Istorija i kultura
[url=https://www.jasatomic.org/17082006/knjiga1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/17082006/knjiga1tn.jpg[/img][/url]
Politika – Petak, 18. Avgust 2006.
Nove knjige, planovi izdava?a
Beogradski „Klio” ve? je jasno profilisan izdava? ?iji dobar deo produkcije pripada knjigama, neizostavnim kao univerzitetska literatura. Svojom enciklopedi?noš?u i opštecivilizacijskim temama one se teško mogu zaobi?i prilikom studiranja; uostalom, sa „Kliom” sara?uju naši poznati predava?i na fakultetima od kojih su neki autori velikog projekta ovog izdava?a.
Mislimo, naravno, na „Privatni život na tlu srpskih zemalja od srednjeg veka do modernog doba” ne samo zato što je pionirski poduhvat kod nas, nego i zato što javnosti, svetskoj i našoj, predstavlja modernu multidisciplinarnu srpsku istorijsko-kulturološku školu.
Posle drugog dela „Privatnog života…” koji se bavio vremenom u osvit modernog doba (prire?iva? Aleksandar Foti?), uskoro ?e se pojaviti tre?i tom koji su priredili Nenad Makuljevi? i Ana Stoli? a odnosi se na 19. vek. Serija ?e biti završena ?etvrtim tomom, 2007, koji ?e obraditi 20. vek.
Akcenat na filmu
Ovaj projekat pripada biblioteci „Polis”, u kojoj su se posle „Likova baroka” pojavili i „Likovi starog Egipta” (priredio Ser?o Donadoni a prevodioci su Ãor?e Trajkovi?, Mila Samardži?, Vladimir Ran?i? i Maja Anastasijevi?). Delo fokus našeg interesovanja usmerava od neizbežnih faraona ka seljacima, zanatlijama, ?inovnicima, robovima, strancima u Egiptu, pa ?ak i pokojnicima koji su umirali i sahranjivani u anonimnosti, bez faraonskih po?asti. U ovoj seriji, o?ekuju se likovi starog Rima.
Posle „?oveka renesanse” prire?iva?a Eu?enija Garina (prevod Julijana Vu?o, Jelena Kosovac i Jasna Vidi?) u istoj ediciji uskoro ?e iza?i „?ovek doba prosve?enosti” koji se o?ekuje sa nestrpljenjem, budu?i da je Prosve?enost preokrenula mnogo toga u pogledu ?oveka na svet i život. Izašao je i drugi tom „Oksfordske istorije hriš?anstva od 1800” Džona Makmanersa (prevod Marina Adamovi?-Kulenovi?) ?iji završetak našim dobom nagoveštava mogu?e pravce promena u ovoj religiji. Za Sajam se o?ekuje „Oksfordska istorija biblijskog sveta”, a u ovom ?asu izuzetno je aktuelna knjiga „Jevreji. Istorija i religija” Dejvida Dž. Goldberga i Džona D. Rejnera (prevod Ãor?e Trajkovi?) u kojoj se pored poznatih istorijskih ?injenica govori o jevrejskoj kulturi, književnosti, ali i o teoriji i ispovedanju judaizma. Knjiga je neophodna za razumevanje savremenih zbivanja na Bliskom istoku.
Naglasak „Klija” na Beogradskom sajmu knjiga bi?e, me?utim, na biblioteci „Ars”, a u okviru nje na delima iz teorije i istorije filma. Posle „Estetike filma”, „Filmskih žanrova” i prvog toma „Istorije filma”, za Sajam ?e iza?i: „Teorije sineasta” ®aka Omona i drugi tom „Istorije filma” Dejvida A. Kuka. Tu je „Vek kanadskog filma” Džordža Melnika, koji ?e biti i gost Sajma u oktobru.
U „Arsu” je, podsetimo, nedavno završen veliki izdava?ki poduhvat „Klija”: „Moderna umetnost od 1770. do 2002” Ãulija Karla Argana i Akile Bonita Olive koji ?e biti i gost Beograda od 16. septembra.
