Предраг Рађеновић: Морамо да зауставимо одлив људи и унаприједимо пољоприведу

839

Предсједник општине Сечањ Предраг Рађеновић добро зна шта je основни задатак за ову локалну самоуправу.
Предсједник општине Сечањ Предраг Рађеновић je дубоко свјестан свих проблема са којима се суочава ова општина. Кључни проблем лежи у одговору на питање како сачувати становништво и задржати младе генерације и опоравити пољопривреду која je лошим приватизацијама некадашњих великих задруга веома угрожена. Шантићеви стихови пјесме „Остајте овдје“ написани још крајем 19, вијека најбоље описују стање у овој банатској општини која упркос чињеници да граничи са Европском унијом данас спада у једну од неразвијенијих локалних самоуправа у Србији. Рађеновић, како сам каже, добро зна да од кукњаве нема вајде, пa je засукао рукаве и са oпштинском администрацијом уз доста труда и рада направио видљиве резултате.
-У свим катастарским општинама на територији Општине Сечањ сређени су водотокови, у шта je уложено од 21 до 23 милиона динара. У Шурјану, Сечњу и Крајишнику, средствима општинског буџета су уређени прилази атарских путева. У Јаши Томићу је санирана спортска хала, уређена депонија, a са 3,5 милиона динара Општина је финансирала постављање надстрешнице на пијаци. Такође je покривена и пијаца у Крајишнику, уређен паркинг простор и санирана водоводна мрежа. У овом селу је у току изградња вјештачког језера које ће се користити за спортски риболов. Главни финансијер овог пројекта je Покрајинска влада. Реновирани су Основна школа Браћа Стефановић у Неузини, као и кухиња и трпезарија у објекту ПУ „Полетарац“ у Сечњу.
• Који су планови за ову годину?
– Усвојени буџет општине je нешто мањи од 550 милиона динара и планирано je да се највише улаже у асфалтирање улица. План je да се уради ревизија водовода у свим мјестима Општине, као што je већ урађено у Крајишнику. На недавно завршеном конкурсу Управе за капитална улагања Аутономне покрајине Војводине, Сечањ je за санацију чворишта постојеће водоводне мреже у насељима Јарковац и Неузина, добио више од 53 милиона динара. У току су финални радови на завршетку канализације у Сечњу. Инвестираће се и у ЈКП, које ће бити опремљено новим машинама. Наставиће се и са уређењем депонија. И даље ће локална самоуправа финансирати спортске клубове, културно-умјетничка друштва. Послије дужег периода наставиће се и завршити градња велелепног објекта хале спортова у Сечњу захваљујући помоћи надаежних државних институција.
• Шта je пo Вама највећи проблем у општини?
– Почетком овога вијека на територији општине Сечањ живјело је 16.400 становника. Десет година касније број становника је пао на 13.200. Изгубили смо становнике колико иx има нпр. насељено мјесто Јаша Томић. Узрок овакве ситуације je, прије свега, пропадање комбината због неуспјешних приватизација. Покушавамо да зауставимо одлив младих људи. Прошле године смо финансијски помогли шест брачних парова којима je био потребан новац за вантјелесну оплодњу. До сада je на тај начин у нашој општини рођено 11 беба. Комисија за популациону политику Општине Сечањ је пропше године одазвала јавном позиву Министарства без портфеља задуженог за демографију и популациону политику. Од добијених средстава, објекат у Сечњу je комплетно реновиран, а у вртићу у Крајишнику je простор дорађен, опремљен и прилагођен потребама дјеце од једне до три године. Једна од мјера очувања становништва je и актуелни конкурс (до 15. априла 2019. године) Завода за равноправност полова намијењен брачним и ванбрачним паровима са територије Војводине за куповину сеоских кућа са окућницом. У наредном периоду посветићемо се пројекту збрињавања старијих особа и дјеце са посебним потребама.
• Шта још грађани могу да очекују?
