Osmo festivalsko veče
Iza nas je pretposlednje, osmo festivalsko veče 17. Festivala tradicionalnih pozorišnih formi amatera Vojvodine. Na repertoaru su bile dve predstave u okviru takmičarskog dela programa.
Prva predstava koju ste gledali je „Vođa“ u izvođenju Pozorišnog kluba „Gest“ iz Sečnja a u režiji Zorice Novaković i Marka Vukosava. Žiri publike je za glumca večeri izabrao Sašu Ćorkovića i uručio pohvalu.
Druga predstava jeste „7 svedoka“ na slovačkom jeziku, u izvođenju AP „Janko Čeman“ iz Pivnica a čiju režiju potpisuje Ćiril Pariš Bardočan. Za glumicu večeri od strane žirija publike izabrana je Marina Časar.
Nakon obe predstave održani su razgovori čiji je moderator Vladimir Ris.
Svoje utiske o predstavama izneo je i predsednik stručnog žirija Milan Belegišanin.
„Veličina svakog umetničkog dela meri se prema intuiciji koju to delo ima i koliko može da dobaci do budućnosti. Deca su u ovoj predstavi ono nepatvoreno, ono čisto, ono čedno bez obzira da li igraju školice, dali igraju trule kobile, da li igraju ćorave bake…Kao u onoj bajci „Car je go“ jedino dete može da kaže „car je go“, tako da bi i ovde u nekim naznakama, jer vi imate najlepšu moguću pozornicu, a to je prazna pozornica, imate tela kojima dajete svoje značenje. Možda je bila mogućnost da ova krasna, vredna i darovita deca učestvuju u mizanscenu, da pokušaju da stopiraju tu ludost kretanja.“
„Po neki put, vrlo retko ali dešava se da prvo nastane film, i da taj film po onom principu povratne sprege utiče na stvarnost. Daću vam najkarakterističniji primer: 1950. godine, i ovo ima direktne veze sa vašom predstavom, Akiro Kurosava radi Rašomon, sa sjajnim Toširom Mifuneom. Film izaziva senzaciju u kinematografiji i po prvi put imamo slučaj u jednome filmu da se prikazuju 4 istine razbojnika, žene, muža i drvoseče, a da se publici pred velikim platnom ostavljaju emotivne tri tačke da gledalac samoinicijativno donese svoju istinu. Nakon toga filma prvi put se u vokabular svih svetskih jezika uvodi pojam „rašomon“. Danas kada pogledate šta „rašomon“ znači, videćete da je to subjektivno i iracionalno mišljenje. U prevodu kada se vidi šta je to subjektivno i iracionalno mišljenje, dolazimo upravo do ove predstave u kojoj imamo amalgan nekoliko istina gde reditelj ne insistira toliko da ukaže šta je istina već ostavlja prostor za gledaoca da donese i neku svoju istinu.“
