа, čime smo rešili još jedаn dugogodišnji problem.

S. M. – list Zrenjanin

Galerija slika

Koliko će koštati noćenje u orbiti?

Naša Mala Redakcija — Wed, 29 Sep 2010 22:00:00 +0000

Ruska kompanija „Orbital Tehnolodži“ (Orbital Technologies) najavila je da će napravti hotel na komercijalnoj svemirskoj stanici u orbiti oko Zemlje.
Ta moskovska kompanija se nada da će komercijalna svetmirska stanica pored mesta za bogate turiste ponuditi i radno mesto za naučne projekte.

Stanica bi trebalo da ima sedam soba do 2016. godine, premda će se broj soba možda povećati ili smanjiti u zavisnosti od potražnje.

Za sada je nejasno da li će ruska državna kompanija „RKK Energia“, koja je navedena kao generalni izvođač projekta, imati dovoljno sredstava i kapaciteta da sprovede plan, navodi AP.

„Energia“ je napravila i kapsule Sojuza i svemirske brodove Progres za prevoz do Međunarodne svemirske stanice, koji će biti jedino prevozno sredstvo do te ispostave kada se sledeće godine povuče američka flota spejs šatlova.

Direktor „Orbital tehnolodžija“ Segrej Kostenko rekao je da će planirana komercijalna svemirska stanica biti „udoban hotel u orbiti, osmišljen posebno za turiste“.

„Biće udobniji od Međunarodne svemirske stanice jer tamo neće biti nepotrebne naučne opreme“, dodao je.

Nekolicina svemirskih turista do sada su morali da borave s astronautima na Međunarodnoj svemirskoj stanici, gde su morali da paze šta rade kako nešto ne bi polomili.

Hotel u svemiru je najavio i milijarder Ričard Brenson, vlasnik kompanija „Virdžin galaktik“ (Virgin Galactic). On je, takođe, saopštio i da će za 18 meseci početi da nudi komercijalne letove u svemir.
Beta – Mondo

Željeznička stanica Jaša Tomić

Naša Mala Redakcija — Mon, 11 Jun 2007 22:00:00 +0000

JAŠA TOMIĆ – Još pre 105 godina, današnji Jaša Tomić, ondašnji Modoš, bio je prugom povezan sa mestom Kručeni u Rumuniji, a preko njega i sa Temišvarom – privrednim, kulturnim i administrativnim sedištem Transilvanije, odnosno Erdelja. Ta žaleznička veza funkcionisala je do 1948. godine, kada je zapostavljena, a granični prelaz na njoj ukinut. Kasnije su demontirane i šine, a pragovi odneseni, tako da je prekinuta u dužini od dva kilometra, od Jaše Tomića do državne granice.
Tokom NATO bombardovanja 1999. godine, na ovu prugu su smešteni vagoni u pravcu Sečnja. Bombardovanje je prošlo, a vagoni zaboravljeni. Takvih kompozicija ima i na usputnim stanicama u Sutjesci i Lazarevu.
Davnašnja želja meštana Jaše Tomića je da se pruga obnovi i osposobi i za saobraćaj, ali to nije nailazilo na podršku. Nedavno je hiljadu žitelja ovog mesta na jugoslovensko-rumunskoj granici potpisalo peticiju da se pruga kod ovog mesta oslobodi lagerovanih vagona i posle niza godina otvori za saobraćaj. Istovremeno, inicirano je i otvaranje graničnog prelaza na pruzi Jaša Tomić – Kručeni, a Saobraćajni institut CIP iz Beograda uradio je i elaborat o ekonomskoj opravdanosti.
Stručnjaci tvrde da realizacija ovog projekta obezbeđuje visoku rentabilnost, i da bi investicija u potpunosti bila opravdana. Da bi se ponovo uspostavila ova železnička veza, potrebno je deset kilometara deonice od Sečnja do Jaše Tomića osposobiti za veća osovinska opterećenja, rekonstruisati jašatomićku stanicu i dograditi uništenu deonicu do granice sa Rumunijom.
Inženjeri CIP-a su mišljenja da se kompletna rekonstrukcija može uraditi za dve građevinske sezone. Pored toga što je ekonomski opravdana, inicijativa Jašatomićana ima podršku Srednjobanatskog okruga, a kako je najavljeno, biće zatražena i podrška Izvršnog veća AP Vojvodine.
Osposobljavanje pruge važno je i zbog saradnje ovog dela Banata sa polumilionskim Temišvarom i istoimenom županijom, jer njima gravitira veliko područje naših suseda. Sve se to dodatno aktuelizuje novim geopolitičkim položajem Rumunije, ali i evropskim podsticanjem prekogranične saradnje. Posle decenije i više propadanja, tu smo gde smo, ali je evidentno da ćoravi kolosek, a jašatomićka pruga je primer za to, ne vodi u Evropu.
Sl. Popov

Članak, koji nas naterao da obiđemo železničku stanicu pročitali smo u starom, već požutelom nedeljniku „Zrenjanin“.
A, železnička stanica!? To više nije u svakom pogledu. Trava je toliko velika da je sakrila prugu, a jedino zadovoljstvo pruža klincima koji su tu namestili svoje malo fudbalsko igralište.
Da na zidovima ne vise još okačene table sa natpisom „Jaša Tomić“, sigurni smo da niko ne bi znao da je to nekada bila železnička stanica.
Da li će se i kada sve to sanirati?