JAŠI TREBA UJEDINJENA SPORTSKA JAVNOST

– Intervju sa Plahin Arsenom, predsednikom UO FK Radnički –

Arsen Plahin je bio igrač FK Radnički. Igrao je na poziciji golmana. Prošao je put od omladinskog, do seniorskog tima. Imao je privilegiju da ga trenira Stevan Samatović. Nakon završetka igračke karijere povukao se iz FK Radnički, da bi 2008. godine na izbornoj Skupštini fudbalskog kluba voljom članova bio izabran za predsednika UO. Za šest godina koliko je na čelu FK Radnički urađeno je mnogo toga. Najveći uspeh je svakako ulazak Radničkog u viši rang takmičenja, ali i sređivanje infrastrukture na i oko stadiona. Često je svojim odlukama dolazio u koliziju sa meštanima. Jedni su ga hvalili, drugi su osporavali njegovo umeće rukovođenja fudbalskim klubom. Jedni su ga optuživali da svojim odlukama i ponašanjem radi protiv interesa fudbala u Jaši, drugi su njegove poteze odobravali i smatrali ih dobrim za afirmaciju fudbalskog sporta u tom mestu. U međuvremenu je postao potpredsednik FS Grada Zrenjanin. Sve to nam se učinilo kao dovoljan razlog da sa ovim čovekom uradimo intervju.

Posle dvadeset godina tavorenja Radnički je uspeo da izbori plasman u viši rang takmičenja. Ako imamo u vidu sa kakvim problemima ste se suočavali od kada ste postali prvi čovek plavo-belih, kakav je osećaj posle jednog takvog uspeha?
Osećaj je sjajan jer biti drugi u A ligi grada u konkurenciji pet gradskih klubova sa mnogo većim budžetima, sa boljom opremljenošću u kadrovima, i kako ste sami rekli, nailazeći na veliki broj problema daje ovom ocećaju još veći sjaj.

Viši rang takmičenja, u pitanju je Područna fudbalska liga, iziskuje i veće izdatke i obaveze. Da li uspevate da “teren” za te nadolazeće obaveze i iskušenja adekvatno pripremite?
Veća liga, veća briga, rekao bih ja. Naravno da se trudimo a da li ćemo u tome uspeti pokazaće vreme.

Šta je ono što je po Vama u ovom trenutku potrebno urgentno uraditi kako bi Radnički start novog prvenstva dočekao što bolje?
Pre svega ujediniti sportsku javnost u selu i objasniti im da je ovo i uspeh ali i obaveza celog mesta. Bez podrške u svakom smislu, teško ćemo opstati u ovoj ligi.

Prema rečima trenera Milivojevića, Radnički je uspeo da sačuva okosnicu tima koji je izborio plasman u viši rang takmičenja. Da li su u planu neka pojačanja s obzirom da je na par pozicija u timu u prošlom prvenstvu bilo prilično problema u igri?
Svakako da jesu ali to je više pitanje za trenerski tandem. Ono što ja mogu da kažem, jeste da će uprava u skladu sa mogućnostima, odraditi sve što struka bude tražila.

Veliki poblem za klubove koji se takmiče u PFL predstavlja obaveza po kojoj su oni u obavezi da u takmičarskom delu imaju kadetski uzrast. S obzirom na situaciju u Jaši Tomić, sve manje i manje ima dece, da li Radnički ima rešenje za ovaj, rekao bih veoma veliki problem?
Taj problem imaju svi klubovi iz malih sredina pa i mi naravno. Angažovali smo ljude koji će pokušati da okupe dovoljan broj dece i počnu rad sa njima. U našem mestu je to posebno teško uraditi jer postoji rukometna sekcija koja odlično i dugo radi, pa je veliki broj dečaka već tamo registrovan.

Tokom letnje pauze izvršene su određene kadrovske promene u UO FK Radnički. Šta Vas je motivisalo da te kadrovske promene izvršite i kojim kriterijumima ste se rukovodili u predlaganju novih kadrova u UO?
Motiv je vrlo jasan. Viši rang takmičenja zahteva i veći i bolji rad uprave. Jednostavno oni koji su zamenjeni po mom ali i po mišljenju mojih saradnika nisu dovoljno dobro radili. Što se kriterijuma tiče, trudio sam se da nađem ljude koji pre svega žele i mogu svojim radom da pomognu. Verujte mi da je to danas vrlo teško naći, naročito zbog činjenice da je to dobrovoljan i besplatan rad. Ljudi koji su se priključili nama imaju i stručan i svaki drugi kvalitet i ne sumnjam da će doprineti boljem radu kluba.

S obzirom na polarizaciju mišljenja o uspehu ali, i budućnosti FK Radnički, da li mislite da je mesto prepoznalo napore Vas i Vaših saradnika da se fudbalski život u Jaši Tomić napokon probudi? Da li vas pogađaju priče da ste od Radničkog napravili privatno vlasništvo?
Što se uspeha tiče tu nema nikakve sumnje on je istorijski i svako ko kaže drugačije nije dobronameran. Da li je mesto prepoznalo uspeh i napore pokazaće se vrlo brzo kroz podršku ili ne. Još pre dve godine ponudio sam ostavku na mesto predsednika UO. Niko se nije pojavio da me zameni. Evo i sada ovim putem izjavljujem da ću vrlo rado ustupiti tu „privilegiju“ nekom drugom ukoliko takvih ima. To su obične gluposti o kojima pričaju oni koji nikada nisu uradili ništa za širu društvenu zajednicu.

Sređivanje stadiona još nije do kraja završeno. Iako su sredstva za tu namenu obezbeđena. Interesuje nas gde se i zašto stalo. Šta je to ostalo još od radova da se uradi kako bi infrastruktura na i oko stadionu bila kompletirana?
Sređivanje stadiona je pored štampanja monografije i ulaska u viši rang bio jedan od prioriteta ove uprave.Tačno je da nije završen do kraja ali, je takođe i činjenica da je urađeno preko osamdest posto od planiranog. Pare za kompletnu rekonstrukciju nisu obezbeđene ali, je tačno da izvođač kasni sa onim delom radova koji su bili planirani u ovoj fazi. Svakako očekujemo da do početka prvenstava i to bude urađeno, s obzirom da je ostala praktično samo ograda oko stadiona. Da bi kompletna infrastruktura stadiona bila završena potrebno je uraditi prednju prostoriju koja je planirana za salu za sastanke i restoran kao i zaštitnu mrežu iza golova. Pare za ovu namenu podsećam nisu obezbeđene. U svakom slučaju rekonstrukcija stadiona je do sada koštala skoro pet miliona dinara a priznaćete da to nije malo naročito imajući u vidu finansijsku situaciju u zemlji.

R. Zubac