Nova godina i Božić iz drugačijeg ugla

Da nas je sve zahvatila novogodišnja i božićna euforija u to nema sumnje.
Cepaju se listovi kalendara, sumiraju se utisci, daju neka nova obećanja, pale se badnjaci i po domovima se slavi Božić.
Prava idila,reklo bi se.
Da, sve bi možda i bilo tako da nema ljudi (žena i dece) kojima i nije sve tako potaman u životu kao većini nas.
Velik je dijapazon takvih osoba bez obzira na godine, počev od siromašnih pa sve do bolesnih.
Upravo zbog njih i pišem ovaj tekst jer ne postoji bolje vreme u godini kada bi on otišao u etar od ovih prazničnih dana kad smo svi nasmejani i prividno srećni.
Oprostićete mi na opširnosti ali ovakve stvari jednostavno zahtevaju malo više prostora od neke obične vesti koja se posle čitanja brzo zaboravi.
Jedna od najgorih stvari koja se bilo kome može desiti je svakako bolest. Ona nikad ne bira ali ako su u pitanju deca onda to dobija još više na težini.
Dao bih primer male osmogodišnje Miljane iz Krajišnika koja ima jednu od najređih dijagnoza na svetu. Osim toga ta divna devojčica ima i jedan oblik cerebralne paralize. Zbog toga joj je uskraćena moć samostalnog kretanja.
Uprkos svemu ona uživa svu moguću pažnju i ljubav od strane svojih najbližih. Kroz šta su sve prošli to je samo njima poznato, a svakako da im nije bilo lako. Za sad se jako dobro nose sa svime i trenutno im nije potrebna pomoć.
E sad ono zbog čega sve ovo pišem nije samo skretanje pažnje na one kojima je teško u ovim prazničnim danima već da ima ljudi koji su spremni da nesebično pomognu njima kojima je to najpotrebnije.
Tu dolazimo do lepe priče između male Miljane i Bernarda, čoveka koji se bavi humanitarnim radom već godinama, a dolazi nam iz Nemačke sa svojom suprugom Dušankom poreklom iz naše opštine koja je takođe uključena u njegov rad.
Naime, on je uspeo uz pomoć svojih prijatelja (takođe dobrotvora) da nabavi specijalna kolica koja će u mnogome olakšati život Miljani i lično ih joj je doneo baš pred praznike.
To je možda mala stvar za dobrotvora kao što je on i možda je mala stvar za našu Miljanu naspram onoga šta će joj sve u životu još trebati ali je ogromna i prava poruka koju svi moramo da vidimo i shvatimo.
Uz blagoslov Miljanine majke, koja je osetila potrebu da se bar na ovaj način zahvali Bernardu iako on nije želeo bilo kakav publicitet, ja sam jednostavno morao da sročim ovaj tekst i time se zahvalim u ime svih nas koji još nemamo u glavi takvu svest i moralnu potrebu za pomoć drugima.
Zašto baš ovakav tekst na Božić?
Postoji li bolji dan u godini od ovoga današnjeg kada su svi ljudi pozvani na put ujedinjenja u celinu, sloge, razumevanja i duševnog preporoda?!
Danas baš svi moramo da se zapitamo kakvi smo to ljudi i koliko smo spremni da ostanemo ljudi.
Ako bi svako pomogao onoliko koliko može, a ne mislim samo na finansijski deo, ako ne bi okretali glavu prema onima čiji su problemi vidni pa im još pomogli naspram svojih mogućnosti, siguran sam da bi nam život svima bio lakši i lepši.
Mala Miljana nije jedina koja ima probleme u životu ali je samo jedan od primera onih ljudi koji žive pored nas a koje nepravedno zapostavljamo i zaobilazimo.
Kada bi malo više pričali i priznali sebi da je takvih ljudi jako puno pa im još olakšali time što ćemo ih uvrstiti u našu svakodnevnicu, rešili bi dobar deo problema. Sve posle toga bi bilo lakše.
Elem, razmislimo o tome koliko je lepo deliti sreću i koliko je lakše podeliti bol. To je ono što nas čini ljudima, a kakvi smo ljudi postali na svakom od nas je da preispita.
Nesreća je svuda oko nas. Ima nas dovoljno da je bar dovedemo u balans sa srećom.
Ovo je samo jedan delić misli o temi koja je preopširna ali ako ste pročitali ovaj tekst to znači da sam već uspeo da vas zainteresujem, a ako on pobudi u vama nešto to znači da sam bar na neki način pokrenuo i vas same za neke buduće stvari koje nas se itekako tiču.
Srećni vam praznici svima, a ja sam imao čast pored svih tih praznika da budem i na osmom rođendanu jedne male slatke Miljane.
Mir Božji.
Srđan Karanović