OPREZ NE SME DA POPUSTI

List Zrenjanin, 21.04.2006.g
Brojni su primeri samoincijative ljudi u zaštiti ku?a i oranica. – OKRU®NI Štab civilne zaštite, ?iji sam po funkciji komandant ocenio je danas, dok opasnost od poplave još traje,a imamo i vesti o novom talasu koji se valja Tisom, da su sve službe koje se po prirodi stvari angažuju u ovakvim okolnostima, funkcionisale dobro i dale sve od sebe da se posledice poplave umanje. Doprinos tome dala je i Vlada Republike Srbije ve? samim ?inom blagovremenog proglašenja vanredne situacije zbog poplava u opštinama Zrenjanin, Titel i ®itište.

Ovo je izjavio na?elnik Srednjobanatskog okruga Zoran Vu?i? na konferenciji za novinare održanoj u utorak, neposredno posle sastanka Okružnog štaba civilne zaštite u proširenom sastavu. Na ovoj sednici rezimirani su podaci o dosadašnjim štetama od poplave u priobaljima Begeja, Tise i Tamiša, kao i uloženim naporima da se posledice ublaže.

Sa novinarima su razgovarali i najnovije podatke saopštili i Paun Bereš na?elnik Odeljenja za odbranu Srednjobanatskog okruga i Radmila Vukovi? Jovanov, stru?ni saradnik u Štabu.

U vremenu od 27. marta do 14. aprila u proseku je na zaštiti od vodoplavnog talasa bilo angažovano oko 300 ljudi dnevno, što ukupno ?ini 5.700 ljudi. U tome radnici javnih komunalnih preduze?a ?ine 120 ljudi dnevno, radnici vodoproivrednih preduze?a 110, vojnici na civilnom odsluženju vojnog roka 208, vojnici i starešine Vojske SCG 340, plus još oko hiljadu njih, na desnoj, ba?koj obali Tise. Kada je re? u Zrenjaninu, angažovano je 2.400 ljudi.

Policija je dala svoj doprinos u kontroli i obezbe?enju saobra?aja, kao i o?uvanju sigurnosti imovine i lica, u proseku sa 120 ljudi svakog dana. Ovome treba dodati i napore vatrogasaca, tako?e u sastavu MUP, na crpljenju suvišne vode na ve?em broju lokalcija.

Kao što je poznato ugrožene obale branjene su mahom slaganjem vre?a sa peskom i radom pumpi koje su izbacivale proce?enu vodu. Prelivanja nasipa nije bilo ni u jednom momentu…

Ošte?eno je 2.190 ku?a od ?ega u mestima zrenjaninske opštine njih 1.086, u novocrnjanskoj opštini 102, i se?anjskoj 943. Ošte?eno je i 65 pomo?nih objekata i 169 ekonomskih dvorišta…
________________________________________
VELIKE ŠTETE U POLJOPRIVREDI

Štete u poljoprivredi bi?e velike. Trenutno se mogu saopštiti samo podaci o površinama na kojima je šteta na poljoprivrednom zemljištu ve? vidljiva.

Šteta je vidljiva na 42 hiljade hektara, što je 18 procenata od ukupnog fonda poljoprivrednog zemljišta u okrugu, koji iznosi 237.314 hektara. U zrenjaninskoj opštini šteta je evidentna na 17.210 hektara, dok je podzemnim vodama ugroženo 14.900 hektara. U se?anjskoj opštini od 35.698 hektara ugroženo je 13.698 hektara (38 procenata), a podzemnim vodama 4.000 hektara. U ®itištu je od 47.487 hektara ugroženo 6.650 hektara ili 14 procenata, dok podzemne vode prete 3.300 hektara.

U novocrnjanskoj opštini od 26.353 hektara ugroženo je 4.155 hektara, ili 16 odsto, dok podzemne vode predstavljaju opasnost za 1.740 hektara. I kona?no, u atarima naselja opštine Novi Be?ej, od 41.403 hektara kao ugroženo podru?je vodi je 3.000 hektara, a kao podru?je sa visokim nivoom podzemnih voda 1,500 hektara.

Odgovaraju?i na pitanje izvešta?a „Zrenjanina“ na?elnik Odeljenja za odbranu Srednjebanatskog okruga Paun Bereš pojasnio je da se ove brojke ne dodaju jedna na drugu nego se (samo) delimi?no poklapaju. Dakle nisu sve površine kod kojih je šteta vidljiva fakti?ki poplavljene tako da se vide vodoležja, niti su sve nepoosredno ugrožene podzemnim vodama. „Šuma“ brojki ne treba da zbuni nego da upozori na ozbiljnost situacije i neophodnost da se zadrži, pa i poja?a postoje?i nivo zaštite od poplava i napori da se one obuzdaju.

Za procenu štete je prerano, ali ona niukoliko ne?e biti mala. Samo jedna ilustracija: u novocrnjanskoj opštini je u prole?noj setvi 2006. od planiranih 17.371, setva obavljena svega na 200 hektara, što je manje od jednog procenta.

Autor: M. Stojin