Marica Kljajić jedna od retkih žena koja čuva od zaborava staru veštinu predenja vune

0 1.215

Da se stigne do toplih vunenih čarapa, treba da se pređe dugačak put. Prvo su potrebne ovce, odnosno njihova vuna. Runo se mora dobro oprati, osušiti, pa pravac kod vunovlačara. Iz njegove radionice izađe čista vuna i ona obično čeka vreme za predenje ili dalju preradu.
Marica Kljajić iz Krajišnika, sela u opštini Sečanj, jedna je od retkih žena koja čuva od zaborava staru veštinu predenja vune. Kaže da se time bavi celog života, a tajne ovog starog zanata prenele su joj majka i snaha.
– Volim da predem vunu. Nije mi teško, radim to celog života. Još više volim da pletem džempere, čarape, prsluke… Žao mi je samo što nemam koga da naučim ono što znam, jer to više nikoga ne interesuje – kaže za portal zrenjaninski.com Marica Kljajić.
Naša sagovornica ističe da do vune, čak i u današnje vreme, nije teško doći. Naruči je u selu od ovčara, koji je operu i tako prodaju.
Marica vunu prede ručnom preslicom. Iz vune se izvuče manji deo, koji se zove povesmo. Vuna se, zatim, pretvori u nit uz pomoć preslice i vretena. Vreteno se vrti među prstima tako da se vunene niti upletu u dugačku nit. Prstima druge ruke iz povesma sa preslice izvlače se vunene niti potrebne da se formira upredena nit željene debljine.
Kad se vreteno napuni predivom, ono se premota u klupče, pa sve ispočetka. Što je predivo tanje, to je kvalitetnije, a prelja bolja. Kada se uprede dovoljno vune, sledi štrikanje.
Izvor: zrenjaninski.com

Dobijte obaveštenja u realnom vremenu odmah nakon objavljivanja nove vesti.

Možda vam se sviđa i
Ostavi komentar

Vaša email adresa neće nigde biti prikazana