Уколико не забадамо главу у песак онда можемо, без икаквог устручавања, рећи да су за насиље криве Прва и Друга Србија, дакле готово читава политичка елита! Прва зато што су данашњи насилници створени у вихору ратних дешавања током деведесетих, а Друга зато што после 5. октобра није обуздала насилнике већ их је неговала како би их, повремено, користила за политичке обрачуне и разна политичка подметања! Они који су данас у јавности проказани као насилници до скора су били јунаци промена, а пре тога носиоци националне идеје!
Ко је одговоран за насиље на улицама Београда? Ово питање већ данима представља кључну недоумицу у глави сваког добронамерног човека у Србији. За неке, пак, недоумица не постоји. Преко својих гласноговорника, оличених у ситним режимским чиновницима, женама у црном (али и у осталим бојама дугиног спектра), разноразним асистентима (још увек се утврђује коме асистенти и у којим институцијама!) и осталим укалупљеним мислиоцима, представници Друге Србије (то је она Србија која за себе, интимно, мисли да је демократска) већ данима означавају све родољубиве организације као једине и искључиве кривце за пошаст насиља које нас је задесило. За њих дилема не постоји, сви ми родољуби смо кривци! Јер да смо уместо у Породичној шетњи били у Поворци поноса, да смо наместо породичних вредности подржавали хомосексуалну идеологију, да смо наместо Библије читали законе и прописе Европске Уније, у Србији би текли мед и млеко!
А може ли Породична шетња бити одговорна за насиље? Може ли Млада Србија бити одговорна? Може ли Црква бити одговорна? На свако од ових питања одговор је недвосмислено НЕ! Па, ко је онда крив? Ко треба да сноси одговорност за губитак људских живота?
Уколико не забадамо главу у песак онда можемо, без икаквог устручавања, рећи да су за насиље криве Прва и Друга Србија, дакле готово читава политичка елита! Прва зато што су данашњи насилници створени у вихору ратних дешавања током деведесетих, а Друга зато што после 5. октобра није обуздала насилнике већ их је неговала како би их, повремено, користила за политичке обрачуне и разна политичка подметања! Они који су данас у јавности проказани као насилници до скора су били јунаци промена, а пре тога носиоци националне идеје!
Све иницијативе против насиља биће само мртво слово на папиру, биће пирове победе, уколико се не буду на одговорност позвали суштински кривци. Дакле, не буде ли се на одговорност позвало читаво државно руководство, не буде ли се на одговорност позвала политичка елита у Србији, онда ће све такве иницијативе бити само још једне у низу бљутавих маркетиншких прича!
Из дана у дан све се више потврђује да је Породична шетња била мерило правих вредности у српском друштву. На том својеврсном празнику толеранције и демократије, Млада Србија је подигла бакљу нормалности којом би ваљало осветлити читаву Србију! Ми смо утрли пут свим наредним иницијативама против насиља и тоталитаризма сваке врсте, примивши на себе отровне стреле намењене оном ко први викне да је цар го! Надајмо се да ће и други својим акцијама допринети да будемо ближе националном и друштвеном препороду!
Мирослав Паровић