traktori – NMR Info

Edukativna tribina za vozače traktora i poljoprivrednih mašina

Naša Mala Redakcija — Mon, 02 Oct 2023 13:29:54 +0000

U četvrtak, 5.10.2023. godine u 10.00 časova opština Sečanj i Savet za lokalnu bezbednost saobraćaja opštine Sečanj u saradnji sa predstavnicima PU Zrenjanin i PS Sečanj organizuju edukativnu tribinu za vozače traktora i poljoprivrednih mašina. Tribina će se održati u maloj većnici opštine Sečanj i poziva se što veći broj poljoprivrednika da uzme učešće u ovoj veoma edukativnoj tribini.

Održano predavanje na temu: “Bezbedno učešće traktora u saobraćaju na putevima”

Naša Mala Redakcija — Fri, 05 Mar 2021 05:21:43 +0000

Traktori su u saobraćaju zastupljeni uglavnom na područjima gde je razvijena poljoprivreda i u periodu godine kada se obavljaju poljoprivredni radovi, što je potrebno imati u vidu kada je planiranje mera i aktivnosti za unapređenje traktorista u pitanju. To je bio povod za organizovanjem predavanja na temu “Bezbedno učešće traktora u saobraćaju na putevima” koje su organizovali Neško Andrić načelink policijske stanice u Sečnju i njegov saradnik Zoran Milinović komandir policije ispostave Sečanj.
U cilju unapređenja bezbednosti traktorista u saobraćaju, neophodno je, pre svega, promovisati njihovo bezbedno učešće u saobraćaju, a posebno kroz unapređenje edukacije vozača traktora u pogledu poštovanja saobraćajnih propisa i bezbednijeg ponašanja u saobraćaju. Prezentaciju i predavanje održali u Domu kulture u Sečnju Goran Živković načelnik odeljenja saobraćajne policije u Zrenjaninu i Voja Blagojev šef odseka za saobraćajno-tehničke poslove u Zrenjaninu.
Predavanju prisustvovali predstavnici poljoprivrednih preduzeća i gazdinstava sa teritorije opšine Sečanj.

Nova IMT-ova fabrika zbog birokratije tek u septembru

Naša Mala Redakcija — Thu, 24 Jan 2019 20:21:38 +0000

Industrija mašina i traktora, koju je u aprilu prošle godine kupila indijska kompanija Tafe, svoju proizvodnju će izmestiti u fabriku Jarkovac u opštini Sečanj, kaže za Danas Kamal Ahuđa, zamenik direktora Tafea za evropsko tržište

Reč je, naime, o postrojenju za proizvodnju prikolica za traktore IMT-a koje je prestalo da radi pre nekoliko godina zbog lošeg poslovanja. Iako je tokom preuzimanja IMT brenda (zemljište na kome se nalazila fabrika u Novom Beogradu izuzeto je od prodaje) naglašeno da će proizvodnja na novoj lokaciji startovati za godinu dana, taj termin će ipak biti prolongiran. Kako objašnjava Ahuđa, do kašnjenja u otvaranju nove fabrike dolazi zbog toga što je Tafe, zbog administrativnih razloga, pravosnažno ušla u posed IMT tek krajem jula 2018. godine.

– Tek od tog trenutka smo mogli da počnemo da razmišljamo o pokretanju proizvodnje u Jarkovcu, a za to su naravno potrebne adekvatne pripreme. Treba naglasiti i da su postrojenja u toj fabrici u veoma oronulom stanju i zahtevaju opsežnu infrastrukturnu obnovu što takođe odlaže početak njenog rada. Ono što svakako u ovom trenutku sa sigurnošću može da se kaže je to da će IMT sa proizvodnjom u Jarkovcu početi krajem septembra – ističe Ahuđa.

Naš sagovornik napominje da je želja Tafe da više od 50 komponenti za traktore nabavlja od srpskih proizvođača, međutim, problem predstavlja činjenica da je dosta kooperanata IMT prestalo da radi tokom procesa tranzicije u Srbiji.

