®iveti sa poplavama

Politika, nedelja 16.04.2006. godine

Profesor dr Slobodan Petkovi?, nau?ni savetnik Instituta za vodoprivredu „Jaroslav ?erni” i redovni profesor Hidraulike sa hidrologijom Šumarskog fakulteta BU, procenjuje da ?e visok vodostaj Dunava potrajati još dosta dugo, jer se o?ekuje još jedan talas velikih voda. Me?utim, najve?a pretnja od poplava sledi Beogradu ukoliko na uš?e u me?uvremenu pristigne vrh poplavnog talasa Save. Verovatno?a koincidencije vrlo velikih voda Save i Dunava bi tada bila u rangu verovatno?e pojave jednom u sto godina. U vezi sa pojmom „stogodišnje vode”, treba napomenuti da to ne zna?i da se ona regularno pojavljuje jednom u sto godina. Može se pojaviti više puta tokom jednog veka, a isto tako može izostati više vekova.
Poplave su u svakom slu?aju goru?a tema u srpskoj javnosti, a voda dve najve?e reke stigla je do nivoa takozvanih ze?jih nasipa. Kota Save u Beogradu je trenutno oko 75,5 metara nad morem, a kota novobeogradskog nasipa je 77,5, zna?i dva metra iznad, dok je na Adi Ciganliji skoro u nivou nabujale reke. Zato situacija na levoj obali nije kriti?na, ali jeste na desnoj.

Prethodnih dana je više puta najavljivan vrh poplavnog talasa na Dunavu. Koliko dugo ?e taj talas zapljuskivati obale Beograda?
– Trajanje talasa zavisi od veli?ine vodotoka i hidrološkog režima. Kod malih reka ili buji?nih vodotoka to može da bude samo nekoliko sati, a kod Dunava se trajanje može proceniti na tri i više dana. Sve što se nalazi u amplitudi vodostaja plus-minus pet santimetara može se smatrati vrhom talasa. Nikako ne može da se smatra da je vrh talasa samo jedan trenutak koji pro?e, nego to ipak traje danima.

Koliko dugo ?e naše obale biti izložene visokom vodostaju reka?
– Talasi velikih voda na Dunavu traju 20-30 dana, a mogu trajati i više od mesec dana, jer što je ve?a reka i njen sliv trajanja talasa je duži. Kod velikih reka sa velikim slivom, geneza oticaja je takva da je dinamika procesa veoma spora. Talas se formira sporo, polako pristiže, ali zato dugo traje. Opasnost od velikih reka je upravo dugo trajanje talasa, jer se tu javljaju neki drugi fenomeni, kao što je proviranje vode kroz nasip i ispod tela nasipa, a to otežava odbranu od poplave.

U javnosti je ?esto pominjan termin ,,borba” protiv poplava, kao da je Srbija ponovo u ratu, ovoga puta protiv prirodne sile. Da li je realno govoriti o nekakvom okršaju sa prirodom?
– Ne volim taj termin borba protiv poplava, ili kao što se govori borba protiv erozije. To su prirodni procesi koje mi možemo samo da kontrolišemo. Mi ne možemo u pravom smislu re?i da se borimo sa prirodom. Poplave su prirodni proces koji ima svoje zakonitosti, a mi možemo da pokušamo da spre?imo neke štetne posledice po ljude. ®eleo bih još da dodam da apsolutna zaštita od poplava nije mogu?a, jer ne postoji gornja granica protoka velikih voda – i od najve?e zabeležene vode mogu?a je još ve?a, prema zakonu verovatno?e pojave. Prema tome, poplava ?e uvek biti i u najrazvijenijim zemljama sveta. Zbog toga se savremeni pristup zaštiti od voda zasniva na konceptu „živeti sa poplavama”.

Kako ocenjujete kvalitet našeg odbrambenog sistema od poplava?
– Može se re?i da je sistem odbrane od poplava relativno solidan, naro?ito sistemi odbrane duž ve?ih reka – Save, Dunava, Tise, a donekle i Velike Morave. Ove reke u prošlosti pravile veoma velike probleme i ogromne štete, pa su pored njih izgra?eni solidni sistemi odbrane. To je posebno karakteristi?no za Dunav, jer je posle velike poplave 1965. godine sistem odbrane potpuno rekonstruisan i napravljeni su veoma solidni odbrambeni nasipi sa mo?nim telom nasipa i oni pružaju dvostruku sigurnost, sa aspekta prelivanja i sa aspekta proviranja vode kroz nasip. Sava je tako?e blizu sa stepenom zaštite.

