Novo Svitanje
Evo kako je poplavu i stradanje meštana osetio i opisao gimnazijalac [b]Nikola Laki?[/b] iz Jaše Tomi?a, u najtežim trenucima za naše mesto. Tekst je napisan prvih dana poplave:
„Novi životi se izra?aju oko nas, a mi? Naše duše pla?u u nama. Ostali smo kao hrabri Spartanci u Termopilskom klancu okruženi oko neprijateljske vode sa svih strana. Ona nas sve ja?e pritiska i stavlja u obru?, i nama je potrebna pomo?. Ne želimo da naše selo bude sahranjeno…i mi sa njime.
Ovde ljudi pla?u kao „An?eli pred Bogom“, ovde je mrak i svi žele svoju Jašu ponovo. Mi svi želimo da ponovo ugledamo svežu zoru koja rudi, praskozorje na dolmi kraj Tamiša kad voda živahno te?e u svom koritu i kada priroda peva. Da ponovo ugledamo veselo Sunce na dolmi, da vidimo tu lestvicu sun?anu po kojoj se sva Sunca dižu i spuštaju. To je veli?anstven trenutak koji ima takav zanos da napije ?ovekova ?ula i da duša ume da putuje po celom svetu. Koliko nam sve to nedostaje, a tek igra žita i svetlosti, toga ovde ne?e biti, ne?e biti ni suncokreta koji nosi simbol mladosti, a ne?e ovde biti ni lepe mladosti.
U Bibliji rekoše da smo mi so zemlje i ako se obljutavi, ona ve? ne?e biti ni zašto osim da se prospe po zemlji i da se gazi po njoj.
Andri? isto re?e: „®ivot nam vra?a ono što drugima dajemo“. Jeste malo grubo, ali u ovom trenutku nam je od svih vas potrebna pomo?. Neka ljubav i dobrota pobedi i neka Bog blagoslovi onoga ko u?ini nešto za dobrobit ovog sela. I vi zamislite da više nikada ne?ete zaspati u svojoj ku?i, u svom krevetu. Godine truda i znoja su u sunovrat otišle. Sada su naši ljudi po koje kakvim ustanovama i ko zna gde, a tuga i nostalgija grizu srca. Mi ?ekamo svetlost, Božiju pomo? i vašu!“