– Postoji jedan broj proizvođača koji posluju uspešno i poseduju potreban kvalitet kako bi proizvodili komponente za traktore IMT. U ovom trenutku više od 300.000 traktora IMT-a, od kojih su mnogi stari između 20 i 30 godina, i dalje se koriste širom nekadašnje Jugoslavije, tako da tržište za rezervne delove IMT-a svakako postoji. Na osnovu toga nameće se i logičan zaključak da je dosta poljoprivrednika u ovom regionu i dalje zainteresovano za kupovinu IMT traktora, pod uslovom da su im dostupni odgovarajući modeli – navodi Ahuđa.

Kako dodaje, jedan lokalni proizvođač kabina već radi za Tafe traktore i s njim će biti nastavljena saradnja na proizvodnji kabina za IMT traktore.

Naš sagovornik nije mogao direktno da odgovori na pitanje koliko će radnika biti zaposleno u IMT fabrici traktora, objašnjavajući da će se njihov broj postepeno povećavati u zavisnosti od toga koliko će Tafe u Srbiji biti uspešan u postizanju postavljenih ciljeva. Podsećanja radi, Ahuđa, koji je inače rođen u Beogradu i po majci „naše gore list“, prošle godine je izjavio da će što direktno, što indirektno, u IMT-u raditi oko 1.000 ljudi.

Izvor: Gojko Vlaović, Danas

Fabrika traktora u Jarkovcu biće otvorena naredne godine

Naša Mala Redakcija — Fri, 26 Oct 2018 17:46:48 +0000

Predrag Rađenović je danas izjavio da mu je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić potvrdila da će naredne godine u Jarkovcu biti otvorena fabrika i pokrenuta proizvodnja traktora.

Inače, kompanija „Tafe“ je u aprilu ove godine, za oko 66 miliona dinara kupila pravno lice, odnosno žig IMT, pogon u Jarkovcu kod Sečnja i tehnološke crteže.

Istorija razvoja poljoprivrednih mašina u Banatu od 1718. do 1918. (17)

