Dan žena
[url=https://www.jasatomic.org/05032008/mart1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/05032008/mart1tn.jpg[/img][/url]
Osmi mart, me?unarodni Dan žena
Koliko god je datuma u kalendaru Ujedinjenih nacija obeleženo pridevom „internacionalni“, malo je dana koje zaista slavi celi svet. Jedan od njih, me?unarodni Dan žena, ustanovila je Socijalisti?ka internacionala na drugoj me?unarodnoj konferenciji žena u Kopenhagenu 1910. godine, kao uspomenu na velike demonstracije ameri?kih žena, održane pod parolom „Za opšte pravo glasa!“ Verovatno kao jedini u kojem pridevi „socijalisti?ki“ i „ameri?ki“ ne smetaju jedan drugom, možda i zato sto im je zajedni?ki imenitelj – žena.
U Evropi je ovaj dan prvi put obeležen 1911. godine, kako bi se ukazalo na zna?aj solidarnosti žena i muškaraca, borbe za pravo glasa žena, za njihovu zaštitu na radu, a protiv nasilja nad ženama i njihove sveopšte diskriminacije.
Ve? 95 godina slavi se 8. mart i borba žena za jednakost, pravdu, mir i razvoj. Tek 95 godina – reklo bi se po onome za šta se još mora boriti i izboriti.
Pogledajmo se malo u ogledalo. Ako i u njemu vidimo „tranziciju“, a to je, bez sumnje, veoma moderan pojam, posebno dobar da se objasne kašnjenja, neuspesi i odlaganja, pogledajmo i položaj žene u drugim zemljama koje se, poput Srbije, nalaze u vremenu promena.
Krajem osamdesetih, sa po?etkom tranzicije u zemljama južne i isto?ne Evrope, po?elo je propadanje socijalnih i javnih službi, pogoršanje finansijske situacije, rast nezaposlenosti i inflacija. Eksplodirale su ogromne razlike u zaradama, samim tim – i bogatstvu. Najve?i gubitnici u ovim procesima bile su žene. Smanjivanje njihove produktivnosti i obezvre?ivanje ženskog rada postali su trendovi u svim zemljama regiona. Prazninu koju je ostavila ukinuta deklerativna ravnopravnost i partijsko-programsko zalaganje za prava žena nije ispunila nova, delotvorna aktivnost.
Dodatnu otežavaju?u okolnost predstavlja i ?injenica da su žene radile mahom u niskoprofitabilnim delatnostima – obrazovanje, zdravstvo, kultura, socijalna zaštita, državni sektor, prera?iva?ka industrija (posebno grane tekstilne i kožarske industrije, proizvodnja prehrambenih i hemijskih proizvoda). Uz to, žene i dalje rade na slabije pla?enim radnim mestima i za isti posao dobijaju manje plate od muškaraca.
Mada se, u Srbiji, od 2000. godine do danas situacija znatno popravila, pre svega zahvaljuju?i ?injenici da su u Narodnoj skupštini sedeli ljudi koji su imali sluha i bili spremni za promene, još se zanemaruju i olako i neodgovorno stavljaju u drugi plan sva nerešena pitanja i problemi vezani za poštovanje celokupnog korpusa ljudskih prava. I dalje se borimo za dokaz jednostavne ?injenice da su i žene – ljudska bi?a, pa tako zavredjuju i ljudska prava. Uz to, nedvosmislene su statistike, žene su ve?i deo stanovništva, žene su stru?nije i obrazovanije (ne po sopstvenom mišljenju, ve? po poslednjem popisu), žene su, statisti?ki, vitalniji deo društva. Na žalost, žene su brojnije i medju nezaposlenima i ?ine ve?inu u marginalizovanim socijalnim grupama. Ve? na prvi pogled, tu se nešto ne slaže. I duže od 95 godina!
Ako bismo nešto da menjamo ( a, sude?i po iskazanoj volji i brzini promena, upitna forma je neizbežna), moramo se zaista približiti principima ravnopravnosti polova i jednakim mogu?nostima u svim oblastima života. Ravnopravnost polova ne sme da se prepoznaje kao još jedna od odnekud nametnutih fraza, ve? da se prepozna kao jedna od osnova demokratizacije društva. Potrebno je da ono što je postignuto bude i doživljeno kao ?vrst temelj za razvoj principa ravnopravnosti polova, kao prvi, ali važni koraci ka postizanju punog poštovanja ženskih ljudskih prava.
Deklerativno, ve?ina donosioca odluka (muška ve?ina, naravno) složila se da u politi?kom životu mora biti više žena. Uvedena je i kvota koja bi garantovala da je medju njima bar tre?ina manje zastupljenog pola (žena, naravno). Ne treba prebrojavati poslanice u Skupštini Srbije, pa ustanoviti da je slovo ostalo mrtvo na papiru. Jos je lakše prebrojati žene ministre u vladi. Titula u ženskom rodu ostala je samo u jednom ministarstvu.
Poštovanje ustavnih prava , spre?avanje diskriminacije, jednaka zarada za isti posao, ravnopravno u?eš?e u odlu?ivanju i svim vidovima politi?kog i društvenog života, pravo na život bez nasilja, spre?avanje i suzbijanje siromaštva, uživanje i u roditeljstvu i radu, zaštitu reproduktivnih prava i zdravlja – zahtevi su na dugoj listi za koje ?e svako pametan re?i da su logi?ni i da se podrazumevaju. Ipak, ako se ovim pravima samo doda pojam „žena“ – stvari se menjaju i dobijaju drugi predznak. Li?e na „borbu dokonih“, „preko hleba poga?u“, “uvoz sa Zapada“, poslednju brigu medju „pravim“ brigama. Na žalost, ni same žene nisu svesne koliko nepoštovanje tih prava li?i na njihov život.
Jedna od klju?nih prepreka za postizanje pune ravnopravnosti polova u našoj zemlji je ekonomska zavisnost žena. Prihodi žene su „ku?na dobit“, plata muškarca je – njegova plata. Ekonomska snaga ?esto je, na žalost i fizi?ka vitalnost, jer je briga o zdravlju i zdrav život, pre svega, vezan za nov?anu stabilnost. Po pravilu, zdrav život žene je na dnu porodi?ne brige, delimi?no i krivicom samih žena koje sebe i doživljavaju kao one za koje „šta pretekne“.
I ove godine ?e se i u Srbiji slaviti 8. mart. Možda manje pompezno nego u „socijalisti?ka“ vremena, ali uz poznatu ikonografiju: obilno meze (spremile žene), ki? – ikebane sa ulica (prodaju žene), ru?ne radove (napravile žene) i cve?e (koje ce u cve?arama neukim muškarcima rado preporu?iti – žene). Pažnje se ne treba odricati, posebno ako se dešava jednom u godini. ®ivot treba menjati. Ne samo 8. marta.
Pametne žene i mudri muškarci, koji znaju da jedni bez drugih ne mogu, da su ravnopravni – ja?i, mogli bi, za sve naredne Dane žena, ali i za sve svoje dane, ove godine društvu (a ne samo ženama) da donesu Zakon o ravnopravnosti polova. Tako ?emo sa li?nog plana najzad pre?i na formalno-pravni. Tako bolje funkcionišemo. Tako bismo, ako smo mudri, mogli da na pravi na?in uposlimo žensku stru?nost i vitalnost, a tu su, da podsetimo, po statistikama – ve?ina. Tako bi svima moglo da nam bude bolje.
Tako bi i 8. mart nogao, posle 95 godina da postane praznik pobede prava za koja se vredelo boriti.