Nema sre?e za sve

[List Zrenjanin]
[b]Ni šest meseci posle katastrofalne poplave u Jaši Tomi?u i Busenju nije useljena ni jedna ku?a. Ve?ina novoizgra?enih ku?a nije ni omalterisana, a u druge nije uvedena ni voda, ni struja. Sredinom meseca kiša i prvi mrazevi uneli su zebnju i strah me?u meštane koji su proletos ostali bez krova nad glavom.
Me?u Jašatomi?anima sve je više onih koji ne veruju da ?e se do zime useliti u svoje nove domove. Neimari žure da završe zidarske radove ne zadržavaju?i se u proseku duže od dva meseca na jednoj lokaciji. To je otprilike vreme koje im je potrebno za završetak zidarskih radova. Nakon njihovog odlaska vlasnici novoizgra?enih ku?a ostaju, kao i do tada, nezbrinuti, iš?ekuju?i nastavak završnih radova koji su preduslov za useljavanje. Zbog toga, svima onima koji po prvi put dolaze u ova dva poplavom zahva?ena mesta, Jaša Tomi? i Busenje sve više li?e na Potemkinova, a sve manje na banatska sela. [/b]

[b]Majstori otišli gde ima da se jede i pije[/b]

Velika je sre?a dobiti novu ku?u, ali nesre?a je kada u njoj ne možete da živite. Takva je, na žalost, danas situacija u Jaši Tomi?u.

LJubica i Pera Romanov, koji su sa decom ?itavo leto boravili pod šatorom, svoju novu ku?u mogu samo da gledaju. Romanovi su zaklon od prvih mrazeva pronašli u malenoj sobici stare ku?e, koja je ve?im delom porušena. Oni tu žive zajedno sa pedeset pili?a „brojlera“, koje su dobili kao humanitarnu pomo?, a spavaju na tablama stiropora koje se koriste za izolaciju novih ku?a.
Šta nam vredi nova ku?a, pita se Perina žena LJubica, kada su nas majstori ostavili na pola posla. Otišli su tamo gde ima da se jede i pije, kod imu?nijih, a nas ostavili da se snalazimo kako znamo i umemo. Obe?ali su da ?e se vratiti, ali evo još ih nema. Ako se i vrate ne znam šta ?emo uneti u novu ku?u i kako ?emo se grejati na zimu. Onomad su u mesnoj zajednici delili pe?i sa plinskom bocom, ali mi nismo imali pravo na njih. Dobili su ih oni koji imaju ?ime da se greju – kaže LJubica.

[b]Nove ku?e za gledanje i ?ekanje[/b]

Istu dilemu imaju i Roža i Jožef Pravda iz Busenja, kojima je u dvorištu, pored stare, podignuta nova ku?a površine 60 metara kvadratnih ali to je samo pola posla. Do završetka radova oni ?e stanovati u staroj ku?i od naboja, kojoj je voda nanela poprili?nu štetu.
– Ku?a nam je izgra?ena za oko dva meseca, pri?a Jožef, ali ona je samo ozidana, nema ni vode, ni struje. Što se grejanja ti?e, jedni kažu da ?emo se snalaziti kako znamo i umemo, dok drugi tvrde da ?e nam biti uveden gas. Ovu zimu ?emo ionako prezimiti u staroj ku?i, jer ne o?ekujemo da nova do tada bude završena – kaže Jožef Pravda.
U Jaši Tomi?u ima dosta i odranije siromašnih porodica koje su u aprilskoj poplavi ostale bez igde i?ega. I dok su se povodom otvaranja novog puta u novoizgra?enoj ku?i Andraša Heceija u Busenju, seoski prvaci, zajedno sa predstavnicima opštine, pokrajine i republike, gostili pe?enjem, na spratu nekadašnje upravne zgrade „Kova?nice“ u centru Jaše Tomi?a zatekli smo devet socijalno najugroženijih porodica koje u krajnje nehigijenskim i nehumanim uslovima žive ve? pet meseci. NJih tridesetak, od toga gotovo polovina dece, u zgradi bez vode i grejanja, sa zajedni?kim toaletom i tavanicom koja se tokom kišnih dana ruši, ?ekaju rešenje svog stambenog problema.

[b]Zaboravljeni, nadaju se boljim danima…[/b]

Niko ih, kako kažu, ne obilazi. Zaboravljeni od svih, nadaju se boljim danima. Jedni ?e, umesto starih porušenih ku?a, dobiti nove, dok se drugi nadaju ku?ama solidarnosti. Ve? sada se u selu otvoreno govori, a meštani to najbolje znaju, da ?e po završetku izgradnje novih ku?a mnoge od njih ostati prazne, jer su i pre poplave koriš?ene kao vikendice.
Solomia Bokor sa suprugom Jožefom i njihovo ?etvoro dece su, nakon što im je ku?a u ulici Petefi Šandora pala pod naletom vodene bujice, evakuisani u Sutjesku, gde su u osnovnoj školi proveli oko mesec dana.
– Smešteni smo bili u osnovnoj školi, a poslednjih dana dobijali smo samo hleb, prise?a se Solomia. – Odjednom su svi zaboravili na nas. Prestali su da nam donose hranu, nakon ?ega su nas vratili u selo i smestili u ovu zgradu. Do skora nas je u ovoj sobi bilo osmoro. Nemamo krevete. Srednja ?erka mi spava na dušeku na podu. Odavno nas niko ne obilazi, a od pomo?i dobijamo samo higijenske pakete, kroz suze kaže Solomia.
U vreme naše posete suprug Jožef, koji je do poplave bio ?obanin, nalazio se na poslu sa zidarima. Kako nam je rekla njegova supruga, radovi na njihovoj ku?i stigli su do plo?e i prethodnih dana su bili prekinuti zbog kiše i blata.

Zoran Bogdanov sam sa troje dece, tako?e živi u jednoj od memljivih kancelarija nekadašnje uprave „Kova?nice“, sada pretvorene u nužni smeštaj. Oni su do poplave živeli u Rudnjanskoj ulici broj 15, gde je sada postavljena nova montažna ku?a, ali je i ona bez elementarnih uslova za boravak. ?eka se voda i struja, a pošto ni dimnjak nije završen Zoran nema rešenje za grejanje.
– Para nemamo, a kako je zahladnelo sve je manje sezonskih poslova od kojih se do skora moglo preživeti, kaže naš sagovornik. – Svaka pomo? je prestala, a ja i stariji sin Branislav, koji od jutros negde u selu tovari ugalj, sve teže dolazimo do zarade. Zima se približava i ne znam kako ?emo – završio je pitanjem Bogdanov.

Autor: D. Milenkovi?