Italijanka prikuplja pomoć duže od decenije

JAŠA TOMIĆ: Ime italijanske humanitarke Marije Lete trebalo bi zlatnim slovima upisati u istoriju bolnice za plućne bolesti u Jaši Tomiću, smeštene blizu granice sa Rumunijom.
Već duže od decenije ova žena, koja radi u Crvenom krstu Italije, prikuplja pomoć za obnovu i opremanje ove zdravstvene ustanove. Za rekonstrukciju četiri bolnička paviljona istrajna Italijanka do sada je prikupila preko 300.000 evra. Ona na javnim mestima po Italiji ostavlja kasice u koje građani ubacuju novac. Na njima piše samo – Jaša Tomić. Marija Leta se toliko izborila za status plućne bolnice u italijanskoj javnosti da ništa više nije potrebno kazivati da bi tamošnji građani izdvojili deo para za pomoć. Meštani Jaše Tomića pričaju da je za vreme najvećih poplava u ovom selu sečanjske opštine, kada je bolnica bila pod vodom skoro dva metra, Marija čamcem uplovila među paviljone da vidi u kakvom su stanju. Za to vreme mnogi naši političari nisu se ni setili ove bolnice. Niko odavde, međutim, ne može sa sigurnošću da kaže zašto je Marija odlučila da pomaže sa toliko pažnje i ljubavi. Ali, zahvalni su joj do neba.
Počeci plućne bolnice, inače, vezuju se sa 1896. godinu. Tadašnja Torontalska županija sa sedištem u Velikom Bečkereku, današnjem Zrenjaninu, podigla je u Modošu – Jaši Tomiću, sanatorijum – bolnicu za umobolne koji su oboleli i od trahome. Posle Drugog svetskog rata, objekat je pretvoren u sanatorijum za lečenje plućnih bolesti i to je ostao i do danas.
Bolnicu, naravno, ne čine samo zgrade. One su najpostojanije, a pamćenje i uspomene zaslužuju ljudi. Ovde je bilo mnogo onih koji su pomagali ljudima kad im je bilo najteže. Brojni lekari, sestre, bolničari, kuvari, čistačice, udobne ordinacije i klinike po gradovima zbog humanosti i dobre volje zamenjivali su za posao na periferiji jednog sela koje je i samo, reklo bi se, van svih glavnih puteva i događanja. Među njima je, već petnaest godina, i lekarka Jelena Gradova Jarić. Ona je iz ruskog grada Ivanova koji se nalazi 360 kilometra severoistočno do Moskve. Udala se u Jaši Tomiću. Završila je specijalizaciju u Rusiji i u Beogradu. Jelena kaže da tek ovde, u selu koje je za nekoga zabit, obavlja svoju pravu misiju, i da u vreme današnjih komunikacijskih tehnologija više nema udaljenih mesta. A, među pacijentima je i Borka Šeškar Bojanić. Čak 35 godina radila je u plućnoj bolnici. Sada je njoj pomoć potrebna. Neguju je sestre i lekari koje je ona uvela u ovaj plemeniti posao i koji slede njezin put i stav.
Ž. Balaban

Neizvesna sudbina
Sudbina ustanove čiji se rad proteže kroz tri veka danas je neizvesna i o njenoj budućnosti se, za sada, samo nagađa. Bez obzira na sve manje novca i sve strožije kriterijume, u Vladi Vojvodine obećavaju da se ona sigurno neće ugasiti i da će joj se samo naći odgovarajući sadržaji u okviru zdravstvene i socijalne politike.