HRISTOS VASKRESE-VAISTINU VASKRESE!

Nedelja, April 23, 2006 10:13 RTS
Pravoslavni vernici slave Vaskrs, najradosniji trenutak u hriš?anskoj veri – Dan kada je Isus Hristos uskrsnuo iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima darovao ve?ni život.
U hramu Svetog Save na beogradskom Vra?aru no?as je služena prva Vaskršnja liturgija. Svetu arhijerejsku liturgiju služio je episkop budimljansko-nikši?ki Joanikije, ?lan Svetog arhijerejskog sinoda SPC.
Okupljenim vernicima je, posle liturgije, pro?itana poslanica srpskog patrijarha Pavla. Vaskršnjoj liturgiji u hramu Svetog Save, prvoj od njegove izgradnje, prisustvovali su pored velikog broja pravoslavnih vernika, predsednik Srbije Boris Tadi? i predsednik Skupštine Srbije Predrag Markovi?.
U najlepšoj zadužbini kralja Milutina, manastiru Gra?anici vaskršnju liturgiju služio je njegovo preosveštenstvo episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Artemije.

Vartolomej pozvao na zaustavljanje medjusobnog ubijanja
Vaseljenski patrijarh Vartolomej u crkvi Svetog Ðordja u Istanbulu osudio je u svojoj uskršnjoj poslanici obesmišljavanje ljudskog života i uništavanje prirode, ukazuju?i da je Isus ustao iz mrtvih kako bi zemljom ponovo zavladao život.
Vartolomej je poru?io da isti fanatizam koji je nekada pozivao na razapinjanje Hrista i danas poziva na smrt i razaranje, dok mnogi politi?ari iz kukavi?luka ne žele da preuzmu svoju odgovornost da to zaustave.

‘Pozivamo na zaustavljanje medjusobnog ubijanja, odbacujemo nasilje i fanatizam koji ugrožavaju život. Trijumf uskrsnu?a mora biti shva?en kao pobeda života, bratstva, budu?nosti i nade’, rekao je Vartolomej na usrkršnjem bdenju u prepunoj crkvi Svetog Ðordja u Istanbulu.

Vaskršnje liturgije i jutarnje službe u hramovima Ruske poravoslavne crkve
U svim hramovima Ruske pravoslavne crkve no?as je služena vaskršnja liturgija, a glavnu službu u Hramu Hrista Spasitelja vršio je patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksij II.
Ruski patrijarh je pred po?etak jutarnje službe poželeo svim vernicima sre?u, rekavši da je Uskrs praznik sve?an i radostan, kada se slavi Vaskrsli Gospod i pobeda života nad smr?u, dobra nad zlom. Pred po?etak sve?ane litije u Hram je iz Jerusalima dopremljen je Sveti oganj, kojim su zapaljene sve?e vernika u litiji koja je ophodila crkvu. Uskršnjoj službi prisustvovali su ruski predsednik Vladimir Putin i drugi zvani?nici.

Uskršnja poslanica Srpske pravoslavne crkve
‘Molimo se Bogu da ubrzo daruje mir stradalom Kosovu i Metohoji kroz razumevanje srpske i albanske zajednice’, kaže se u Uskršnjoj poslanici Srpske pravoslavne crkve koju je po blagoslovu njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla, pro?itao episkop budimljansko-nikši?ki Joanikije.
‘Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista iz mrtvih jeste glavni doga?aj spasenja roda ljudskoga. Svojim Vaskrsenjem iz groba Spasitelj je objavio pobedu nad smr?u – poslednjim neprijateljem svih ljudi.
?ovekoljubivi Gospod, Koji je radi nas ljudi primio Raspe?e i smrt, u?inio nas je u?esnicima Svoje pobede nad smr?u. Ljudska priroda u Bogo?oveku Hristu primila je smrt, ali je ista ta priroda vaskrsla i odnela pobedu nad smr?u. Ta pobeda, koju je Gospod izvojevao u telu, donela je slobodu od smrti svim ljudima. Nju ve? ovde uživamo kroz Vaskrsenje Spasitelja našeg.