– Поносни смо што можемо да кажемо да у сваком селу раде здравствена амбуланта и апотека. Урадили смо доста и на уштеди електричне енергије, пa je постављена нова ЛЕД улична расвјета у Јаша Томићу, Крајишнику, Сутјесци и Сечњу, a ускоро ће бити и у свим осталим насељеним мјестима.
• Какви су услови за школовање?
– Без дјеце не можемо да говоримо о опстанку. Са нашим буџетом не можемо много да учинимо и без озбиљног плана државе не можемо да задржимо људе на селу. Ми се у складу са својим могућностима максимално трудимо да би наша дјеца којих je, нажалост, све мање, имала адекватне услове за школовање. Kao и претходних година, сечањска локална самоуправа и током 2018. године je обезбиједила бесплатан пријевоз ђацима из свих села општине који иду у средњу школу у Сечњу, али и финансирала мјесечне карте до 60 посто за све ученике општине који се школују у Зрењанину, a лошег су материјалног стања. Најбољих 75 студената чији је просјек оцјена већи од 8.00, наградили смо са пo 20.000 динара и књигом. Награђени су и најбољи ђаци, вуковци, свих основних и средњих школа. Поред тоra, Општина je помогла, подржала и била покровитељ одржавања бројних спортских, умјетничких, културних, туристичких, привредних догађаја и манифестација.
• Какви су планови за пољопривреду која je основна дјелатност у Сечњу?
– Сечањска локална самоуправа је предвидјела програм мјера подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног paзвоја. Што се пољопривредника тиче, пружићемо подршку подизању пластеникаи вишегодишњих засада. Обезбиједили смо пчеларима 2,5 милиона бесповратних средстава за набавку опреме. Обезбијеђено je суфинансирање камата за краткорочне пољопривредне кредите за набавку обртних средстава. Такође je и 7 пољопривредника са територије општине Сечањ добило укупно милион динара за набавку опреме за наводњавање. Оно што је још значајно за пољопривреду, јесте да ћемо вршити едукацију о комасацији пo свим мјестима Општине и од 31. марта би требало да се уђе у тај процес, у зависности од заинтересованости власника пољопривредних земљишта.
• У којој je фази процес комасације?
– Комасација је сложен процес. Због тога je неопходно да се ради пo фазама, a читав процес смо започели прошле године. Процес ниje јефтин, a потребна je и сарадња мјештана. Локална самоуправа je уз помоћ државе обезбиједила новац. Урађен je програм комасације за катастарске општине Банатска Дубица, Јарковац, Неузина и Крајишник. Циљ нам je да свака катастарска општина има урађен план комасације како би на најбољи начин ис-користили све наше ресурсе.
• Шта се све постиже комасацијом?
– Значај комасације je неспоран. Њиме се парцеле укрупњавају и стављају у функцију наводњавања. Радимо на едукацији локалног становништва. Уситњеност посједа je најизраженија у Јарковцу и Банатској Дубици. Уколико се направи договор са пољопривредницима да радимо комасацију, добићемо значајно боље резултате, првенствено, због укрупњавања посједа, али и неких других трошкова који иду уз то. Мислим на конкурисање код републичких, покрајинских и локалних фондова. Идемо ка томе да будемо спремни за све конкурсе, тиме стварамо услове да наши пољопривредни произвођачи буду конкурентнији. Мислим и на програм ИПАРД (Инстру- мент за претприступну помоћ за рурални развој) који се реализује преко Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Не желимо да дођемо у стуацију да пo завршетку тих програма искористимо свега 12 одсго средстава попут Румуна или 20 процената као што су урадили Хрвати. Новац који се добија путем тих субвенција je веома значајан, a наша општина тешко може да пронађе неке друге изворе финансирања.
• Какав је квалитет земље?
