Moja generacija

[url=https://www.jasatomic.org/15122006/j1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/15122006/j1tn.jpg[/img][/url]
Danas – Subota, 16. Dec 2006.
Gledam ovih dana jednu reklamu za neko novo osiguravaju?e društvo. Muzi?ka podloga – veliki hit grupe Who iz 1965. godine „My Generation“.
Moja generacija. Slušam i pitam se zar nove nisu mogle da naprave nešto tako snažno. Nego su marketing stru?njaci posegnuli za davno prošlim vremenom. A možda se ja varam, možda je ono bilo doba kada se stvarala muzika ne za trenutak nego i za generacije koje ?e tek slediti. Vidi se to i na koncertima. Onomad, kad su u Sava centru prašili Džetro Tal, mislili smo da ?emo se svi u dvorani poznavati, makar iz vi?enja. Umesto toga, pored nas sredove?nih, bio je tu i zavidan broj onih koji se nisu ni rodili u vreme kada je Jan Anderson zasvirao flautu na „Jan Anderson na?in“.
Kao što danas ponovo okupljene Pita Tauzenda i Rodžera Daltrija pod imenom The Who (gitarista i peva? prvobitne postave) slušaju oni što ništa ne znaju o „Mojoj generaciji“.
I potpuno ih razumem. Uredno pratim, jednostavno ?esto puštam druge da biraju muziku za mene, top listu najve?ih hitova. I ne mogu da se setim nijedne pesme, ni samo minut pošto je odsvirana. Na šta li može da li?i lista najslušanijih pesama 2006, kada na listama najslušanijih (bilo doma?ih, bilo stranih) pesama svih vremena sa radija B92, superiorno vladaju šezdesete, sedamdesete i osamdesete prošlog veka.
Nije rivajvl pokret zavladao samo muzikom. Pogledajte filmove koji se snimaju. Sve same reciklaže, nove verzije starog, najnoviji Džejms Bond je u stvari najstariji (takore?i pripravnik za tajnog agenta), ?ovek koga je krasila neograni?ena mašta (Stiven Spilberg) više ne zna da li pre da kopira sebe ili druge.
Ne znaju šta ?e, pa vra?aju Indijanu Džonsa.
„Kakva li im je to sfinga od cementa i aluminijuma polupala lobanje, posrkala im mozgove i maštu?“ pitao se veliki bitni?ki pesnik Alen Ginzberg. Nije ni sanjao da ?e to postati proro?anstvo.
malikuvar@sezampro.yu