Naša Mala Redakcija — Sun, 19 Feb 2012 23:00:00 +0000

Opremljenost veleposeda mehanizacijom
Kakva je bila opremljenost pojedinih veleposeda u poljoprivrednoj mehanizaciji, šta su imali i proizvodili početkom XX veka, najbolje će pokazati sledeći navedeni primeri.
Grof Endre Čekonić je imao posede u nekoliko mesta u Banatu i njegovo imanje je važilo za najuglednije i najorganizovanije. Površina njegovih poseda je iznosila 44.000 kj, od toga 38.902 kj u Banatu. Od celokupne površine 32.486 kj su bile oranice, na kojima su se proizvodile sve vrste poljoprivrednih kultura, a najviše žitarica, kukuruza, šećerne repe, duvana, konoplje i drugo. Na 5.000 kj je proizvodio kulture koje su se koristile za ishranu stoke i ergele.
Prosečni prinosi na imanju su 1910. godine bili: pšenice 10 metričkih centi, ječma 11,91 mc, zobi 11,53 mc, duvana 6 mc, konoplje 4,6 mc, i drugih poljoprivrednih kultura. Od mehanizacije, na imanju su bile dve garniture Faulerovog parnog pluga sa dva lokomobila i jedan parni plug sa jednim lokomobilom. Pored toga, Čekonić je imao 20 parnih lokomobila i vršalica snage 8-9 KS i 22 žetelice. Za obradu zemlje je koristio i zapregu i imao je 319 bivola. U njegovoj ergeli je bilo 672 konja, polukrvnih engleskih i nonijusa.
Centar Čekonićevog imanja je bio Žombolj, gde je grof među prvima u državi uveo struju krajem XIX veka i lokalnu privrednu železničku traku, dugu 60 km. Imao je električnu centralu, mlin na električni pogon, tri parna mlina i jedan mlin na motorni pogon. Za održavanje poljoprivredne mehanizacije je imao veliku mašinsku i kovačku radionicu. Čekonićevo gazdinstvo je bilo za uzor, što dokazuju pregršti medalja i diploma osvojenih na raznim sajmovima i izložbama širom Austrougarske.
Grof Jene Karačonji iz Banloka je imao posed od 17.000 kj. Zimsko oranje je radio sa svojim parnim plugom Fauler, sa dva lokomobila.
Grof Feliks Harnonkort iz Ečke je imao u svom posedu 21.634 kj zemlje. Duboko oranje je na njegovom imanju radilo uslužno, Parno plužno udruženje iz Zrenjanina.
Princeza od San Marka, Mileva Nako iz Komluša je imala posed od 12.000 kj. Oranje se na njenim njivama vršilo pomoću dve garniture parnog pluga tipa Fauler. Imanje joj je bilo poznato po proizvodnji voća.
Grof Šandor Nako iz Velikog Sent Mikloša je na svom posedu od 8.000 kj zemlje, koristio garnituru Faulerovog parnog pluga. Bio je poznati proizvođač mleka i imao je oko 2.000 krava muzara.
Baron Ferenc Gerlici iz Deske je gazdovao na posedu od 8.500 kj zemlje. Na njegovim njivama je orano sa Faulerovim parnim plugom, sa dve mašine. Gerlici je bio poznat po stočarstvu i konjarstvu.
Braća Karolj i Artur Lederer iz Čoke, su u svom posedu imali gazdinstvo od 9.500 kj i 2.000 kj zemlje su držali u zakup. Njihovo gazdinstvo je bilo jedno od najpoznatijih u Banatu i mnogim veleposednicima su služili za primer, po vođenju i raznovrsnosti proizvodnje. Duboko oranje je rađeno sa Faulerovim parnim plugom sa dva lokomobila. Pored toga, imali su osam parnih vršalica od 10 ks i 30 žetelica vezačica. Proizvodili su na 600 kj šećernu repu, na 200 kj crni luk, na 300 kj grožđe, na 100 kj lan, na 100 kj sirak, na 100 kj lubenice, na 30 kj krastavce i na 15 kj paradajz. Na ostalim površinama su proizvodili žitarice i kukuruz. Stočarstvom se nisu bavili, ali su posedovali ergelu radnih konja murana i belgijanaca koje su koristili za rad na imanju. Ledereri su imali svoju električnu centralu, četiri fabrike alkohola, hladnjaču, podrum za vino, tri parne pumpe za odvodnjavanje, 3.500 kj ritske zemlje i oko 16 km industrijskog koloseka.
Baron Erne Danijel iz Velikog Gaja je imao posed od 5.100 kj. Koristio je dve garniture Faulerovog parnog pluga sa dva lokomobila. Na svom imanju je svake godine sejao 50% površine žitaricama, a na drugoj polovini je proizvodio povrće, kukuruz i duvan.
Baron Ivan Bajić iz Bočara je svoje imanje od 4.517 kj obrađivao Faulerovim parnim plugom sa dva lokomobila, koje je izdavao u zakup. Bio je poznat po uzgajanju engleskih punokrvnih i polukrvnih konja.