– Код нас су најзаступљеније трећа и четврта класа земљишта, a добар дио заузимају и пета и шеста класа. Крајишник, Сутјеска и делимично Сечањ имају најквалитетнију земљу – прве, друге и треће класе. Конак, Бока и Неузина имају земљишта лошијих категорија. Око 800 хектара су пашњаци, ливаде и трстици. Дио je заштићен због прелета и ријетких птица a ту су и ријетке биљне врсте. Због забране било какве механичке обраде овог земљишта или градње на њему, изгубили смо инвеститоре који су ту показали интересовање за градњу вјетропарка и производњу електричне енергије. Ми смо се опредијелили за пошумљавање зашта имамо дозволу Покрајинског завода за заштиту природе.
• Какве ja ситуација са сточарством?
– Ресурси за развој сточарства су знатни, али оно je развијено у стајском облику.
У Сечњу постоји фарма свиња Macaгpap која годишње испоручи 15.000 товљеника. Мали број музних крава иде на испашу, тако да ово земљиште ocraje углавном неискоришћено.
• Локална самоуправа je опредијелила новац и за формирање нових засада воћа и поврћа.
– Изградњом хладњаче у Сутјесци указала се велика шанса да се бар мало промјени структура пољопривредне производње. Финансираћемо дио бушења бунара код постојећих воћњака. Такође, покушаћемо да доведемо далеководну струју која иде из Торка преко трафостанице за Сечањ. Да спустимо низак напон на неколико мјеста и да то исто урадимо у Неузини како би људи који избуше бунаре могли да користе струју за пумпе за наводњавање јер је нафта доста скупа. Циљ je да се промјени структура производње. Да се мало више оријентишемо на воћарство и повртарство. Намјеравамо и да субвенционишемо куповину садног материјала.
• Како тече реализациja програма регионалног стамбеног збрињавања за избјегла и прогнана лица?
– Током деведесетих година у општини Сечањ евидентирано je више од 1,500 избјеглих и прогнаних лица. Taj број je несумњиво био и већи, али су неки отишли у веће градове и центре. Углавном, они који су остали у Сечњу трудили су се да својим радом допринесу и напретку наше локалне заједнице. Општина Сечањ редовно се одазива на јавне позиве Комесаријата за избјеглице и миграције. Крајем прошле гадине уручени су уговори о додјели помоћи за куповину 21 пакета грађевинског материјала за избјеглице из Босне и Херцеговине и Хрватске, које имају пребивалиште на територији општине Сечањ. Финансијска вриједностје 180.000 евра. Такође, почетком фебруара уручено je 15 уговора о додјели малог гранта за поправак или адаптацију купљених сеоских кућа.
• Да ли су искориштени туристички потенцијали?
– Недавно смо се заједно са Зрењанином и Житиштем представили на туристичком сајму у Београду. Сматрам да смо удруженим снагама заиста направили добар посао. Велики простор смо дали нашим вриједним произвођачима меда и пчелињих производа, a приказали смо производе домаће радиности од овчије банатске вуне рукотворине и сувенире. Поред традиционалног ловног туризма, који има дугу традицију код нас, промовисали смо ријеку Тамиш и наше богатство вода које заузима око 4.000 ха укупне површине општине. У плану je уређење ловишта и обала Тамиша. Поносни смо и на пољопривредни сајам у Јаши Томићу који сваког септембра окупи људе из региона. Haшe благо je мултикултуралност, која нас одваја од осталих средина.
ПОНОСИМ СЕ НА ВИОЛЕТУ ТОДОРОВ
Предраг Рађеновић каже да општина помаже спортисте у општини Сечањ. Kao посебно значајно име издваја Виолету Тодоров из Јарковца која je освојила бронзану медаљу у паратеквондоу одржаном на Свјетском првенству у Анталији. Виолета je за изузетне резултате 2016. године примила и Октобарску награду општине Сечањ. Упркос урођеном хендикепу Виолета поред спорта велике успјехе постиже и у сликарству. Она својом снажном вољом свакоме може да буде инспирација и доказ да се само са великим радом и мотивацијом постижу велики резултати.
        Извор: Т.ЋОРОВИЋ-Српско коло (Лист савеза Срба из региона)

Dobijte obaveštenja u realnom vremenu odmah nakon objavljivanja nove vesti.

Možda vam se sviđa i

Komentari su zatvoreni.