Horor na Tamišu

Da ljubav ne zna za granice, odavno znamo. Da isto važi i za druge ljudske osobine kao što su nemar, bahatost, neznanje, lenjost, glupost…uverio se svako ko je danas, drugog maja 2019. godine, pogledao u reku Tamiš na ulazu u Srbiju iz prijateljske nam zemlje Rumunije, članice EU.
Opet smo svedoci horora iz jula 2014. godine, kad je ova predivna ravničarska reka, razlog ostanka mnogih od nas, iskorištena za besplatan tranzit prepunih nekontrolisanih deponija svakojakog smeća iz pomenute države. Bezbrojne plastične flaše, kese, džakovi uz povremene nadute leševe nedefinisanih životinja imale su svoj defile sredinom rečne matice, a sve ispred očiju užasnutih posmatrača. I nikad kraja…neprekidna zmija smeća i granja gde god se pogleda.Tamiš ubrzava, kao da ga je sramota nametnutog mu tovara, ali ne vredi, suviše je toga čega treba odneti na neku adresu.
Pre par meseci plasirana je loša vest da su na dnu Marijanske brazde u Pacifiku pronađeni rezidui plastike što znači da je čovek svojim delovanjem zaprljao svaki kutak ove naše planete. Naspram te
informacije ovo dešavanje na Tamišu možda i ne zvuči tako strašno, ali ovo je naša reka. Kad se prvi put desilo 2014. godine bili smo iznenađeni. Danas, drugi put, smo ljuti. Trećeg neće biti, jer nećemo ćutati.

Galerija slika