FETRA 2OO9.
[url=https://www.jasatomic.org/16092009/fetra_1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/16092009/fetra_1tn.jpg[/img][/url]
U susret festivalu
Predstoje?i festival tradicionalnih pozorišnih formi Vojvodine, popularno nazvan FETRA koji se održava u Jaši Tomi? od 19. do 26. septembra bar po naslovima predstava koje su se našle u zvani?noj selekciji obe?ava. Selektor ovogodisnjeg festivala Bogdan Ruskuc, kao malo koje godine pre, držao se koncepta ovog festivala tako da ?emo ove godine uistinu imati festival tradicionalne forme bez ikakvih, nepotrebnih pozorišnih izleta u nešto što po fomi ne pripada ovom tipu festivala. Bi?e da ni selektorovo pravo nije da nije ni?im odre?eno. Prvi, pravi korak je u?injen, bar kad je zadovoljavanje forme u pitanju.
Festivalska publika ?e u šest festivalskih ve?eri imati priliku da vidi Molijerovog Žorž Dandena, Goldonijevu Mirandolinu, Gogoljevu ženidbu, Manjeovog Oskara, Koprivicino Dugo putovanje u Jevropu i Peki?evu Korešpodenciju. Samo pri letimi?nim pregledom naslova i autora name?e se misao, zašto je i ne re?i, da je ovogodišnja zvani?na selekcija i kvalitetna i ozbiljna. To je ono s po?etka ovog teksta da ovaj festival obe?ava. Svakako da ?e biti interesantno videti rediteljska iš?itavanja tekstova koji, s jedne strane imaju tanku dramatursku gra?u ali koji pružaju velike mogu?nosti za kvalitetnu rediteljsku nadgradnju. Ovde pre svega mislim na Molijerovog Žorž Dandena i Goldonijevu Mirandolinu. S druge strane bi?e zanimljivo videti kako reditelji ?itaju tekstove koji po svojoj dramaturskoj složenosti spadaju u sam vrh svetske dramaturgije, tekstove koji su u velikoj meri obavezuju?i i u kojima su margine igre i sloboda rediteljske interpretacije dosta ograni?ene. Kad ovo kažem mislim pre svega na Gogoljevu ženidbu. Nista manje ne?e biti interesantno videti koliko je Mihizova dramatizacija Peki?eve Korešpodencije, koja nije pisana kao samostalno prozno delo ve? predstavlja jedan deo kapitalnog romana Zlatno runo, našla pravi, pozorišni put do publike s obzirom da je Mihiz dramatizaciju obradio kao epistularnu komediju. Ovde valja napomenuti da potpisnik ovih redova, sa nemalim pozorišnim iskustvom, nije do sada imao prilike da odgleda nijedno izvo?enje predstave po potonje nabrojanom tekstu od strane amatera kao ni da ?uje da je neko amatersko pozorište na svoj repertoar postavljalo Peki?evu Korešpodenciju.U tome leži još jedan izazov gledanja predstave koja je ura?ena po ovom dramskom predložku a znatiželja kako je to ura?eno ja?a. Ni ostala dva teksta po kojima su ura?ene predstave koje su se našle u zvani?noj konkurenciji, Dugo putovanje u Jevropu i Oskar, nisu ništa manje interesantni pošto se radi o tekstovima u kojima su asocijacije na našu svakodnevicu i brojne i velike i koji tako?e otvaraju kako velike margine za gluma?ke kreacije, tako i slobodu rediteljskog maštanja bez bojazni da ?e se takvim pristupom urušiti dramaturška gra?a. Sve napred izneto važi pod uslovom da se ne prave gluposti kojih, ruku na srce u poslednje vreme ima. S obzirom na rediteljska imena koja su podpisana ispod naslova predstava koje ?e biti prikazane na FETRI, Jovan Gruji?, Dragan Ostoji?, Jan ?anji, Fedor Popov, Julijan Ursulesku, želim da verujem da tih gluposti ne?e biti. U najgorem slu?aju da ako ih i bude da one budu sporadi?ne kako bi ih želudac gledaoca mogao lakše svariti.
Kao pred svaki festival tako i pred ovaj javljaju se odre?ene zapitanosti od kojih su neke bitne a neke ne. Zapitanost kakvo ce izvo?enje neke predstave biti i kako ?e publika pojedinu predstavu prihvatiti u ovom trenutku je i nepotrebno i bespredmetno. To ?e se sasvim jasno i nedvosmisleno videti posle njihovoh izvo?enja. Bi?e, kao i uvek razli?itih ocena žirija i publike oko pojedinih predstava ali to je sastavni deo svakog festivala. To je uslov bez koga je prosto nemogu?e zamisliti jedan pozorišni festival. Me?utim, s druge strane sasvim stoji zapitanost dali ?emo ove godine na festivalu gledati predstave koje potvr?uju ili pak idu ka zanimljivoj razgradnji standardnih pozorišnih modela? Predstave u kojima rediteljska vi?enja ostavljaju jak utisak na gledaoca ili predstave koje niko ne razume i koje prosto prolaze pored gledaoca ne doti?u?i ga? Predstave koje se drže krutog koncepta i koje boluju od sindroma ukalupljivanja u tematski okvir ili predstave koje su savremene, nezavisne i progresivne? Predstave koje su samo još jedne u nizu predstava iz niza voštanih figura u muzeju klasi?ne ili predstave koje se hrane duhom savremenosti potvr?uju?i da se klasika, tradicija ra?a sa svakom novom generacijom? Umetnost ne može da promeni svet, ali mora i treba da ima odgovornost u smislu pružanja podrške i razumevanja ?oveka. To je ono što bi, ?ini mi se bila prava poruka ovog festivala. Možda je to i previše, a možda i nije. Vide?emo.
Kakvi ?e odgovori na gore postavljena pitanja i nadanja biti zna?emo na kraju festivala kad se bude podvukla crta i kad se bude sumiralo vi?eno. Do tada jedno je sigurno a to je da na ovaj festival treba obavezno do?i jer ako ništa drugo, ono bar on na po?etku obe?ava.
[url=https://www.jasatomic.org/16092009/zubac1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/16092009/zubac1tn.jpg[/img][/url]
Piše: Radovan Zubac