Doesn’t it just make your blood run cold with joy?

0 497

jasa-sneg-21
Prvi put ove godine pada sneg.
Zanimljivo je to, što sam saznala da pada, tek nakon što sam se ulogovala na jednu od društvenih mreža.
Nisam osetila onu dečiju radost u stomaku, ali nisam osetila ni bes ovoga puta, samo sam ustala sa stolice i izašla napolje.
Pomislila sam na nekoliko događaja iz detinjstva koji su ostali duboko u mom sećanju, ali ne želim da ih izvlačim napolje. Plašim se da se ne smrznu.
Pogledala sam ka nebu i ispružila ruke, trepnula par puta i ušla u kuću.
Uglavnom, zanima me da li još uvek neko puni slamom džakove i ide na spuštanje?
Ili na sankanje?
Pravim saonicama. Možda… drvenim?
Nisam dugo videla sanke, a još duže njihov trag u snegu.
Ranije je bilo jednostavno. Posećivali smo jedni druge tako što su nas roditelji vukli na sankama, pili smo čaj posle dana provedenog napolju, rumenih obraza ili…
U vunenim čarapama, hej.
Danas ih je ,,sramno’’ nositi.
Ne bih da patetišem mnogo, ali kako nismo uspeli da prenesemo bar malo tog duha na decu koja ostaju za nama? Malo veselja koje nose sitne stvari. Sve što smo im preneli jesu beskorisnosti koje pružaju ništa osim kratkoročnog uživanja.
Mnogo alkohola, mnogo cigareta, mnogo televizijskog programa (koji sve još više napumpava da bi izgledalo što privlačnije).
Umesto na saonicama, decu viđamo u kafićima uz kafu i sa cigaretom, umesto čaja pred spavanje toči se pivo i slušaju ,,alkohola litar’’ tekstovi umesto priče.
A ono što je najgnusnije jesu izgovori kojima sami sebe pravdamo ,,nema veze, jednom se živi, sve treba da se proba’’, ,,takvo je vreme, šta da radim’’.
Bar mi moramo imati svest o tome da vremena za ono ,,biti odrastao’’ ima, a detinjstvo je nešto što se nikada ne vraća.
I tačno je da sve u životu treba probati, pa čak i biti dete.
Ne mislim na dete koje ima pet ili deset godina. Mislim na dete od trinaest ili petnaest.
Svaki uzrast nosi svoje načine uživanja u životu.
A sneg, sneg će uvek biti tu, samo moramo da naučimo da poštujemo sve što on sa sobom nosi, jer se kroz godine menja i naš pogled na sve.
A ja, ja ću ponovo da pročitam ,,Snežnu kraljicu’’, a rano ujutro idem da prošetam po snegu.
Srećno svima!

Jovana Petrov

Dobijte obaveštenja u realnom vremenu odmah nakon objavljivanja nove vesti.

Možda vam se sviđa i

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće nigde biti prikazana