Boži?ni vremeplov
[url=https://www.jasatomic.org/05012009/a1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/05012009/a1tn.jpg[/img][/url]
Dan kad žandarmi hrane siromašne
Prvih decenija prošlog veka bio je obi?aj da se za Novu godinu svi napiju, a na Poklade svi najedu. A na Boži? – da se ispune oba obi?aja
Uz želju da i ovaj Boži? protekne u miru i radosti priseti?emo se kako su Beogra?ani davnih dvadesetih i tridesetih godina prošloga veka proslavljali Hristovo ro?enje.
„Retko smo imali Boži? tako veseo kao ovaj koji je ju?e prošao“, piše „Politika” 1928. godine. Puna tri dana, Beogradom se orila pesma i treštala muzika. Izlozi pojedinih trgovina osvanjivali su u sve?anom boži?nom dekoru. Dok su neki bili ukrašeni jabukama i slamom, u mnogim izlozima stajala je jelka, iski?ena „snegom” od pamuka i vate, badnjacima, žitom, orasima….
Gotovo nije bilo nijedne beogradske ku?e bez boži?ne pe?enice, iako je „pe?enica bila vrlo skupa, naro?ito na Badnji dan”.
Najve?a živost uo?i praznika ose?ala se na pijacama. Sto?na pijaca kod klanice brujala je pomešanim glasovima kupaca i prodavaca. Seljaci iz Šumadije, Srema, Banata i Ba?ke donosili su veliki broj prasadi za pe?enicu…
Zurle protiv ?arlstona
Živosti je bilo i u upravi grada, jer se u vreme praznika beležio veliki broj kra?a, požara i nesre?nih slu?ajeva.
„– Alo… alo… Uprava grada!
– Ovde Uprava grada.
[url=https://www.jasatomic.org/05012009/a2.jpg][img]https://www.jasatomic.org/05012009/a2tn.jpg[/img][/url]
– Ukrali su mi prase za Boži?. Bilo je ure?eno…
– Što ga niste ?uvali, gospodine? Gde sad da vam prona?em prase. Ono je ve? pojedeno…
I pred takvim razlozima dežurni ?inovnik navla?i šinjel i juri da izme?u hiljada poklanih prasadi prona?e baš ono ukradeno… U jednom slu?aju policija je bila vrlo brza. Drže?i se strogo boži?nih obi?aja, policajci su prvo ?estitali društvu praznik, a zatim poveli doma?ina u Glavnja?u.”
Predratni obi?aj je bio da se za Novu godinu svi napiju, a na Poklade svi najedu. A na Boži? – da se ispune oba obi?aja. Za tri dana, kako je pisala „Politika”, popijeno je toliko alkohola i pojedeno toliko prasi?a da bi bilo dovoljno „za sve Jugoslovene, i da još ostane za nacionalne manjine.”
Ono malo vode što je potrošeno uglavnom su potrošile kafedžije da bi imali dovoljno vina za sve mušterije.
Beograd je za praznik imao i specijalnu muziku. Uz go? i zurle i uz podcikivanje razvilo se u Skadarliji staro srpsko kolo. Vilo se od kafane do kafane i bivalo sve ve?e.
„Jedan žandarm kome se ?inilo da ovo veselje nije po propisu, jer je kolo pravilo ve?u galamu nego svi ?arlstoni skupa, došao je da interveniše. Ali njegove opomene zaglušivao je go? i podcikivanje starih boema:
– Iju! Ijuju!
Najzad, kad je žandarm video, da u kolu najviše podvriskuje jedan ugledan policijski pisar, okanuo se svake intervencije.”
Cela varoš bila je znaku de?je pucnjave, ali nije se pucalo „žabicama” i „pampura?ama”, ve? je za to vreme koriš?eno ozbiljnije „oružje”: svako dete imalo je po jednu prangiju koja se punila pravim barutom i „gruvala kao Merzerov top.”
Uprava Oficirskog doma organizovala je tradicionalno donošenje badnjaka. Po ve? dugogodišnjem rasporedu pojedini odredi beogradskog garnizona bili su na svojim mestima još oko podne na Badnji dan. Oficiri i vojnici u paradnim uniformama, na konjima i kolima, oki?enim zastavama i zelenilom, pravili su impozantnu šarenu povorku koja se kretala od Knez Miloševe ulice do Top?idera. Na brdu bi se odsekao badnjak, a zatim se povorka vra?ala Kara?or?evom, Kralja Petra i Knez Mihailovom. Narod bi se iskupio i pozdravljao ih.
Do?ek u dvoru
Zatim bi komandant badnjaka sa visokim oficirima odneo kraljev badnjak u dvor. Kralj ih je do?ekao pred dvorskim tremom, po obi?aju posuo ih žitom, a zatim bi badnja?are uveo u salon da ih po?asti hladnom i vru?om rakijom.
[url=https://www.jasatomic.org/05012009/a3.jpg][img]https://www.jasatomic.org/05012009/a3tn.jpg[/img][/url]
Boži? je, piše „Politika“ iz 1929. godine, u dvoru proslavljen po narodnom obi?aju. Na Badnji dan prire?ivala bi se ve?era za sve ?lanove kraljevske porodice. Ve?eralo se u trpezariji u kojoj je bila prostrta slama, a za stolom su se servirali boži?ni kola?i, orasi, suve šljive, razna jela i vo?e. Na sam dan Boži?a u dvorskom hramu kraljevska porodica prisustvovala je liturgiji, a po povratku u dvor, kralj je primao položajnika, prvog u rangu pitomca Vojne akademije. Položajnik je ostajao na ru?ku, a zatim ga je kralj darivao.
Prema sokolskoj tradiciji zajedno s vojni?kim badnjacima donošeni su iz Košutnjaka i sokolski badnjaci. Sokolske badnjake kitila je i pronosila kroz Beograd konjica sokolske župe grada.
Bratstvo manastira Rakovice 1939. godine, na ?elu sa starešinom manastira, došlo je u Patrijaršiju i ?estitalo Hristovo ro?enje patrijarhu i predalo dva oki?ena badnjaka. U Patrijaršiji bratstvo je do?ekano žitom, a na ognjištu je badnjak prekršten i preliven svetim uljem.
Za „policijski sirotinjski dan”, koji je padao uo?i Boži?a, prestoni?ki žandarmi skupljali su priloge za siromašne. Svake godine bi tako obradovali nekoliko stotina najsiromašnijih boži?nim ru?kom, a mnogi žandarmi i podoficiri sirotinju su gostili i za svojom trpezom. Obi?aj je bio i da u dvorištu zatvora uprave grada dele boži?nu pe?enicu pritvorenicima.
Dragoljub Stevanovi?