АФИРМИСАТИ ДОМАЋИ ДРАМСКИ ТЕКСТ
-Интервју са Селимиром Радуловићем, директором Стеријиног позорја –
Селимир Радуловић, песник, есејиста, књижевни критичар, антологичар и издавач. До сада је објавио шест песничких књига и више антологија. Био је председник Друштва књижевника Војводине од 1997. до 2001. године. Од 2012. године пут га је, вољно или невољно увео у Талијине одаје па је тако постао први човек Стеријиног позорја, наше престижне културне институције. Након завршетка 59. Стеријиног позорја Селимир Радуловић ће се повући са места директора Позорја. Када је преузео дужност директора имао је у мислима идеју о “Повратку Стерије Позорју”, јер како је и сам истицао, заправо више се питао “Има ли ова смотра смисла, уколико сваке године не осветљава српску драму”. Управо потоње речено нам се учинило као добар шлагворт за почетак разговора.
Дошли сте на чело Стеријиног позорја у време које није баш наклоњено позоришној уметности. Када се као први човек Стеријиног позорја осврнете иза себе колико заједничког има између онога што сте мислили да можете урадити када сте ступали на то место и онога што сте урадили?
Увек постоји могућност да се домаши више од оног што је већ домашено. Има оних који мисле да је могло бити боље (и више), што је нормално, као што има оних који мисле да је урађено много. Истина је, вероватно, како то у животу бива, негде на средини.
Приликом представљања званичне селекције рекли сте“ да постоји пуна уметничка аутономija селектора”. Колико је та аутономија пратила концепт Стеријиног позорја?
Пуна уметничка аутономија селектора значи да се његова селекција оверава оног часа када га именујемо на то место. У институцијама као што је Стеријино позорје не може бити другачије. Подразумева се, наравно, да се именује човек који ће ствари самеравати сагласно етаблираној концепцији Стеријиног позорја.
Како гледате на критику коју је Биљана Србљановић упутила на име селектора Бојовића због тога што на Позорје није позвао београдског, већ бечког “Принципа”?
Kао на легитимни став који је у несагласју, што је и разумљиво, с избором (и, такође, легитимним ставом) селектора Стеријиног позорја. Селекција, по нарави ствари, изазива, увек, бројне двоумице, несагласја и спорове. Она је само један субјективни (не и произвољни) избор из позоришног преобиља.
Дуго се води полемика какво нам Стеријино позорје треба. Чују се различита мишљења. Какво је Ваше мишљење о томе?
Разговора (и двоумица) о томе какво нам Позорје треба биће и надаље. За сада, чини се, формула фестивал домаће драме и позоришта, са међународном селекцијом Кругови, уобличује његову праву меру.
Колико по Вама Стеријино позорје врши добар утицај на позоришта у Србији?
Утицај Позорја највише видим у континуалном напору афирмације домаћег драмског текста. Сагласно томе, наш конкурс, који се расписује сваке године, за најбољи драмски текст, најпримеренији је позив за афирмацију савремених драмских аутора.
Овогодишње 59. Стеријино позoрје биће одржано у знаку два јубилеја 150. годишњице рођења Бранислава Нушића и 100 година од почетка Првог светског рата. Можете ли нам нешто конкретније рећи о тим јубилeјима у оквиру Стеријиног позорја?
У том духу је селектор градио овогодишњу селекцију. Осим тога, заједно са Матицом српском и Српском академијом наука организоваћемо, на дан рођења (20. октобра) Бранислава Нушића, међународни округли сто, који ће бити посвећен новој рецепцији Нушићевог драмског дела. Истога дана, у организацији Стеријиног позорја биће изведен нови комад Душана Ковачевића, Рођендан господина Нушића, у режији Небојше Брадића. На тај начин ћемо обележити јубилеј аутора који је, у најлепшем смислу, европски кључ српске драмске књижевности и српске културе.
Р. Зубац