Sinoć smo na pozorišnoj sceni imali priliku da pogledamo predstavu “Baraka broj 27” u izvođenju dramskog studia “Art” iz Ruskog Krstura, na rusinskom jeziku. I pored jezičke barijere, glumci i reditelj su publici jasno preneli priču, koja ih je pozdravila aplauzima. Videli smo priču jedne devojke čiji roditelji žele da je udaju za kuma, ispostaviće se prevaranta, dok njeno srce pripada drugom čoveku. Od zle sudbine spašava je na kraju jedna, već prevarena žena, spremna da založi čak i svoj život kako druga ne bi proživela njenu sudbinu.
Za glumca večeri, glasovima publike, proglašen je Emil Njaradi.
Nakon odigrane predstave održani su i razgovori koje vodi Aleksandar Volić.
Aleksandar: Dame i gospodo, poštovani ljubitelji pozorišne umetnosti, dobro veče na sesiju okrugli sto povodom predstave “Baraka broj 27”. Evo pitaćemo reditelja, kako si se odlučio da insceniraš baš ovaj tekst i kako si pronašao svoje protagonist?
Vladimir Nađ Aćim: Dobro veče svima, drago mi je da ste ostali i da ste mogli da pratite predstavu i što su vase reakcije bile iskrene i spontane. Kako imamo tehničkih problema sa prostorom u kojem radimo I ne možemo u njemu da pripremamo i izvodimo predstave, praktično sticajem okolnosti, da ne bismo izgubili kontinuitet rada, odlučili smo se da radimo ovu predstavu, jer je potreban mali ansambl i mobilna predstava sa malo elemenata. Moji saradnici su me inspirisali, odvojili su svoje slobodno vreme i tako smo počeli. Sve više se tekstovima okrećemo ka socijalnim problemima.
Aleksandar: Počeo bih sa pitanjem Emilu, vasa energija je sjajna i držite celu predstavu svojom harizmom, izuzetno ste sugestivni I sve vreme ste u liku. Kako ste radili ulogu, da li ste imali neki model?
Emil: U svom okruženju sam video nekoliko takvih brakova koji su od “velike ljubavi” a znali smo šta je ta ljubav u stvari. Aćima poznajem dugo godina, a ove godine je 60 godina kako sam na daskama koje život znače. Kada se Aćim vratio sa studija, pun energije, pronašao je mene i još par glumaca i tako je krenulo. Što se tiče ove predstave, imamo dosta primera ovakvih brakova, pa mi nije bilo teško da se pronađem. Postavio sam se u situaciju, kako bih ja reagovao. Hvala Bogu, imao sam jako dobre partnere koji su me podržali.
Aleksandar: Tu je i glumica koja igra Vašu suprugu. Vidi se na sceni i u vašem odnosu da ste dugo zajedno.
Snežana: Tako je, poznajemo se dugi niz godina i od prvog momenta kada smo počeli da sarađujemo našli smo se i samo nastavljamo tako.
Aleksandra: Kako je Vama bilo da radite sa ovim doajenima?
Rebeka: Dosta dugo sam sa njima, od malena sam navikla na njih tako da mi nije bilo teško. Čim su me pozvali, znala sam šta me čeka.
Aleksandar: Sada bih pitao kuma, kume da li Vam se dopada ili je u pitanju samo neki papir?
Miroslav: Mislim da mu se Zosja zaista dopada i da stvarno ima neku emociju prema njoj, shvata da mu je poslednji voz pa je požurio za najmlađom i najlepšom devojkom koju zna.
Aleksandar: Draga gospođa koja igra surovu ulogu, dopada mi se što ste ubistvo na kraju erotizovali.
Natalija: Za to je kriv režiser, nisam ja. Meni je bilo lepo raditi sa ovom ekipom, vratila sam se na scenu posle 30 godina. Igrala sam se i osećala sam se lepo na sceni, inače sam učiteljica pa uvek moram malo da glumim pred decom a sada sam to prenela i na scenu.
Aleksandar: Ostaje nam samo “Vučko”, mislim da je lep momenat tvog ulaska na scenu sa tom onomatopejom vuka, kako si došao na tu ideju? Šta ti je bilo najteže?
Nemanja: Pa prezivam se Vukosav, pa mi je nekako bilo logično. Sama uloga nije preterano teška, ja sam povratnik, dugo godina nisam bio na sceni, ali sticajem okolnosti sam se vratio pozorištu.
Predrag Momčilović: Čestitam vam na jednom pravom pozorišnom događaju. Osim verbalnog, pozorište komunicira na mnogo drugih načina. Ono što je dobro kod vase predstave je što ste koristili mnogo drugih načina komunikacije, tako da je onaj deo jezički koji nam nije bio jasan bio premošćen. Vaše večerašnje izvođenje ima još jedan kvalitet a to je veoma visok nivo scenskog govora koji je artikulisan i emotivno pokriven što je jako važno.
Ostavite komentar