Ovacije i aplauzi, topla dobrodošlica

Već 43 godine, generacije zaljubljenika u folklor iz Krajišnika, okupljenih u Kulturno-umetničkom društvu „Jandrija Tomić Ćić“, kroz pesmu i igru čuvaju tradiciju, kulturno nasleđe i običaje svoga naroda. Ansambl u svom repertoaru uspešno neguje proverene koreografije folklornog stvaralaštva iz svih krajeva Srbije, a njihovi nastupi su dostigli visok umetnički kvalitet o čemu svedoče brojne nagrade i priznanja, kruna kojih je „Zlatni opanak“ osvojen 2006. godine u Valjevu na „Saboru igračkih ansambala, orkestara, grupa pevača, instrumentalista, običaja i koreografa Srbije“ na kome se takmiči više desetina društava iz zemlje i regiona.
KUD „Jandrija Tomić Ćić“ učestvovao je na brojnim smotrama, manifestacijama, festivalima, svojim nastupima ulepšao i obogatio brojne televizijske emisije, ali i promovisao kulturnu baštinu svoje zemlje koncertnim turnejama u inostranstvu: više puta u Nemačkoj, Poljskoj, Rumuniji, jednom u Parizu i sada, u Rusiji – Rostovskoj oblasti.
Velika čast i priznanje folklorašima iz Krajišnika ukazana je zvaničnim pozivom ministra kulture Rostovske oblasti da učestvuju na XIX Međunarodnom festivalu narodnog stvaralaštva „Sodružestvo“, koji se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Ruske Federacije i UNESKO-a. Sa članovima KUD-a bili su i zvaničnici Opštine Sečanj, Arsen Plahin, predsednik Skupštine, Slobodan Repac, pomoćnik predsednika Opštine i Deni Besu, član opštinskog Veća.

Krajišničani su, pod umetničkim rukovodstvom koreografa, Miroslavke Rodić i predsednika društva Nenada Vejinovića, gostovali u Ruskoj federaciji od 3. do 7. septembra i u okviru festivala održali koncerte u 4 grada Rostovske oblasti: Azovu, Novosergenjevsku, Beloj Kalitvi i Rostovu na Donu, administrativnom sedištu. Na festivalu su, pored KUD-a iz malenog Krajišnika, svoje narodno stvaralaštvo predstavila i kulturno-umetnička društva iz Rostovske i drugih ruskih oblasti, ali i iz Gruzije, Jermenije, Belorusije, Litvanije.
Folkloraši „Ćića“ su bratskom ruskom narodu dostojno reprezentovali kulturno blago svoje zemlje igrama iz Šumadije, Leskovca, Pirota, Vranja, a svoj zavičaj, Krajinu – atraktivnim, gluvim, „Unačkim kolom“, koje je zbog svoje originalnosti izazvalo posebnu pažnju i oduševljenje. Prema rečima Miroslavke Rodić, umetničkog rukovodioca KUD-a, članovi ansambla su bili izuzetno profesionalni i odgovorni, kako i dolikuje festivalu takve reputacije. Posebno su ponosni na priliku da, rame uz rame, nastupaju sa vrhunskim ruskim umetnicima od kojih mnogi nose titulu „zaslužni“.
Da su naši mladi čuvari tradicije zaista bili na visini zadataka potvruđuje to što su na svim nastupima dočekivani i ispraćani ovacijama, frenetičnim aplauzima i neskrivenom ljubavlju. I inače, delegaciju iz Krajišnika domaćini su svuda dočekivali izuzetno svečano: u divnoj kozačkoj nošnji, uz hleb i so. Posebna čast je što su u sva 4 grada, tamošnja kulturno-umetnička društva na savršeno uvežbanom srpskom jeziku otpevala „Tamo daleko“, a u Novosergenjevsku su goste iz Srbije dočekali i pesmama o Kosovu. Članovi KUD-a i delagacije saglasni su da je utiske i emocije izazvane takvim odnosom domaćina, teško rečima preneti i opisati.
Organizacija koncerata je, takođe kažu, bila na izuzetno visokom nivou. Posle napornih putovanja (jer su rastojanja između ovih gradova i po nekoliko stotina kilometara), folkloraši su imali određene termine za uvežbavanje svojih igara. Ništa se nije prepuštalo slučaju i nije bilo mesta improvizacijama. Poseban kuriozitet je i što su po dva para iz svih kulturno-umetničkih društava, u sva 4 grada, sa domaćim koreografom učili i uvežbavali potpuno nove i veoma zahtevne koreografije koje su potom izvodili na početku i kraju koncerta. Zbog toga, uz prikazivanje narodnog stvaralaštva, svaka priredba s pravom zaslužuje status umetničkog spektakla. Ruski mediji su pomno pratili i izveštavali o svim događanjima u okviru festivala.

Nakon koncerata održavane su gala večere, na kojima su, u neformalnoj i opuštenoj atmosferi, učesnici ponovo demonstrirali svoje muzičke, pevačke i igračke talente. U takvom ambijentu, po ko zna koji put se pokazalo da mladost i kultura ne znaju za granice i jezičke barijere, a festival je u potpunosti opravdao naziv „Sodružestvo“ (zajedništvo). Rodila su se nova prijateljstva koja će se do ponovnog susreta održavati putem modernih tehnologija i društvenih mreža.
Iako je program boravka i turneje u Rostovskoj oblasti i pomenutim gradovima bio izuzetno sadržajan i ispunjen obavezama koje se tiču samog festivala, domaćini su se potrudili da gostima iz Krajišnika i Sečnja pokažu i kulturno-istorijske znamenitosti. Nezaboravni su utisci iz Staročerkaska, stare kozačke prestonice, a kad je reč o novijoj istoriji, oduševljenje je izazvao obilazak monumentalnog spomen obeležja kod grada Taganroga, posvećen neustrašivosti vojnika i stradanju ljudi tokom 2.svetskog rata.
Višednevno druženje i pomenuti zajednički nastupi u okviru XIX Međunarodnog festivala narodnog stvaralaštva okončani su koncertom na otvorenom, pored reke Donjec, kod grada Belaja Kalitva pred više od 3000 posetilaca u divnoj noći uz dugotrajan, spektakularan vatromet koji će svima ostati u dugom sećanju.

Izvor: Branka Škrbić – List Zrenjanin

Pret 1 od 7 Sled