Laslo Danijel iz Konaka je imao posed od 2.758 kj. Orao je sa parnim plugom Kemna sa dva lokomobila. Poznat je bio po stadu podolskih goveda od 1.000 komada.
Dr Laslo Đerćanfi je imao veleposed u Đeru (danas Rumunija), površine 3.500 kj. U ovom mestu su veleposednici imali udruženje za izdavanje parnog pluga, kojim su orali svoje njive. Posed dr Đerćanfija je bio poznat po ukrštanju biljaka, stvaranju novih sorti i po proizvodnji semena.
Baron Bela, Talijan iz Novog Kneževca, imao je uzorno gazdinstvo veličine 2.100 kj, koje je bilo poznato u zemlji i inostranstvu. Zemlju je pripremao sa parnim plugom svoga rođaka Ivana Bajića. Među prvima je u Banatu imao zalivni sistem na svojim njivama i stanicu za selekciju kukuruza. Ubrajao se u najveće proizvođače mladica voća i ukrasnog drveća. Površina njegovog rasadnika, zvana po ženi ”Marijina voćna plantaža“, prostirala se na 70 kj. Na svom imanju je imao industrijski kolosek i kanale za odvodnjavanje i navodnjavanje njiva.
Jene Ronaji iz Malog Sombora je imao imanje od 1.786 kj. Duboko oranje je rađeno sa samohodnim, parnim plugom Mek Laren.
Iz par pobrojanih primera se vidi da su najveći veleposednici u Torontalskoj županiji u prvoj deceniji XX veka primenjivali najmodernije poljoprivredne mašine svetskih proizvođača u svojoj proizvodnji.
Do početka Prvog svetskog rata, u skoro svakom banatskom selu je bilo po nekoliko parnih vršalica koje su držali preduzimljivi Jevreji, bravari i mašinisti, koji su uslužno vršili žito. Njima su pomagale ”uslužne družine“, koje su po dogovoru sa vlasnicima njiva vršili žita i naplaćivali svoj rad, najčešće u naturi. Po statistici iz 1915. godine, na teritoriji Ugarske je bilo 18.892 parne, 1.459 motornih i 33.936 vršalica sa dolapom. Od ukupnih zasejanih površina žitarica, 72,4% je ovršeno sa parnim vršalicama, 13,2% sa motornim i samo 3,6% sa vršalicama koje su pokretali konji.
Izbijanjem Prvog svetskog rata, 1914. godine, uvedeno je ratno privređivanje na teritoriji Banata. Muškarci stariji od 17 godina su mobilisani, a teške poljoprivredne poslove su obavljali starci, žene i deca. Na ratište jedino nisu odvedeni vlasnici vršalica i mašinisti, bez kojih se ne bi mogla obaviti vršidba. Bila je velika potražnja za hranom i poljoprivrednim proizvodima, jer je vojska svu proizvedenu hranu uzimala za svoje potrebe. Veliki ratni izdaci su teško uzdrmali privredu i poljoprivredu u Austrougarskoj, koja nije mogla da snosi teret ratovanja. Nastala je nekontrolisana inflacija i nagli porast cena, što je dovelo do osiromašenja stanovništva. Veliki ratni gubici su prouzrokovali desetkovanje stočnog fonda, a konja posebno. U Zrenjaninu je 1918. godine osnovana „Torontalska industrija poljoprivrednih strojeva i livnica gvožđa”. Osnivači su bili: Geza Gros, Ede Đarfaš i Aleksandar Grinvald. Ova fabrika poljoprivrednih mašina je bila poslednja, osnovana u Banatu u tadašnjoj državi. U najvećem plamenu rata, 21. novembra 1916. godine, umro je car Franc Jozef I. Sa njim je ubrzo umrlo Austrougarsko carstvo i čitava jedna epoha. Posle završetka Prvog svetskog rata 1918. godine, teritorija Banata je podeljena između Kraljevine Rumunije, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Republike Mađarske.
Banatska beskrajna, nepregledna ravnica, sa svojim povijenim žitima na vetru, vekovima je poznata širom sveta po svojoj odličnoj pšenici. Njeni vredni stanovnici su se neprekidno borili sa neukrotivim rekama, otimali od njih zemlju za sebe, pobeđivali ih i obrađivali tešku banatsku crnicu sa uspehom. Na svojim putovanjima, prolazeći kroz Banat krajem XIX veka, engleski geograf i istraživač Panton je rekao: ”Banat nije samo žitnica Ugarske, Banat je žitnica Austrougarskog carstva. Vi možete putovati do delte Nila i nigde nećete naići na tako Bogom danu, privilegovanu, plodnu zemlju.“ Banat je takav i danas.