Postoji li, ipak, bojazan da zemljani nasipi ne?e izdržati dugotrajan i ekstremno visok vodostaj koji doseže do njihovog vrha?
– Nasipi pored Dunava, što u izvesnoj meri važi i za Tisu i Savu, mogu da izdrže sigurno mesec dana trajanja velikih voda i mislim da tu ne preti opasnost, ali je veoma bitno da u vreme vanredne odbrane od poplava bude danono?no dežurstvo na nasipima. Bez obzira na to koliko su stabilni i sigurni nasipi, ako je voda nadomak njihovog vrha, ništa se ne sme prepustiti slu?aju, ve? situacija mora stalno da se prati da se slu?ajno ne pojavi proviranje vode kroz nasip. Voda može da pro?e i ispod tela nasipa i da izbije i 50 metara dalje od njega. Ukoliko voda provire kroz nasip to može da se lokalizuje, obi?no se pravi takozvani bunar koji se ogra?uje džakovima, kako bi se na tom mestu podigao nivo vode i smanjila denivelacija izme?u nivoa u reci i nivoa u priobalju. Upravo denivelacija nivoa uzrokuje proviranje kroz nasip.

Možemo li govoriti o nekim kriti?nim ta?kama u sistemu odbrane od poplava?
– Na Dunavu nema posebno kriti?nih deonica, ali ima mesta na podru?ju Vojvodine koja su nešto slabija od drugih. Postoje i deonice duž Dunava koje nemaju istu kotu krune nasipa. Posebno je interesantan slu?aj Novog Sada, gde Dunavski kej na pojedinim mestima ima nižu kotu nego što je potrebno, a to se objašnjava nekim estetskim razlozima da bi se postigao bolji vizuelni efekat, odnosno pogled na Petrovaradinsku tvr?avu. Nadam se da su Novosa?ani sada shvatili koliko je to opasno ako ceo grad nema odbrambenu liniju na istoj koti. Isto važi i za Beograd. Uzmimo primer Save, uz koju je na novobeogradskoj obali izgra?en veoma dobar odbrambeni sistem sa kotom nasipa 77,5 metara nad morem, a desna strana na Adi Ciganliji je skoro dva metra niža. Teško je objasniti zašto grad na jednoj obali ima visok stepen zaštite, a na drugoj znatno niži. Ta?no je da je Novi Beograd ogromno stambeno naselje sa stotinama hiljada žitelja, ali sa druge strane Ada Ciganlija sada ima tako vredne sadržaje koji ne bi trebalo da se žrtvuju. Tako?e znam da se u vodoprivredi Beograda ve? godinama pri?a o rekonstrukciji nasipa na desnoj obali Save i na Adi Ciganliji, me?utim to se odlaže i smatra se da to nije prioritet. Nadam se da ?e posle ovih velikih voda to ipak do?i na red.

Da li možete predvideti dalji razvoj situacije u kojoj se nalazi Beograd?
– Kada je re? o Savi, sre?na je okolnost što je ona još na donjoj granici velikih voda, dok je Dunav u rangu stogodišnjih voda, kao i Tisa. Najgora mogu?nost za Beograd je koincidencija velikih voda Save i Dunava. Ako bi protok Save u narednom periodu bio u ve?em porastu, a talas na Dunavu ?e sigurno još da potraje, došlo bi do koincidencije vrlo velikih voda Save i Dunava, što je najgora mogu?a situacija za odbranu od poplava. Tada bi vodostaj Save kod Beograda mogao da poraste još oko pola metra. To bi bilo veoma opasno za desnu obalu Save i Adu Ciganliju. Ovo što se trenutno dešava na uš?u Save u Dunav je verovatno?e pojave jednom u 50 godina, ali ukoliko vrh poplavnog talasa na Savi koincidira sa talasom velikih voda Dunava, to bi verovatno dostiglo rang verovatno?e pojave jednom u 100 godina.

