Kad Kinez dobije drugo dete…
Kazna zbog rodjenja drugog deteta: 27.000 evra. U istočnoj Kini i Šangaju već se razmišlja o izmenama zakona. Kineske vlasti već godinama se protiv visokog nataliteta u toj zemlji bore „politikom jednog deteta“. Ali, šta se dogadja sa porodicama koje ipak, uprkos propisima, dobiju i drugo dete?
Jang Žižu se igra sa svojim ćerkama. Ruoji ima pet godina, Ruolan – godinu dana. U malom trosobnom stanu na severu Pekinga, profesor Jang živi sa njima, svojom suprugom i ostarelim ocem. Prostor je tesan. Veš se suši na zastakljenom balkonu, u predsoblju je dečji bicikl; 44-godišnji Jang radi za pisaćim stolom u jednoj od pretrpanih soba.
Jangovi su bili sasvim normalna porodica. No, pošto imaju dvoje dece – čime su se oglušili o politiku jednog deteta – kažnjeni su. U martu prošle godine, ubrzo po dolasku njegove druge ćerke na svet, Jang Žižu je suspendovan. Radio je kao docent na pravnom fakultetu.
„Posle toga su mi smanjili platu, koja je ranije iznosila 550 evra mesečno, pa su je smanjili još jednom, i otada dobijam samo 100 evra mesečno. A onda mi je stigao račun za kaznu zbog rodjenja drugog deteta: 27.000 evra“, kaže Jang.
Za Janga, čija supruga nema posao, ta suma je apsurdna. Nikada neće moći da sakupi toliko novca. To nije jedini razlog zbog koga on sada tuži gradski odbor za planiranje porodice. On želi da skrene pažnju javnosti na nepravdu koju prouzrokuje politika jednog deteta.
„Jedna od osnovnih čovekovih potreba je da ima decu. Ona su mu potrebna baš kao i hrana i nisu nam potrebni zakoni koji to regulišu“, smatra Jang.
Ali, vlasti to vide drukčije. Kršenje politike jednog deteta naplaćuje se desetostrukim iznosom plate. U izveštaju jedne honkongške grupe za ljudska prava piše da oni koji ne plate kaznu moraju da računaju sa teškim represalijama, pa i hapšenjima. Za takve pojave, medjutim, javnost ne saznaje, prenosi nemački državni radio „Dojče vele“.
Istovremeno, u Kini postoji i toliko izuzetaka, kada je reč o politici jednog deteta. Odavno ne može da se govori o ravnopravnom tretmanu svih slučajeva. Na selu, bračni parovi često smeju da imaju dvoje dece, ukoliko je prvo dete – žensko.
U Pekingu je drugo dete dozvoljeno ukoliko su oba roditelja – jedinci. U istočnoj Kini, Šangaju i Guangžu, već se razmišlja o izmenama u zakonu, kako bi se sprečio dramatičan pad nataliteta u urbanim sredinama. Manjinski narodi u Kini, takodje, imaju pravo na više dece.
Ali, u Pekingu su vlasti izuzetno stroge, a Jang i njegova supruga nemaju osnov da se tretiraju kao izuzetak. To nije pravedno, smatra Ren Hcijang, stručnjak za demografiju na Pekinškom univerzitetu.
„Sa aspekta ljudskih prava i ravnopravnosti, ista pravila trebalo bi da važe za sve“, smatra on.
Profesor Ren i drugi akademici već duže se zalažu za izmene u politici planiranja porodice. Time bi bilo sprečeno i drastično starenje kineskog društva. No, kinesko rukovodstvo nije baš spremno na dijalog o tome. Ono smatra da bi bez politike jednog deteta danas u Kini živelo 400 miliona ljudi više i da borba protiv siromaštva ne bi bila uspešna kao što je danas.
Tanjug – S media