‘Gospod Hristos je Svojim svetim Telom okusio smrt da bi se pobedom nad smr?u i uništenjem truležnosti sila vaskrsenja prenela na sav ljudski rod. Kroz prvog ?oveka, praoca Adama, zbog greha i pada, nasledismo prokletstvo i smrt, a u Novom Adamu, Gospodu Isusu Hristu, nasledismo vaskrsenje. Tako zajedni?arimo u slavi Njegovoj, uzimaju?i udela u Njegovom neprolaznom Carstvu. Zbog toga što se Spasitelj vaistinu proslavio Raspe?em i Vaskrsenjem, uvek neizostavno svedo?imo da je On na Krstu, Svojom ljudskom prirodom, istinski pretrpeo stradanje i realnu smrt, jer je Njegovo iskupiteljsko delo krunisano slavom koja dolikuje Bogu.
No zašto je Bog dopustio da smrt, kao nasle?e Adamovo, još uvek postoji u ovome svetu? – Ljudi i dalje umiru, ali ne više kao osu?eni, niti zauvek, nego na izvesno vreme, da bi dobili bolje vaskrsenje. Hristos Bogo?ovek je Prvenac iz mrtvih, a za njim kao Prvencem idu svi ljudi jer je on Vaskrsenjem oživeo celokupnu ljudsku prirodu. O ovome svedo?i Sam Gospod: “Blizu je ?as, i ve? je nastao, kada ?e mrtvi ?uti glas Sina Božijega i ?uvši ga ožive?e. I izi?i ?e oni koji su ?inili dobro u vaskrsenje života, a oni koji su ?inili zlo u vaskrsenje suda” [Jn. 5,25-29].
Doga?aj Vaskrsenja ima toliki zna?aj za ljudski rod i za celokupnu tvorevinu da ga nazivamo i novim stvaranjem. On je izazvao promenu u svim svetovima jer od njega po?inje obnavljanje tvari. Njime se obnovi i nebo i zemlja i ispuni se re? Gospodnja: “Evo, sve ?inim novim” [Otkr. 21,5]. Vaskrsenje ima naro?iti zna?aj za duhovni život hriš?ana. Jer, svi koji veruju u Hrista savaskrsavaju u novi život i prinose svoje fizi?ko i duhovno bi?e Bogu kao oživljeni iz mrtvih [Rm. 6,13]. Zbog toga danas uzdižemo svoje misli iznad zemaljskih briga, po re?i svetog apostola Pavla: “Mislite o onome što je gore, a ne što je na zemlji. Ako ste dakle vaskrsli sa Hristom, tražite ono što je gore gde Hristos sedi sa desne strane Boga” [Kol. 3,1-2].
Sve što je Gospod ?inio i govorio ostvaruju?i naše spasenje, Vaskrsenjem dobija svoj puni smisao, a naro?ito stradanje i smrt; Vaskrsenjem je krsno drvo Raspe?a postalo znamenje pobede i slave, a smrtne rane Gospodnje izvori isceljenja kroz koje primamo ve?ni život, bogopoznanje i ?ovekoljublje vaskrsloga Spasitelja. Stoga se svi bogougodni napori vernih, a naro?ito sveta služba Bogu i spasenju bližnjih, i svi izrazi jevan?elske pobožnosti, osmišljavaju Vaskrsenjem Gospodnjim.
