Ne želim agresivno da se borim, da delim slike gladnih, unakaženih i mučenih životinja, da udaram na patetiku, na galamu, na sažaljenje.
Ne, jer oni koji nemaju osećaj naprosto nemaju i gledaće kroz to.
Želim da sami postanemo svesni činjenice koliko životinje jesu posebne i kako ukoliko ih mi ne cenimo, ne cenimo ni sebe.
Naime, našla sam skoro preko puta svoje kuće bačeno kuče. Nikada to ne bih ni spomenula, da se posle toga nisu izdešavale još neke stvari.
Našla sam kuče, zove se Milica i raste kod moje mame sa dva mačeta, jer sam joj je ja odnela.
Posle nekoliko dana sam našla još jedno kuče iz istog legla u blizini svoje kuće. Nisam znala šta da radim sa njim jer nisam u mogućnosti da ga primim.
Juče se ispostavilo da ih je dvoje.
Žive ispod ćuprije kod mene u komšiluku. (Ukoliko neko želi da ih uzme neka se javi.)

Postoji još jedan problem.
Ulaz u selo je groblje za životinje.
Automobilima se praktično proleće pored kuća, pa je prosto nemoguće sačuvati bilo kakvu životinju.
Da ne spominjem to što tamo ima i dece!

Ukoliko niste u situaciji da pomognete životinjama, nemojte. Niko vas ne tera. Samo vas molim da pripazite na ponašanje u odnosu na njih.
Nemojte ih bacati, mučiti, i tako vam svega pazite kako vozite.
Ukoliko vas zanima kako rešiti problem pasa lutalica, odgovor je veoma jednostavan: NEMOJTE IH BACATI KAD PORASTU I DOSADE VAM.
Ako vam je sve ovo smešno, zapitajte se kakav ste čovek i kako može da vam se vrati nebriga o bespomoćnim bićima kao što su životinje i deca.

Svako dobro.

Jovana Petrov

Tim naučnika istraživao je ove hemijske efekte nakon što su videli koloniju žaba kako beži iz svoje bare u italijanskom gradu Akvila, svega nekoliko dana pre zemljotresa 2009, prenosi BBC.

Naučnici navode da stene u zemljinoj kori navodno ispuštaju čestice koje reaguju u kontaktu sa podzemnim vodama i životinje koje žive u blizini mogu da osete te promene i tako „predvide“ kada će stene „skliznuti“ i izazvati zemljotres.

Tim, predvođen naučnicima sa britanskog Otvorenog univerziteta, nada se da će njihova hipoteza inspirisati biologe i geologe da zajedno rade kako bi otkrili na koji način životinje mogu da pomognu ljudima da vide neke od znakova zemljotresa koji sledi.

Žabe iz Akvile nisu prvi primer čudnog ponašanja životinja pre velikih seizmičkih događaja. Kroz istoriju su se pojavljivali izveštaji o zmijama, žabama i ribama koje su se neobično ponašale pre zemljotresa.

U Kini 1975. godine ljudi su primetili veliki broj zmija kako izlaze iz svojih skrovišta mesec dana pre nego što je zemljotres pogodio Haičeng. Ovo je bilo naoročito neobično jer su zmije izašle tokom zime kada hiberniraju i kada je izlazak na temperature ispod nule sigurna smrt za ove reptile.

Ono što predstavlja problem je što su zaista veliki zemljotresi prilično retki tako da je nemoguće proučavati događaje koji ih najavljuju. Naučnici se, međutim, nadaju da će žabe iz Akvile pomoći u tome.

Biolog Rejčel Grant proučavala je akvilsku koloniju žaba za svoj doktorat. Prema njenim rečima stotinak žaba je za tri dana potpuno nestalo iz svoje bare a nekoliko dana kasnije usledio je zemljotres.

Ona je svoje obzervacije objavila u „Žurnalu zoologije“ i nekoliko dana posle toga usledio je poziv iz američke svemirske agencije NASA koja je proučavala hemijske promene koje se dogode kada su stene pod velikim stresom i koji su se pitali da li su te promene povezane sa masovnim egzodusom žaba.

Njihovi laboratorijski testovi sada su potvrdili da ove promene ne samo što su povezane, već da zemljina kora direktno utiče na hemijski sastav bare u kojoj su žabe živele u to vreme.

Naučnici sada rade na temeljnom testiranju mehanizma promene hemijskog sastava i nadaju se da će, ako uspeju da razumeju sve veze, to pomoći u smanjenju žrtava zemljotresa.

Večernje novosti

Geolog sa Princetona Adam Maloof u magazinu Nature Geoscience tvrdi da su okamenjeni ostaci spužve velike oko jedan centimetar stari između 640 i 650 miliona godina. Ako je u pravu, njegovo otkriće bi značilo da su neke životinjske vrste vjerojatno postojale prije najjačeg ledenog doba, u nauci popularno nazivanog i Snowball Earth, kada je čitava zemaljska kugla bila prekrivena ledom.

Prvim životinjskim organizmima na svijetu dosad su se smatrala dva morska organizama za koje se utvrdilo da su živjeli na Zemlji prije oko 550 miliona godina.

Međutim, nefosilni dokazi su već ranije sugerisali da bi spužve mogle biti mnogo starije. Naučnici su analizom DNK pokušali odrediti vrijeme evoluiranja i nastanka brojnih životinjskih vrsta na Zemlji. Prema rezultatima tog istraživanja, spužve su postojale milionima godina prije kambrija, geološkog doba za koje su naučnici ranije bili uvjereni da je doba pojave spužvi.

Marc Laflamme sa univerziteta Yale tvrdi da su najstariji fosilni ostaci spužve stari oko 555 miliona godina, ali da su naučnici analizom stijena došli do zaključka da su evoluirale od 90 do 100 miliona godina ranije.

„Imamo hemijske i molekularne dokaze da su spužve tada postojale, ali nismo mogli pronaći prave fosilne ostatke… Ovo otkriće je uistinu značajno jer su nam bile potrebne tri linije dokaza rane evolucije spužvi, neposredno prije velikog ledenog doba koje je prethodilo evoluciji ostatka životinja.
Izvor: 24 Sata