-U osvit fetivala-
U Jašu Tomić je stiglo pismo od FETRE u kojem ona poziva sve ljubitelje pozorišta da dođu i vide šta im je ona, kao emisar boginje Talije, ove godine ponudila. A ponudila je monogo toga interesantnog. Da vidimo šta nam u tom pismu, preko svog emisara, poručuje boginja Talija.
U pismu stoji da u pozorišnom karavanu koji dolazi u Jašu Tomić sve počinje od VELIKE DRAME, koja je minule pozorišne sezone baš bila velika. Uspeo je Dejan Cicmilović, da na osnovu pisanog skaza Siniše Kovačevića, ispriča priču vrednu pažnje, a boga mi i divljenja. U ovoj maloj zemlji kakva je naša, sve je veliko – ljubav i mržnja, sreća i nesreća, radost i tuga. Sve to veliko, Cicimilović je vešto uobličio na malom prostoru, pa tako svi oni koji budu pogledali ovu predstavu uz mnoštvo pitanja iz naše prošlosti sa zebnjom će gledati ka budućnosti. Nema festivala, bio on amaterski ili profesionalni, da se na istom nešto ne dešava IZA KULISA. Kako to izgleda kada se vidi ono što se ne vidi, scenski je uobličio Dejan Mladenović, kojem je zdušno pomogao, svojom dramskom beleškom Majkl Frejn. Da nije lako biti glumac, to znaju samo oni koji su se tim pozivom bavili, a oni drugi, koji misle da je to „cirkusantski posao“ posle ove predstave videće da to nije baš tako. Kada gledalac bude pogledao šta se sve dešava iza kulisa, shvatiće da je borba dva „ja“ i ozbiljna i šaljiva, i emotivna i razdražujuća, i ljudska i neljudska. Kao što ništa u našem društvu ne može da prođe bez glasa narodnog tribuna, tako ni ovogodišnji FETRIN pozorišni karavan ne može bez toga. Publika će imati priliku da vidi kako to izgleda kada se čovek sprema da bude NARODNI POSLANIK. Kako to izgleda kada pamet zatvori oči, a progovori glupost, scenski je priredio Stevan Popara, uz nesebičnu pomoć našeg nikada prošlog Branislava Nušića. Kad progovore akteri ove priče asocijacije na našu svakodnevicu su brojne i mnogostruke, pa tako gledalac neće znati da li da se smeje ili da plače, da li da osuđuje ili da podržava, jer to smo mi, sada i ovde. Mnogi će reći da je džabe sve to što govore narodni tribuni, da su sve to trice i kučine jer živimo ŽIVOT U TESNIM CIPELAMA. U svakodnevnom životu sve nas žulja, a kurije oči niču na sve strane. Tranzicije, reforme, kapitalna ulaganja, strane investicije, inostrana pomoć i mnogo još što-šta sašilo nam je guber u kojem nema vazduha. Bolnu priču života koji živimo na scenu je iznela Ana Ilić, kojoj je svojim tekstom pomogao, ko drugi nego vrsni majstor prikazivanja našeg tragikomičnog života, Dušan Kovačević. Neko će reći, ma udri brigu na veselje, jedan je život pa taman on bio i pasji. U duhu takvog razmišljanja, Talija u svom pismu poručuje da će na ovogodišnjoj FETRI biti i VEČERA BUDALA. Možda će ta večera biti u duhu one Bećkovićeve besede „O budali i budalama“. Kada se takvi ljudi okupe na jednom mestu sigurno je da će suza od smeha biti na pretek. Ali, valja dobro pogledati te suze, nije isključeno da će se mnogi od nas u istim prepoznati. Smeh leči, ali ume i da zavara. Tu ludu, ali ne i naivnu priču, scenski je ispričao Aleksander Bako, koristeći beleške Fransisa Vebera.
Eto dragi moji , pismo je obznanjeno. Sada svako od nas može da pročita šta ga očekuje na ovogodišnjoj FETRI. Po sadržaju pisama svi su izgledi da će pozorišna publika ove godina u Domu kulutre u Jaši Tomiću imati šta da vidi. Zato, neka pozorišna sala Doma kulture u Jaši Tomiću bude mala za sve one koji žele da vide ovogodišnju FETRU. Na kraju, dolazak u pozorište je jedan od najboljih načina da kulturno provedemo veče, da pobegnemo od Parova i rijaliti emisija. Živeli!
R. Zubac