Autor: Sabo Jožef

Istorija razvoja poljoprivrednih mašina u Banatu od 1718. do 1918. (18)

Naša Mala Redakcija — Sun, 19 Feb 2012 23:00:00 +0000

Biografija velikana iz istorije poljoprivrednih mašina

DŽON DIR
Džon Dir je rođen 7. februara 1804. godine u Ratlandu, u američkoj državi Vermont. Po struci je bio kovač i tako je i započeo svoju karijeru. Te tridesete godine XIX veka, nisu bile povoljne za sticanje novca i bogatstva u Vermontu. Počela je zlatna groznica i mase ljudi su napuštale svoje domove i kretale put zapada. Džon Dir je odlučio da i sam tamo, na zapadu proba svoju sreću. Ostavio je porodicu, pridružio se pionirima, putovao brodovima i karavanima dok nije stigao do malog naselja Grand Detur u Ilinoisu. Tamo je otvorio kovačku radnju, jer kovača nije bilo i potkivao je konje i oštrio plugove.
Ubrzo je Džon Dir video da liveni, gvozdeni plugovi koje su pioniri doneli sa istoka, nisu dobri i odgovarajući za tešku, tvrdu, prerijsku zemlju srednjeg zapada. On je odlučio da napravi bolji plug. Taj novi plug je morao biti sa dobro podešenom plužnom daskom i raonikom od visokopoliranog čelika, da bi zemlja spadala sa njega kada bi prevrnuo zemlju i prorezao brazdu. Kako čelika u okolini nije bilo, uzeo je staru, slomijenu testeru i 1837. godine od nje napravio plug, koji je uspešno isprobao na farmi Luisa Krendala u blizini Grand Detura. Videvši da nema sirovine, Džon Dir je počeo da uvozi 1843. godine čelik iz Engleske, koji je stizao preko Atlantika, pa Misisipijem brodovima i na kraju kolima 40 milja do malog Grand Detura.
Ovaj put je bio izuzetno skup, pa se Džon Dir preselio u trgovački centar Molino na Misisipiju – Ilinois. Tamo je otvorio fabriku koja je do 1855. godine prodala 10.000 plugova. Kada je fabrika postala poznata, Dir se polako povukao iz posla i prepustio vođenje firme svom sinu Čarlsu. Ova fabrika je 1868. godine postala akcionarsko preduzeće, Dir i Kompanija (Deer&Company). Životno geslo Džona Dira, od samih početaka je bilo: “Ja nikada neću staviti svoje ime na proizvod koji nema u sebi, ono najbolje u meni”. Džon Dir, mali, ali i ambiciozni kovač, umro je 17. maja 1886. godine, a firma koju je osnovao je nastavila da se razvija i postala najveći proizvođač poljoprivrednih mašina na svetu.

DŽON FAULER
Džon Fauler, Englez, rođen je 11. jula 1826. godine u Viltširu, u bogatoj trgovačkoj, kvekerskoj porodici. Džon je krenuo očevim stopama i postao trgovac žitom. Dobro je zarađivao i da je tako nastavio, možda bi živeo duže i srećnije. No, njegov nemiran duh mu nije dozvolio da živi običan život, ostavio je posao i 1847. godine otišao u Midlsboro, gde se pridružio grupi inžinjera koji su manufakturno proizvodili delove za lokomotive.
Ponovo mu je životna sreća bila naklonjena, dobro je zarađivao i mogao je da radi u struci kao inžinjer. Putujući poslovno u Irsku, Džon Fauler je video ljude koji umiru od gladi, jer je žetva krompira u poslednje dve godine potpuno podbacila. Ovo je duboko potreslo Džonovu kvekersku dušu i promenilo njegov život.
Džon Fauler je ponovo ostavio posao i odlučio da se posveti istraživanjima i mašinskoj obradi zemlje, koristeći paru. Rezultat tih istraživanja je bio njegov plug prikazan na velikoj izložbi 1851. godine u Londonu, koji je po njegovoj narudžbini napravio Rensom. Englesko Kraljevsko poljoprivredno društvo je uzalud nudilo nagrade za dobar parni plug i između 1830-1850. godine je bilo više ljudi koji su bezuspešno pokušavali da ga naprave. Treba napomenuti, lorda Vilobija, Džona Hekouta i markiza Tvidejla. Džon Fauler je uspeo u onome u čemu drugi nisu i 1858. godine je dobio od engleskog Kraljevskog poljoprivrednog društva 500 funti za svoj balansni plug. Ime Džon Fauler je postalo sinonim za balansni plug. Nažalost, nosilac tog imena je nesrećnim slučajem poginuo u lovu 1864. godine u svojoj trideset osmoj godini života. Njegovi naslednici su nastavili i razvili proizvodnju pod imenom Džon Fauler i kompanija.

Autor: Sabo Jožef