“NARODNI POSLANIK” U JAŠI

0 501

– Nušić, čovek vremena koje dolazi –
poslanik-10
U subotu, 28. marta na sceni Doma kulture u Jaši Tomiću biće premijerno izvedena predstava “Narodni poslanik” Branislava Nušića, u režiji Stevana Popare a u izvođenju Amaterskog pozorišta “Đorđe Damjanov – Đekša”. Proveravajući podatke u pozorišnoj istoriji ovog mesta naišli smo na podatak da će ovo biti peti Nušićev dramski tekst koji će doživeti inscenaciju na pozorišnim daskama u Jaši Tomiću. Pre “Narodnog poslanika”, jašatomićka publika je imala priliku da vidi “Gospođu ministarku”, “Dr.”, “Beograd nekad i sad”  i “Ožalošćenu porodicu”. Svaka od tih predstava je na neki svoj način ostala zabeležena u sećanjima meštana i glumaca. Međutim, jedno sećanje je istovetno a to je da publika u Jaši voli da gleda predstave koje su urađene po Nušićevim delima. Zašto je to tako sigurni smo da ne treba objašnjavati.

“Narodni poslanik” je komedija koja je nastala u periodu velikih političkih previranja u Srbiji. Bio je to period kada se vlast osvajala. Kada je vlast prelazila iz ruke u ruku. Motivisan tim dešavanjima, a jasno uvidevši kako to kod nas ide Nušić je napisao Narodnog poslanika. To je zapravo komedija naše naravi, našeg mentaliteta u kojoj su karakteri filigranskom tačnošću nacrtani. To je komedija u kojoj se jasno čita da je želja za vlašću slast, jača od svih slasti. Vlast je slast! Radnju dela Nušić je smestio u jedno palanačko mesto, ali po onome kako je pisac kompletnu priču približio čitaocu mesto dešavanja može biti bilo koje mesto u našoj zemlji Srbiji. Iako je “Narodnog poslanika” Nušić napisao 1883. godine dijalozi su toliko ovovremenski da to deluje prosto frapantno. Asocijacije na našu svakodnevicu su i brojne i mnogostruke. Sekulić, policijski pisar na jednom mestu gazda Jevremu kaže da za vlast nije potrebna pamet, već novac, pendžati i pertle. U istoj sceni Sekulić dalje kaže “Ne misliš valjda da prilikom agitacije treba govoriti istinu narodu? No, lepo bi se ti proveo kad bi govorio istinu!” Sve to nam deluje tako poznato i istinito. Poslanička funkcija je koka koja nosi zlatna jaja. To je rudnik za bogaćenje. U “Narodnom poslaniku” nema heroja. Postoje komični likovi. Međutim, nisu svi likovi komični. Nušić je komike poštedeo Danicu i advokata Ivkovića. Takvim postupkom Nušića kao da želi da kaže da ipak postoji svežina iz koje ne dopire smrad, pokvarenost i ljudska pohlepa. S druge strane pošteđujući Danicu u advokata Ivkovića komičnog Nušić je stovrio mogućnost da komedija ima srećan kraj.

Kao i u svim delima koje je Nušić napisao, tako i u “Narodnom poslaniku” nema gorčine, žuči i otrova. U njegovi delim ima samo komike. Pišući komedije Nušić kao da je želeo da kaže da su ljudske mane sastavni deo čovekovog života, da zbog toga treba pomoći čoveku da bude izlečen od tih mana, treba čoveka osloboditi zablude a ne da čoveka uništimo. Valjda zbog toga sve Nušićeve komedije se završavaju srećno. Izuzetak je samo “Pokojnik”. Teme koje je Nušić obrađivao u svojim komedijama nisu bile karakteristika samo Nušićevog vremena. Njegove teme imaju univerzalni značaj. Priče o želji za vlašću, pohlepom, otimačinom, lažima, podvalama, pokvarenošću, lakomislenosti, neznanju, naivnosti  – su priče o čoveku u svim vremenima.

To je ono što nam Nušićeva komedija “Narodni poslank” nudi a šta ćemo od svega toga dobiti od strane glumaca Amaterskog pozorišta “Đorđe Damjanov  – Đekša” znaćemo koliko već u subotu 28. marta. U svakom slučaju valja doći na premijeru. Valja doći i zbog Nušića, i zog teksta i zbog naših glumaca.

NMR Info

Dobijte obaveštenja u realnom vremenu odmah nakon objavljivanja nove vesti.

Možda vam se sviđa i

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće nigde biti prikazana