Od davnina se Vaskrsenje Hristovo naziva Pashom. Starozavetna Pasha, glavni praznik izabranog Božijeg naroda, ukazuje na novozavetnu, novu i ve?nu, i nazivom i sadržajem. Pasha zna?i prelazak, a Crkva na Pashu proslavlja Hrista, ?ijim Vaskrsenjem prelazimo iz smrti u život i sa zemlje na nebo. Starozavetna Pasha proslavljala je privremeno izbavljenje od smrti jednog malobrojnog naroda pod vo?stvom svetog proroka Mojsija, a novozavetna daruje ve?no izbavljenje svim veruju?im narodima kroz sva pokolenja. Mojsijev Zakon je nare?ivao da se za pashalnu ve?eru pripremi žrtveno jagnje, a Hristova Pasha zna?i da se Jagnje Božije dobrovoljno žrtvova i predloži Sebe za hranu vernih. Zato i sveti apostol Pavle re?e: “… Pasha naša, Hristos, žrtvova se za nas” [I Kor. 5,7], upu?uju?i nas da smelo pristupamo pashalnoj trpezi i “prestolu blagodati” [Jevr. 4,16]. Slavljenje novozavetne, krsno-vaskrsne Pashe utemeljeno je u Tajni Tela i Krvi Gospodnje, koja izgra?uje bogo?ove?ansku zajednicu i jedinstvo vernih: “^aša blagoslova koju blagosiljamo nije li zajednica Krvi Hristove? Hleb koji lomimo nije li zajednica Tela Hristova? Jer jedan je Hleb, jedno smo telo mnogi, pošto se svi od jednoga Hleba pri?eš?ujemo” [I Kor. 10,16-17].
Vaskrsenje Hristovo je Praznik nad praznicima jer najdublje odre?uje život Crkve. Ne samo ovaj dan nego i svaka nedelja u godini – kao dan Vaskrsenja – sabira verne u Crkvu, u zajednicu Trpeze Gospodnje.
Vaskrsenje Hristovo doživljavamo, draga naša duhovna deco, kao javljanje ve?ne svetlosti koja prosvetljuje ne samo ljudske duše nego i celu tvorevinu.
“Danas se sve ispuni svetloš?u, nebo i zemlja i podzemlje”, pevamo u vaskršnjoj himni. Prva sedmica po Vaskrsenju sva je prožeta svetloš?u, zbog ?ega se i zove Svetlom Sedmicom: sva je obuhva?ena slavom Vaskrsenja i slavi se kao jedan dan. Ova ve?na svetlost se kroz živi organizam Crkve prenosi na život svih nas, na sve naše misli i dela, tako da živimo novim životom.
Na ovaj svetli Praznik od svega srca uznosimo blagodarnost Gospodu Koji se u ovim burnim vremenima otkrio mladim naraštajima iz roda našega kao Put, Istina i ®ivot. Veoma se radujemo kada vidimo da mladi ljudi kroz proslavljeno telo Hristovo, Crkvu, nalaze radost i neuništivi smisao novog i ve?nog života.
Istovremeno smo duboko svesni bolne istine savremenog sveta da mladi u velikom broju postaju žrtve narkomanije, lažnih spasitelja i dušegubnih u?enja i da se ?esto lišavaju sre?ne mladosti i radosti života. Najgore je od svega što se bogomrski greh ?edomorstva i dalje širi u našem narodu i što se bezumno narušava svetost porodi?nog života i zajedništva. Zabrinjavaju?e široke razmere duhovne i moralne krize i biološkog propadanja skoro svih hriš?anskih naroda – a me?u njima, nažalost, i našeg, srpskog naroda – nisu samo posledica ekonomske nesigurnosti i društvenih poreme?aja nego, pre svega, otu?enosti od Boga ljubavi i od Crkve, koja blagoda?u Svetoga Duha utemeljuje i osmišljava ve?no zajedništvo me?u ljudima. Dele?i najiskrenije sva iskušenja i patnje sa svojim narodom u ove svetle pashalne dane, prenosimo svima vama an?elski pozdrav od groba Vaskrsenja Gospodnjeg: “Radujte se!” Svetloš?u Vaskrsenja Svoga Gospod obasjava i one koji zalutaše u tamu duhovnog pomra?enja. On svima žalosnima, odba?enima i grešnima daje život i radost kroz pokajanje, veru, nadu i ljubav – njihovim radosnim povratkom u maj?insko naru?je Crkve.
