Poplava i slede?e godine?

Mi, za poplavu u Jaši Tomi?u i Me?i naravno krivimo Rumuniju i njihovu vlast, a da nisu samo oni krivi, jedan od dokaza je i ovaj tekst koji smo preuzeli iz lista Dnevnik.
Sve više se u Jaši Tomi?u postavlja pitanje, a na koje nemamo odgovor je:[b] Da li ?e nas opet zadesiti poplava?[/b]
Ogromno ulaganje nov?anih sredstava za igradnju stambenih objekata nam govori da Republika ne?e dozvoliti da nam se poplava ponovo desi, a sa druge strane JVP „Vode Vojvodine“ nije od Republike dobilo nov?ana sredstva koja su neophodna za odbranu.
Uostalom pro?itajte tekst i pošaljite komentare.

[b]Za odbranu od poplava ni prebijene banke[/b]

U republi?kom budžetu za narednu godinu vojvodanska vodoprivreda za preko potrebnu odbranu od polava ne?e dobiti ni jedan jedini dinar, ?ime se nastavlja svojevrsna agonija ove izuzetno zna?ajne delatnosti – isti?e za “Dnevnik” direktor JVP “Vode Vojvodine” Branislav Radanovi?, dodaju?i da poplave u Jaši Tomi?u i drugim mestima srednjeg Banata, kao i stotinak kriti?nih ta?aka na nasipima pored reka u Pokrajini o?igledno nisu bili dovoljna opemena.
O kakvoj se ovde “igra?ki” radi jasno je ako se zna da 1.600 kilometara odbrambenih nasipa, koliko je izgra?eno na vojvodanskim vodotocima, ?uvaju 1,3 miliona stanovnika, milion hektara oranica, 4.200 kilometara puteva, kao i mnoge gradove, sela i zna?ajne infrastrukturne objekte.Kad procuru, procurilo je.
– Samo za redovno održavanje vojvodanskih nasipa neophodna nam je najmanje 1,3 milijarda dinara – kaže Radanovi?. – Lane smo tražili isto toliko, da bismo nakon raznih popuštanja prihvatili da radimo i sa 675 miliona dinara, ali smo od Republike dobili samo 164 miliona, i to isklju?ivo zbog poplava u Banatu. Da voda nije probila nasipe u Rumuniji i poplavila i deo našeg Banata, “Vode Vojvodine“ ne bi dobile ni dinar.
Radanovi? kaže da to nije sve. Da stvar bude gora, zbog dugova, koji su dostigli 350 miliona dinara, obustavljeni su svi radovi na održavanju zaštitnih objekata i odbrani od poplava u Vojvodini.
– Situacija je veoma teška, a ako se novac ne obezbedi što pre, mogla bi biti još teža – kaže Radanovi?, pozivajuci nadležne da se što pre dogovore.
On je zatražio i da se što pre usvoji zakon o vodoprivredi, koji bi kona?no razjasnio ko je nadležan da plati odbranu od poplava.
Vodoprivreda je svoja zlatna vremena imala sredinom prošlog veka kada su izgradivani nasipi za odbranu od poplava i irigacioni sistemi koji je trebalo od Vojvodine da naprave žitnicu Evrope. Dugoro?nim planovima bilo je predvi?eno da se brojne reke i kanali ome?e zaštitnim pojasevima koji bi spre?ili da se voda izlije, te da se zgusne mreža za navodnjavanje zbog povremenih veoma sušnih leta.
Javno vodoprivredno preduze?e „Vode Vojvodine“, koje bi trebalo da brine o svim problemima u vodoprivredi, osnovano je izglasavanjem omnibus-zakona. Nadležnosti nad pokrajinskim vodama prenete su na Izvršno ve?e Vojvodine, ali za to nikada nije usaglašen budžet. Potrebe ovog preduze?a godišnje se mere u milijardama. Novac koji stiže iz budžeta, od naknada za zagadiva?e i poreza, nije dovoljan, zbog ?ega se stalno vode veliki sporovi na relaciji Novi Sad – Beograd.
Jedno od poslednjih prepucavanja dogodilo se jula prošle godine, kada je aktuelna Vlada odlucila da iz budžeta finansira radove samo u užoj Srbiji, a da pokrajinske vode prepusti Pokrajini. Vojvodanska vodoprivreda zapala je tada u bezizlaznu situaciju. Pokrajinska vlada, kao osnivac JVP „Vode Vojvodine“, utvrdila je da u budžetu nema para za vodoprivredne radove. Nedostatak novca paralizovao je sve vodoprivredne poslove u Pokrajini, pošto JVP „Vode Vojvodine“ ne može da pla?a usluge teritorijalnim preduze?ima.
Vojvodina ima 115 slabih mesta u prvoj odbrambenoj liniji, na nasipima, a poslednjih godina održavanje je bilo u najnužnijim okvirima, uz napomenu da je odbrana teško ili nikako sprovodiva i na objektima projektovanim i za jedan posto višu vodu. Malo je ista?i kako se ova slutnja ostvarila.
Nedostatak novca je, dakle, najveci problem u vodoprivredi. U poslednjoj deceniji održavanje i ulaganja u sisteme odbrane i navodnjavanja bili su ispod polovine potreba. Procene “Voda Vojvodine” kažu da ?e u slede?oj deceniji, da bi se sistemima obezbedilo normalno funkcionisanje, biti potrebna dva puta ve?a ulaganja od planiranih.
Posle proglašenja vanrednog stanja u vodoprivrednim preduze?ima u leto 2003. godine, naplata naknada od korisnika voda je pove?ana za nekoliko procenata, ali i dalje ostaju osnovni problemi. Republi?ke vlasti i dalje ne izdvajaju dovoljno novca za održavanje i rekonstrukciju vodoprivrednih objekata. S druge strane, kada je o naplati re?, Poreska uprava odbija da radi ovaj posao, dok se sudovi istovremeno proglašavaju nenadležnim za ovu oblast.
Imaju?i u vidu dosadašnju praksu i tihu igru živaca i ignorisanja izmedu Republike i Pokrajine, vodoprivreda ?e i dalje biti deveta rupa na svirali, a gumene ?izme bi mogle postati najsigurniji na?in za borbu s izlivanjem reka.

[b]Za obnovu treba pola veka[/b]

– Ove godine je bilo planirano da se obnovi oko pet kilometara nasipa, ali zbog besparice nije uradeno ništa – kaže Radanovic. – Da je pet kilometara minimum minimuma, jasno je ako se zna da na rekonstrukciju ?eka 250 kilometara. To, opet, zna?i da bi nam trebalo 50 godina da obnovimo nasipe, pod uslovom da slede?e godine nešto po?nemo da radimo. Ako po?nemo.

D. Uroševi? – Dnevnik