OTVORENO 60. STERIJINO POZORJE
– Počele pozorišne svečanosti u Novom Sadu –
Na sceni Jovan Đorđević, Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu otvoreno je jubilarno, 60. Sterijino pozorje. Sala je bila mala da primi sve one koji su imali želju da budu, bar na trenutak, deo jedne velike pozorišne priče koja je postala simbol ne samo Novog Sada i naše zemlje, već i regiona. Sterijino pozorje pozdravnom besedom je otvorio Predrag Ejdus, glumac. U svom obraćanju on je rekao:
U korpusu činilaca koji stvaraju teatar, postoje raznorodni elementi koji tu misiju ponekad čine nemogućom, iz jednostavnog razloga što su nastajanje i trajanje pozorišta vrlo često plod nepredvidljivih političkih, ideoloških, kulturoloških, estetskih i drugih ograničenja. Ali, i pored toga, ono opstaje hiljadama godina kao večna vatra. Dokle god plamičak tinja, pozorište postoji i živi. Pozorišni čin je neka vrsta zavere. U njemu učestvuju umetnici koji, uprkos svemu, od krhkih ideja, nadahnuća i emocija stavaraju nešto što bi trebalo da ushiti, da zamisli, uzbudi pa, ako hoćete, i da ogorči onog koji je u sali. Gledalac, usamljen tokom predstave, postaje jedinka koja se razlikuje od mase koja je ušla u teatar. Javna usamljenost glumca i gledaoca stvara tu magičnu iluziju pozorišnog čina.
Obraćajući se prisutnima Ejdus se osvrnuo na odnos gledaoc – glumac istakavši – Danas, u eri tiranije digitalnih medija, naša umetnost izgleda pomalo anahrona i prevaziđena. U vremenu kada je sve pojednostavljeno i banalizovano, pozorište polako postaje umetnost bivšeg vremena, a slično je i sa literaturom na koju se oslanja. No, bilo je već takvih trenutaka u istoriji teatra ali ta umetnost je, upr kos krizama, doživljavala renesansu uvodeći nove estetike, teme, tehnologije, uvek sa ciljem da tog usamljenog gledaoca zamisli, opusti, iznenadi i da u njemu izazove katarzu koju on može da doživi samo tokom pozorišnog čina. Magija tog čina, kao živi fluid koji glumac emanira prema publici i povratna energija koju gledalac šalje izvođačima, jeste ono večno u toj najefemernijoj umetnosti. Taj trenutak istine, prepoznavanja, poistovećenja duboko se urezuje u sećanje i gledaoca i glumca.
Upozoravajući na stanje u kulturi Predrag Ejdus je kazao – Živimo u vremenu ekonomske depresije koja je dovela do svekolikih posrnuća morala, empatije, ogromne usamljenosti, beznađa i dezorijentacije ljudi. Mnoge oblasti ekonomskog, društvenog i kulturnog života su u krizi. Državne institucije kulture tavore u pogubljenim kriterijumima vrednosti. Političke elite u takozvanim tranzicionim vremenima kulturu, pa i pozorište, polako ali sigurno osiromašuju, onemogućavaju njegovu transformaciju i negativnom selekcijom rukovodećih kadrova srozavaju njegove umetničke vizije. Pozorišta su postala socijalne ustanove, a umetnici doslovno ekonomski ugrožena kategorija stanovništva.
U atmosferi obesmišljene kulturne politike, Sterijino pozorje, kao jedna od najznačajnijih i najrelevantnijih pozorišnih institucija, opstaje i dokazuje da kod nas ipak postoje talentovani i obrazovani stvaraoci. U prilog činjenici da se pozorišna tradicija kod nas ukorenila govori i to što ovaj festival traje 60 godina i promoviše Sterijino pozorje kao instituciju od izuzetnog kulturnog i društvenog značaja. Svi mi koji mu godinama prisustvujemo, osećamo neku čudnu groznicu iščekujući da počnu najuzbudljivije i najbolje predstave.
Svima koji stvaraju ovaj festival, izvođačima, gostima i publici, želim uspešno 60. Sterijino pozorje. Otvaram ovu manifestaciju sa osećanjem velikog pijeteta.
U narednih devet dana publika će imati priliku da vidi bogat program u okviru kojeg i devet predstava iz selekcije Nacionalne drame i pozorišta u odabiru selektorke Marine Milivojević-Mađarev. Prve festivalske večeri publici su se predstavili glumci Centra za kulutru Tivat sa predstavom “Providenca” u režiji Egona Savina.
R. Zubac