ЏОН ДИР

У Војводини само пет одсто становништва обрађује 95 процената земље.
Такав закључак се намеће након што су саопштени први резултати пописа пољопривреде у пет општина средњег Баната, где је пописано 63 одсто домаћинстава, али се 48 одсто од њих изјаснило да немају услова за попис јер не поседују ни потребни минимум од пола хектара земље. У Републичком заводу за статистику, међутим, закључују да на основу сазнања из пописа становништва из прошле године, постоје разлози у сумњу у истинитост садашњег изјашњавања грађана о поседу земљишта. И понављају да пољопривредници од овог пописа неће имати никакве штете, већ искључиво корист. Резултати треба да послуже држави да може да прилагоди субвенције пољопривреди и да на реалној основи планира њен развој, те да домаћинства без бојазни и устезања прихвате попис и пописиваче.
Питање је, наравно, шта ће испасти од овог пописа, ако се већ на половини посла може посумњати у истинитост података? Како такви подаци могу допринети планирању аграрне политике? Или ће пописивачи окренути још један круг и поново закуцати на свака врата? А можда су добијени подаци баш веродостојни, и са њима излази на видело гола истина у каквом нам је стању аграр, у чијим је рукама, колико Банаћана у својим стратетешким прерачунавањима стварно може да се ослони на добит од пољопривреде, а колико њих диже руке од тога? Од чега Банат живи, чему ли се нада? Можда се то већ догодило: да се аграр прегруписао на оне који могу целисходно да упосле бар једног великог „џона дира”, а остатак банатског сељаштва животари и нестаће кад оде ова генерација седамдесетогодишњака…

Љ. Баиловић