Govori Nikole Paši?a
Izdava?ka ku?a „Rad” svoju pažnju usmerila je na biblioteku „Re? i misao” koja je odnedavno dobila i novi dizajn: od upravo objavljenih knjiga izdvajamo roman „Povratak Minhauzena” (prevod Nada Uzelac) vrhunskog ruskog fantasti?ara i satiri?ara, „ruskog Borhesa” Sigizmunda Kržižanovskog (1887–1950). ?uveni baron lažljivac sada se bavi kronštatskim zbivanjima, i pobunom mornara ?etiri godine posle Oktobarske revolucije, koja je ugušena u krvi.
Nova su i „Uputstva posluzi” Džonatana Svifta (prevod Ana Hramosta), svojevrsna satira i podrugivanje prakti?nosti, kako kaže prevodilac i, istovremeno, svim slugama ali i gospodarima. Milan Mileti? je preveo roman Elizabet Gaskel (1810–1865) „Veštica Lois” koji ne samo da govori o slu?aju veštica iz Salema nego, kako napominje prevodilac, postavlja pitanja društvu ?ija je svest bila (i danas je!) optere?ena raznim slepilima.
Nemojte propustiti ni ?uveni roman Polin Reaž „Povest o O” u prevodu Anike Konde, i sa sjajnim esejem-pogovorom Jovice A?ina. Takve tekstove retko sre?emo uz prevod neke knjige! „Povest o O” je i povest o ljudskim slobodama – roman je objavljen sredinom prošlog veka, pa poluzabranjen a govori o mladoj ženi koja se povinuje svome ljubavniku ?ije erotske igre prelaze granice „prirodnog”. Delo se može tuma?iti i kao traganje za sopstvenim bi?em, potiranje svoje li?nosti i volje, istraživanje granica ljudskog i pitanja šta je, kada, i da li „dopušteno”… Najzad, „Re? i misao” je oboga?ena i romanom Benita Peresa Galdosa „Nazaren” u prevodu Aleksandre Man?i?, prema kojem je Luis Bunjuel snimio jedan od svojih, kažu najboljih, filmova. Tu je i knjiga Ejmi Bender „Moj li?ni nevidljivi znak”, roman u prevodu Aleksandre Man?i? koja ukazuje na magijski realizam i iskrenost ove ameri?ke autorke mla?e generacije.
„Rad” je poznat i po knjigama Elen Pejgels i Karen King koje se bave apokrifnim jevan?eljima i gnosticizmom, i ?ije knjige za one koji „ne padaju” na Braunov „Da Vin?ijev kod” predstavljaju izuzetno štivo. Ovih dana objavljeno je tre?e izdanje ?uvenih „Gnosti?kih jevan?elja” Pejgelsove, u prevodu Zorana Minderovi?a (edicija „Pe?at”).
Još dve „Radove” veoma tražene knjige obnovljene su, u sasvim novoj opremi: prva je „Ishranom protiv raka” Mi?ija Kušija a druga „Le?enje biljem” Jovana Tucakova.
Za Sajam knjiga ovaj izdava? ?e objaviti roman Saše Hadži-Tan?i?a „Bolest i poslednji dani” o Stevanu Sremcu, a od stranih pisaca roman Patrika Besona „Hristov grob”, pri?e Dejvida Fostera Valasa „Zaborav” i roman „®ena za ljubav” Giš Džen koja sigurno dolazi u Beograd za Sajam.
„Rad”, me?utim, za Sajam priprema dva spektakularna izdanja: prvo su Sabrane pri?e i pesme Edgara Alana Poa (oko 1.100 stranica). Zahvaljuju?i prevodiocu, pesniku i esejisti Kolji Mi?evi?u, kona?no ?e na srpskom jeziku biti objedinjeno celokupno Poovo pesni?ko stvaralaštvo, a prevodioci pri?a su Vera Stoji?, Božidar Markovi?, Aleksandra Man?i?, Milan Mileti?, Tatjana Simonovi?…
Drugi kapitalni projekat je „Sto govora” Nikole Paši?a u dva toma koje je priredio Ãor?e Stankovi?, i za koje se o?ekuje podrška Ministarstva nauke.
A.Cviji?