Na potezu Velimir Ili?

[url=https://www.jasatomic.org/17082007/b1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/17082007/b1tn.jpg[/img][/url]
Politika – Petak, 17. Avgust 2007.
Ministar za infrastrukturu danas treba da objasni zbog ?ega Vlada Srbije ne objavljuje ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa
Ministar za infrastrukturu Velimir Ili? danas bi na konferenciji za novinare kona?no trebalo da unese nešto svetla u potpuno iskomlikovanu pri?u o koncesionom ugovoru za autoput Horgoš–Požega. Posle višemese?nih optužbi i kontraoptužbi izme?u vojvo?anskih funkcionera Bojana Kostreša i Bojana Pajti?a s jedne, i Ili?a s druge strane, kojih su se poslednjih nedelja prihvatili i drugi akteri iz Vlade Srbije i oko nje, javnost može da bude samo zbunjena nedovoljnim i kontradiktornim informacijama koje iz razli?itih izvora stižu do nje.

Kako je najavljeno iz Ministarstva za infrastrukturu, Velimir Ili? ?e danas objašnjavati zbog ?ega Vlada Srbije ne objavljuje ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa i da li je potpisala saglasnost na potpunu tajnost tog ugovora.

Iz dosadašnjih izjava zvani?nika, naime, nije jasno ?ak ni to da li je ceo ugovor nedostupan javnosti ili samo neki delovi. Zato se o?ekuje da ministar koji je potpisao koncesioni ugovor otkloni najpre tu dilemu.

Prema nezvani?nim informacijama, me?utim, nije ceo ugovor tajan, ve? su samo njegovi delovi koji se odnose na podatke o koncesionaru, konzorcijumu „FCC konstrakšn” i „Alpine Mejreder” (na na?in finansiranja, na?in realizacije takvih projekata, strukturu preduze?a i odnosa akcionara…), tretirani kao poverljivi zbog zaštite od konkurencije i neometanog rada, pa bi ministar Ili? trebalo danas da objasni zašto javnost još nije dobila zadovoljavaju?e informacije o ovoj koncesiji. A re? je, pre svega, o odredbama ugovora u vezi sa visinom koncesione naknade koju koncesionar pla?a državi, na?inom formiranja cene putarine na budu?em autoputu, zaštitom životne sredine, kaznama za prekora?enje rokova i neispunjavanje drugih obaveza iz ugovora…

Zapravo, odgovori na neka od ovih pitanja su ve? obelodanjeni, neka pitanja su regulisana zakonima i me?unarodnim standardima, a neke stvari su poznate još od skupštinske rasprave maja 2005. godine o davanju ove koncesije.

Na primer, Mihajlo Markovi?, pomo?nik ministra za infrastrukturu i predsednik pregovara?ke komisije za utvr?ivanje sadržine ugovora o koncesiji Horgoš–Požega, pre tri i po meseca je u jednom intervjuu rekao da svi rizici finansiranja, projektovanja, izgradnje i održavanja padaju na teret koncesionara i da se država nijednim ?lanom Ugovora nije obavezala da budžetskim sredstvima i državnom imovinom garantuje i podržava ovaj projekat ili nadoknadi štetu nastalu zbog manjeg obima saobra?aja. Markovi? je tada, izme?u ostalog, objasnio i da koncesija nije obuhvatila obilaznicu oko Beograda (Vlada Srbije ?e u roku od dve godine da je izgradi kako bi se povezao prsten oko Beograda sa autoputem do Požege), kao i to da su kazne za eventualno kršenje ugovora za bilo koju stranu vrlo rigorozne.

Kada je re? o infrastrukturi uz autoput, Mihajlo Markovi? je naveo, da je predvi?eno da uz autoput bude 20 pumpi i dva motela, a koncesionar je u obavezi da na tim mestima napravi priklju?ne puteve – druga pitanja, kako je rekao, nisu u njegovoj nadležnosti.

Poznato je i da je koncesija data na 25 godina i da izgradnja autoputa mora da se završi do 2012. godine.

A prema Odluci Vlade Srbije o davanju koncesije (objavljenoj u Službenom glasniku od 20. septembra 2005. godine), visina naknade za koriš?enje autoputa utvr?iva?e se po tarifama za odgovaraju?e kategorije vozila u Srbiji i bi?e uskla?ena sa preporukama Evropske unije i visinom putarina susednih zemalja. „Visina naknade, kao i tarifni sistem podležu odobrenju vlade, kao i svaka promena tog sistema”, piše, pored ostalog, u odluci vlade prema kojoj je morao biti pisan i koncesioni ugovor.

Pošto se, dakle, neke stvari iz ugovora znaju, malo je ?udno (bilo ko to da je izjavio) kada kažu da je ceo ugovor strogo poverljiv. O?igledno je, stoga, potrebna kompletna i adekvatna prezentacija svih podataka od zna?aja za stru?nu javnost i sve gra?ane Srbije. U Ministarstvu za infrastrukturu nezvani?no nam je re?eno da su ve? spremili brošuru o koncesiji sa svim pravnim, finansijskim i tehni?kim detaljima, koja je trebalo da bude objavljena uz saglasnost koncesionara. To je, kako kažu, vlada i htela da odobri, ali su onda neki ministri tražili da se objavi ceo ugovor (neki mediji preneli su nezvani?ne izvore po kojima je to tražio potpredsednik Božidar Ðeli?, ali do njega ju?e nismo uspeli da do?emo radi potvrde ili demantija ove informacije), na šta koncesionar ne pristaje, pa se ceo slu?aj izrodio u još jednu politi?ku aferu.

