Bez povlastica
[url=https://www.jasatomic.org/15102006/a1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/15102006/a1tn.jpg[/img][/url]
Politika – Ponedeljak, 16. Oktobar 2006.
Zarade i zaposlenost u proteklih šest godina
Zaposleni u javnom sektoru prošli su mnogo jeftinije od pripadnika srpske radni?ke klase i ostalih zaposlenih u „materijalnoj proizvodnji”.
Najkra?e re?eno, gledano iz tog ugla, zaposleni u javnoj državnoj, lokalnoj i administraciji svih nivoa, obrazovanju, kulturi, zdravstvu i socijalnom staranju, re?e su ostajali bez posla, „a i sa platama su bolje prolazili od ostalih”.
Tako izgleda naša stvarnost gledana o?ima populista i demagoga, odgovaraju stru?ni analiti?ari naše stvarnosti.
Po re?ima dr Miladina Kova?evi?a, pomo?nika direktora Republi?kog zavoda za statistiku i saradnika „Mese?nih analiza i trendova” Ekonomskog instituta, objektivno i stru?no ?itanje statisti?kih izveštaja navodi na sasvim druga?ije zaklju?ke.
– Nikako se ne bi moglo re?i da su neprijatnih posledica promena u proteklih šest godina bili pošte?eni zaposleni u javnom sektoru, koji po pravilu pripadaju onom obrazovanijem i stru?nijem delu radno sposobnog stanovništva – ukazuje Kova?evi?. – Uvo?enje tržišne logike i neizbežno smanjivanje javne potrošnje pogodilo je, manje ili više, i zaposlene u javnom sektoru. Proteklih godina su bez posla ostajali i zaposleni u NIS-u, EPS-u, na ®eleznici i u drugim državnim javnim preduze?ima, ali i u raznim službama. Zbog administrativnog ograni?avanja plata ?esto su ostajala bez najstru?nijih kadrova. ?injenica je da su zaposleni u školstvu i zdravstvu, najbrojnijim državnim službama, najmanje pla?eni. Pri tom se mora imati na umu da je obrazovanje osnovna poluga neophodne transformacije društva na putu ka ujedinjenoj Evropi, a zdravstvo je zaduženo da ?uva taj dragoceni ljudski kapital.
Kova?evi? posebno ukazuje na pojednostavljeno, ?esto i zlonamerno, svaljivanje krivice za tranzicione neda?e na administraciju.
– Naša administracija je posebna pri?a i njena osnovna slabost je što je nerazvijena, kao na primer poreska, ?esto i nestru?na, mada u nekim njenim delovima ima hipertrofije – tvrdi Kova?evi?. – Generalno, dok ne budemo imali normalno pla?eno školstvo, zdravstvo, urednu administraciju, ne može biti ni govora o društvenom napretku. Privredu ne sputava samo prekobrojna administracija, ve? slabo pla?ena i nekvalifikovana administracija i nereformisan ukupan javni sektor, uklju?uju?i i zaista bedno pla?eno zdravstvo i obrazovanje. A kada je o administraciji re?, na našem putu ka Evropskoj uniji ?eka nas dupliranje broja zaposlenih u administraciji.
Kova?evi? tvrdi da plate u javnom sektoru, naro?ito u protekle dve godine, nisu uticale na rast tražnje. Ve?a li?na potrošnja je posledica kreditne ekspanzije, a ne rasta plata u celini. Plate u javnom sektoru u poslednjih godinu dana nisu znatnije pove?ane, izuzev zdravstva i školstva, za razliku od zabeleženog znatnog rasta u privredi.
Ukupno smanjenje broja zaposlenih od po?etka 2001. do kraja 2005. je oko sedam odsto, a ono nije zaobišlo ni javni sektor. Taj procenat pove?anja broja nezaposlenih ipak nije mogao da apsorbuje sve razvijeniji privatni sektor. Kova?evi? tvrdi da cifra od milion nezaposlenih, odnosno prijavljenih Nacionalnoj službi zapošljavanja, ne može biti realna. Re? je o ljudima koji nemaju stalan posao. Statisti?ke ankete o zaposlenosti pokazuju da polovina od tog broja, dakle oko 500.000 ljudi, ipak radi i zara?uje za život.
Al. Mikavica