Ipak napredak
[url=https://www.jasatomic.org/03102006/b1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/03102006/b1tn.jpg[/img][/url]
Politika – Utorak, 3. Oktobar 2006
Pravni stru?njaci o tekstu novog Ustava
Rešenja u novom ustavu svakako predstavljaju napredak u odnosu na još uvek važe?i, uz sve mane, kojih nije malo, slažu se stru?njaci, bar oni koji su imali priliku da vide predlog novog najvišeg pravnog akta. Ina?e, generalna zamerka jeste upravo tajnost kojom je obavijeno donošenje novog ustava, a neki od naših sagovornika rekli su nam da ?ak ni „preko veze” nisu mogli da do?u do radnih verzija nacrta dok je on usaglašavan i to je razlog što ve?ina nije bila spremna da se upušta u detaljniju analizu teksta.
Predstavljaju?i nova ustavna rešenja, naši politi?ari su, uglavnom, isticali kako je on „evropski i moderan”, ali stru?njaci baš ne dele njihove ocene.
Uz opasku da ?emo kvalitet novog ustava videti tek u iskušenjima njegove primene, Zoran Ivoševi?, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji, kaže za „Politiku” da za novi ustav može da se kaže da je evropski, ali da ne bi mogao biti ocenjen kao moderan: „Moderni ustavi su kratki, a ovaj naš je preglomazan, ide se previše u detalje, ali moram da kažem da to ne škodi, pogotovo u Srbiji koja tek sada nastaje, hajde da kažemo, kao demokratska pravna država. Imali smo ustav ’metuzalem’ iz onog vremena, a imali smo novo vreme, koje nikako nije bilo saglasno sa onim što piše u Ustavu. Zato je veoma dobro što su naši politi?ari u jednoj munjevitoj akciji iskoristili postignuti konsenzus i preduhitrili svaku mogu?nost da se taj sporazum pokvari.”
Ivoševi? kaže da je pogledao nova rešenja i da ona nisu loša, ali da ipak ima stvari koje su regulisane, a ne spadaju u ustavnu materiju. On dodaje: „Mnogo se detaljiše oko ostvarivanja ljudskih prava i sloboda. Ljudska prava i slobode treba da budu u ustavu, ali detalji ne. Pogledajte samo deo koji se odnosi na pritvor, to je nešto što više prili?i Zakonu o krivi?nom postupku, sa svim tim rokovima koji su navedeni, nego ustavu. Ima mana i u delu koji se ti?e sudija, pa tako, na primer, poslanici, ?lanovi vlade i zaštitnik gra?ana imaju imunitet u pogledu pokretanja postupka protiv njih i u pogledu odre?ivanja pritvora, dok nosioci sudske vlasti nemaju takav kapacitet imuniteta, oni imaju imunitet samo kod odre?ivanja pritvora. Dakle, ima tu nekih nedoslednih stvari, ali, gledano u celini, položaj sudstva bolji je nego ranije. Ipak, sve ove i druge mane ne treba previše da nas brinu, zato što je promenjena procedura donošenja i promena ustava. Sada ?e se ustav lakše menjati i to je, mislim, najzna?ajnije dostignu?e – i da je samo to promenjeno, mogli bismo da kažemo da je novi ustav bolji o postoje?eg.”
Profesor Vojin Dimitrijevi? kaže za „Politiku” da su, što se ti?e oblasti ljudskih prava, modernija bila rešenja iz Ustavne povelju SCG. Dimitrijevi? isti?e da šta god se radi u brzini nosi rizik i navodi da su neka rešenja u oblasti ljudskih prava „slepljena” u jednu odredbu, poput onog o mogu?nostima njihovog ograni?avanja. Tako imamo, kaže, jednu nedore?enu i neosmišljenu odredbu o tome kako se ljudska prava mogu ograni?iti „radi zaštite javnog interesa i radi zaštite morala demokratskog društva”. Profesor Dimitrijevi? navodi da je novim ustavom mogla odmah da se ostavi mogu?nost da naša zemlja u?e u Evropsku uniju, a ovako ?emo imati još jedan referendum. Ipak, on zaklju?uje: „Ukoliko poredimo ovaj ustav sa Miloševi?evim, u?injen je napredak”.
M. ?ekerevac