Šta bi se još moglo u?initi na poboljšanju odbrambenog sistema i da li je to podizanje kote nasipa?
– Najbitnije je ujedna?iti stepen zaštite na celom toku reke. U vezi s tim bih pomenuo ono što se trenutno dešava u Velikom Gradištu. Režim uspora HE „Ðerdap”, odnosno režim nivoa ?erdapske akumulacije tako je koncipiran da pri velikim vodama uzvodno od Golupca Dunav ima prirodan režim te?enja (kao pre izgradnje brane). Me?utim, tu se mora uzeti u obzir veoma ozbiljan fenomen, a to je taloženje nanosa u akumulaciji. Svaka brana na reci izaziva proces zasipanja akumulacije nanosom i to je klasi?an problem vodoprivrede. Dunav pronosi ogromne koli?ine nanosa (oko 20 miliona tona godišnje), od ?ega se skoro 80 odsto zadržava u ?erdapskoj akumulaciji. Trebalo bi ispitati efekat nanosnih naslaga koje su se formirale od brane „Ðerdap” uzvodno prema Beogradu na promenu morfologije re?nog korita i na nivoe velikih voda

Možete li uporediti sadašnju situaciju sa 1965. i 1981. godinom, koje se ?esto pominju, kao godine velikih poplava?
– Moram u vezi s tim da napomenem da moje prvo inženjersko iskustvo datira od vremena velikih voda na Dunavu 1965. godine kada sam proveo mesec dana u Vojvodini na odbrani od poplava. Vodostaj iz 1965. nije nadmašen ni sada i to je ostao istorijski maksimum, a odbrambeni sistem iz tog vremena je bio mnogo slabiji nego danas. Bili su slabiji nasipi i dolazilo je do njihovog prodora, a štete od poplava su bile enormne. Sadašnji podaci hidroloških osmatranja pokazuju da su vodostaji Save i Dunava premašili one iz 1981. godine. Tada su bile ve?e štete od Save, nizvodno od železni?ke stanice, jer je tada sistem kišne kanalizacije bio slabije rešen, pa je voda plavila ulice kao sada pored Sajma. Sada je teža situacija što se ti?e nivoa reka, s tim što se treba nadati da ne?e do?i do drasti?nog porasta Save. U tom slu?aju bi moglo biti zaista kriti?no.

Da li je istovremena pojava velikih voda bila o?ekivana?
– Velike reke imaju neke svoje hidrološke zakonitosti. Sava obi?no u aprilu ima najve?i vodostaj, a Dunav nešto kasnije, naj?eš?e u junu. U slivu Dunava se velike vode formiraju obi?no posle topljenja snega u Alpima. Sada su zalihe snega u slivu Dunava još uvek velike, tako da nam predstoji još jedan talas velikih voda. Ovo što se sada dešava je posledica veoma neobi?nih meteoroloških uslova. Nekoliko ciklusa velikih snežnih padavina, a izme?u njih intervali prodora toplog vazduha, izazvali su naglo otopljavanje snega. Ovog prole?a je geneza velikih voda u slivu Dunava bila specifi?na, pa se talas velikih voda javio u neuobi?ajeno vreme.
Da li su zbog visokog vodostaja zaista ugroženi mostovi i brana na Ðerdapu?
– Što se ti?e pri?e o ugroženosti mostova preko Save i Dunava, a posebno o ugroženosti ?erdapske brane od velikih voda Dunava, to nema nikakvih osnova, jer ovi objekti uopšte nisu u opasnosti. Velike vode Dunava samo smanjuju proizvodnju elektri?ne energije, zbog smanjenog pada hidrocentrale (nivo gornje vode je snižen, zbog odbrane od poplava, dok je nivo donje vode povišen, zbog prelivanja velikih koli?ina vode i ukupnog protoka Dunava).

———————————————————–

Profesionalna biografija
Profesor dr Slobodan Petkovi?, diplomirao je na Gra?evinskom fakultetu u Beogradu – hidrotehni?ki odsek 1964. godine.
Doktorirao je u Francuskoj u Grenoblu 1972. godine
Od 1965. do 1979. godine radio je u Institutu za vodoprivredu kao istraživa? i nau?ni saradnik.
Od 1979. godine je profesor na Šumarskom fakultetu na Odseku za zaštitu od bujica i erozije.
Od 2001. do 2003. godine bio je pomo?nik ministra za sektor vodoprivrede u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Vladimir Jokanovi?