U ovim krsto-vaskrsnim danima najdublje sastradavamo sa našom bra?om i sestrama na Kosovu i Metohiji. Oni vekovima, a posebno u nekoliko poslednjih godina, prolaze kroz teška stradanja i svakodnevna raspe?a, u neizvesnosti o?ekuju?i politi?ke odluke od kojih ?e zavisiti njihova budu?nost i budu?nost njihove dece. Njima evan?elski poru?ujemo da posle raspe?a dolazi vaskrsenje i da radosti novog života nema bez pogrebenja iz koga izvire život u Hristu Gospodu. Pozivamo ih da ostanu verni predanju svetoga Kneza Lazara i opstanu na svojim ognjištima bez obzira na sve pretnje od ljudi zaslepljenih mržnjom. Kosovo i Metohija jesu zavetna zemlja na kojoj je srpski narod sebe obru?io Hristu i ušao u sveštenu zajednicu Naroda Božijeg. Molimo se Bogu da ubrzo daruje Svoj mir stradalnom Kosovu i Metohiji kroz me?usobno razumevanje srpske i albanske zajednice i uz primenu opšteprihva?enih na?ela koja svakom ?oveku jem?e život, mir, slobodu i dostojanstvo.
Izražavamo veliku radost i blagodarnost Vaskrslom Gospodu što je Blaženjejši Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski G. Jovan oslobo?en iz mra?ne tamnice, a naro?ito što je poniženje Hristovo dobrovoljno primio i ?asno ga podneo žrtvuju?i se za uklanjanje pogubnog raskola izme?u bra?e po veri. Sa nadom i strpljenjem pozivamo i raskolom odvojenu bra?u da jedinstvo Crkve stave iznad svih zemaljskih ciljeva i da izi?u iz tamnice raskola na svetlost kanonskog i evharistijskog jedinstva Crkve u Hristu Vaskrslome, Pobeditelju smrti i svakog razdora.
Sa o?inskom ljubavlju pozivamo našu pravoslavnu bra?u i sestre u Crnoj Gori i sve ljude dobre volje da sa?uvaju me?usobni mir i slogu uo?i i posle predstoje?eg referenduma. Istovremeno podse?amo da pravoslavna vera ?uva i izgra?uje slobodu svake li?nosti, a isto tako širi jedinstvo me?u ljudima i narodima; sloboda i opšte ljudsko i bratsko dobro nigde se ne može graditi, a naro?ito u Njegoševoj Crnoj Gori, pritiskom na ljudske savesti, mitom i sejanjem straha, nego slobodnim izjašnjavanjem sa punom odgovornoš?u za budu?nost svoga potomstva.
Draga deco duhovna u rasejanju, radost ovoga Praznika objedinjuje nas sa vama preko svih zemaljskih daljina. Radujte se uvek u svojoj svetoj Crkvi jer vas ona najdublje povezuje i sa nebeskom i sa nezamenljivom zemaljskom otadžbinom. Budite dobri gra?ani država u kojima živite, a verni i aktivni ?lanovi svoje Crkve! Negujte svoj srpski jezik! To je jezik vaših predaka i jezik srpske kulture i duhovnosti, a pre svega jezik našeg liturgijskog slavoslovlja.
Svedo?e?i u radosti svete vere pravoslavne da nas ništa “ne može odvojiti od ljubavi Božije” [Rm. 8,39], koja ve?no obnavlja i naše neuništivo zajedništvo, ?estitamo vam, draga deco duhovna, ovaj Praznik nad praznicima, uz najlepši pozdrav:
HRISTOS VASKRSE – VAISTINU VASKRSE!’