U Boki je juče predstavljena knjiga „Zapisi Stevana Ilijevića iz Boke”. Na skoro 90 stranica teksta knjiga donosi sećanje Stevana Ilijevića, pružajući uvid ne samo u njegovu porodičnu istoriju, već i u običaje Hrvata u Boki, kulturne događaje, priče o ljudima. Posebna vrednost je što su sećanja Stevana Ilijevića zapisana na lokalnom kajkavskom govoru iz Boke. Izdanje su priredili Ljubiša Večanski i dr. sc. Ivana Olujić s Filozofskog fakulteta u Zagrebu.
„Stevan Ilijević koji je preminuo 1982. godine ostavio je značajan zapis koji osim etnološke ima i jezičnu vrednost, jer je pisana jezikom kojim gotovo više niko ne govori od banatskih Hrvata, a to je kajkavsko narečje. Za sve Hrvate u Srbiji “Zapisi Stevana Ilijevića” imaju neverovatnu vrednost s obzirom na to da je danas ostalo malo potomaka ljudi koji su naselili Boku. Po zadnjem popisu ima ih tek oko 40, kazala je saradnica ZKVH-a Katarina Čeliković, koja je bila moderatorica na predstavljanju knjige.
Ljubiša Večanski, jedan od urednika “ZAPISA STEVANA ILIJEVIĆA IZ BOKE“ obratio se prisutnima i rekao:
“Ovaj svet se brzo menja i nestaje. Često i sami odbijamo da poverujemo da je ovaj svet “naš“ jer kao da smo se preko noći obreli u nekom tuđem, nama stranom svetu. A to je naš lični doživljaj, u nama samima. A zamislite o kakvim tek promenama možemo pričati kada tome dodamo i međugeneracijski jaz od na primer pedesetak godina, a kamoli više.
Današnja deca, pa i odrasli ljudi, poput mene, teško da možemo zamisliti kako je izgledalo ono vreme, svet i život, pre 50 ili 100 godina.
Zato je važno negovanje kulture sećanja, kako bismo očuvali kontinuitet trajanja, ali i identitet – lični, mesni, nacionalni i društveni.
Neko je mudro primetio da “srećni ljudi imaju loše pamćenje i bogato sećanje“. Ne pamtimo loše stvari, ali se sećamo onoga što je vredno i živonosno. No, bez ulaženja u razlikovanje srodnih pojmova kao što su: “sećanje“ i “pamćenje“, danas, svi mi ovde zajedno postajemo bogatiji za jedno takvo zajedničko sećanje. Knjigom koju danas predstavljamo, daje se izuzetan doprinos kolektivnom sećanju mesta Boke, koje u različitim slojevima čuva svest Bokinaca o onome što su bili i što jesu, u ličnom, porodičnom, kulturnom, nacionalnom i društvenom smislu.- a to sveukupno gradi duhovnu baštinu svih nas koji odavde potičemo.
Želim da se posebno zahvalim obitelji Stevana Ilijevića, Zavodu za kulturu vojvodjanskih Hrvata, gospodinu Velimiru Piškorcu, recenzentima Dr Sandri Požar i Dr Petru Radosavljeviću, a posebno praunuci Stevana Ilijevića – Dr Ani koja mi je sve ove zapise presnimila i unuci Jolan koja je zapise sačuvala i gospođi Dr Ivani Olujić, dragoj i uvaženoj kourednici izdanja, na velikom zalaganju da ovaj zapis – kao pravi istoriografski, etnološki i lingvistički biser, ugleda svetlost dana i bude predstavljen očima javnosti, i otrgnut od zaborava za vjek i vjekova.”
Ostavite komentar