U ovom slu?aju još ne možemo re?i i politi?ko-korupcionašku, upravo zato što nema dovoljno podataka da bi se o tome sudilo, ali i upravo zato ceo ovaj posao je trenutno pod sumnjom. Otklanjanju podozrivosti, naravno, ne doprinosi ni sam ministar Ili? kada, umesto da objašnjava posao sa špansko-austrijskim konzorcijumom, poteže pitanje gde je nestao ugovor o prodaji „Sartida” ili pod kojim uslovima je B92 zakupio zgradu u Novom Beogradu.

– Izgleda da tu postoji neka potreba da se nešto skrije, neki nelegitimni interes (vide?emo i ?iji, kad to bude objavljeno). Gospodin ministar, dakle javni službenik koji treba da štiti naše interese, dozvolio je sebi, na moje veliko ?u?enje, da kaže da je autorsko pravo nekog finansijskog eksperta iznad Ustava Srbije… Ako se takvim argumentima brane, u ?oveku se zaista ra?a sumnja – ocenjuje sociolog Milan Nikoli?, direktor Centra za prou?avanje alternativa.

Prema njegovim re?ima, i pri?a o „Sartidu” i B92 deluje na isti na?in.

–Hajde da pri?amo o „Sartidu”, kada je pri?a o „Sartidu”. Dajte da pri?amo o ovoj koncesiji kad je pri?a o koncesiji. Sve u svoje vreme. To ne zna?i, naravno, da treba ostaviti na miru i ugovor o „Sartidu” i o zgradi B92 ili bilo šta drugo što je ministar pomenuo, ali to su posebni slu?ajevi. Kad pri?amo o slu?aju A nemojte da nam bacate u o?i pri?u o slu?aju B, C ili D. Neka se sve to pogleda, neka se vidi o ?emu se radi, da nema tu ne?eg „trulog”, ali za ovu stvar ne može da prestane interes javnosti zato što je još neko negde, eventualno, nešto krao. Mora ovo da se razjasni – kaže Nikoli?, dodaju?i da je upravo zbog mnogo afera do sada, zbog mnogo korupcije, teško poverovati da se ovde štiti autorsko pravo nekog finansijskog stru?njaka.

Vlada je tu da bude dobar doma?in u ime svih nas, podse?a on, što zna?i i da koncesija za autoput mora da bude ugovorena u najboljem interesu države Srbije i svih njenih gra?ana – da se put što kvalitetnije uradi i da što sigurnije i jeftinije putujemo njime.

– Plašim se da kod nas niko ne uzima u obzir iskustvo okolnih zemalja. Svako ko je putovao u ili kroz Ma?arsku, na primer, se?a se da je svojevremeno koncesiju na autoputevima od naše granice do Budimpešte držala neka, ?ini mi se, francuska kompanija – i bilo je užasno skupo. Tu je koncesionar, na neki na?in, prevario ma?arsku državu i ona je kasnije raskinula te ugovore. Jer, nije bio postignut cilj Ma?arske i njenih gra?ana kad su voza?i krenuli da putuju lokalnim drumovima da se izlažu velikim problemima i nesre?ama, zbog toga što je koncesionar odlu?io da tu zaradi velike pare. Posle je Ma?arska dozvolila da se kupe one markice za nekoliko dana i odjednom je to postalo vrlo jeftino – prenosi Nikoli? iskustva severnog suseda.

Biljana Bakovi?

————————————————————————–

Kompanija „Alpine Mejreder”: Objavljivanje ugovora bi bilo štetno

Vlada Srbije bi ukoliko to želi ili pak mora trebalo da objasni nepoznanice u vezi sa sadržajem koncesionog ugovora o izgradnji autoputa Horgoš–Požega – rekla je ju?e Karin Keglevi?, portparol austrijske gra?evinske kompanije „Alpine Mejreder”, kojoj je u saradnji sa španskim gra?evinskim koncernom „FCC konstrakšn”, poverena izgradnja pomenute saobra?ajnice. Ona je pri tom podsetila da u ugovoru postoji odredba o poverljivosti dokumenta, kao i da na tome niko posebno nije insistirao. Poverljivost podataka pri takvim ugovorima podrazumeva se i samim tim što su ga potpisale obe strane mi tu ne vidimo nikakav problem, niti razloge za sumnju, rekla je Karin Keglevi?.

Ona nije mogla da odgovori na pitanje da li je kompanija „Alpine Mejreder” upoznata sa ?injenicom da je poverljivost doti?nog ugovora u suprotnosti sa doma?im zakonima o dostupnosti informacijama od javnog zna?aja. Prema njenom mišljenju, odgovor na to treba potražiti u Vladi Srbije.

Karin Keglevi? je ponovila stav da bi objavljivanjem sadržaja koncesionog ugovora, koncesionari pretrpeli štetu, ali nam pri tom nije odgovorila na pitanje na koji na?in bi ta kompanija bila ošte?ena, kao ni da li bi takav potez Vlade Srbije, povukao njihov zahtev za odštetu. Ona je razgovor završila porukom da je kompanija „Alpine Mejreder” fer partner i da ?e poštovati interese ostalih u?esnika u poslu.

Ina?e, na Internet prezentaciji „Alpine Mejreder”, druge po veli?ini austrijske gra?evinske kompanije, ju?e smo pronašli podatak da je konzorcijum „FCC konstrakšn – Alpine Mejrered”, na tenderu pobedio sa ponudom od 1,1 milijardi evra. To je nov podatak jer se u doma?oj javnosti do sada baratalo cifrom od 1,3 milijarde evra – prema Ministarstvu kapitalnih investicija. U prate?em tekstu navodi se i to da je potpisivanje koncesionog ugovora, 30. marta, propra?eno nizom protesta, ali da Vlada Srbije ipak nije ometena u nastojanju da sklopi posao.

M. Laki?