Treće festivalske večeri gledali smo predstavu “Nesporazum” u izvođenju Kulturnog centra iz Pećinaca a u režiji Slobodana Stankovića.
Zapostavljeni porodični odnosi, sin koji se vraća u majci i sestri koje je davno napustio biva zaboravljen i njihovim očima i srcima neprepoznatljiv. Priču nam zapravo priča Marta, ogorčena i kivna sestra, željna životnih radosti, novca, ljubavi i konačno odlaska na more na kojem nikada nije bila. U svojoj sebičnosti i pohlepi, nesporazumom ili možda ipak ne, sa majkom ubija rođenog brata, kao i sve prethodne goste njihove stare i mirne krčme. Jelena Nedeljković koja je igrala ovu ulogu, od strane publike proglašena je za glumicu večeri.
Predstava je ostavila snažan utisak na publiku koja je nakon predstave ostala na razgovorima koje je vodio Aleksandar Volić sa glumcima i rediteljem kako bi saznala nešto više.
Aleksandar: Sa nama je večeras reditelj predstave “Nesporazum” koju smo upravo pogledali, Slobodan Stanković, pa bih pitao slobodana o ideji za ovaj tekst.
Slobodan Stanković: Mislim da danas nekako svi živimo apsurd. Zašto? Zato što se neke stvari podrazumevaju, na primer, živim sa bratom i volim svog brata, ne treba mnogo da razgovaram sa njim, to se podrazumeva. Pa recimo prijatelj, on je tu uvek za mene, a u stvari kada me neko pita kako sam, ne sačeka da odgovorim. Onda sam došao na ideju da uradim jedan test i kada me je neko pitao kako sam, odgovarao sam “jako sam loše” e onda ljudi počnu da slušaju i razgovaraju jedni sa drugima. Koliko god da je ovo filozofska drama i koliko god nam je bilo teško da nađemo ključ. Odlučio sam se za ovaj tekst jer smatram da se ne slušamo i ne vidimo dovoljno.
Aleksandar: Pitanje za jedinog protagonistu muškarca, koje uloge si radio pre ove i šta ti je bilo značajno za jezgro lika i kojom indikacijom je reditelj najviše pomogao?
Bojan Naić: Zaista sam igrao mnogo uloga i sve su mi posebno drage i prilikom pripreme svake od njih ja sam dao od sebe sve što sam imao u tom trenutku. Što se tiče konkretno ove predstave, moram biti iskren, imam mali problem sa egom ali kada neko ima da mi kaže neku korisnu sugestiju, ja to prihvatam jer tako možemo da napredujemo kao kolektiv, a ova predstava je upravo proizvod tog kolektiva.
Aleksandar: Glumica koja je igrala veoma važnu i tešku ulogu ćerke i sestre, nakon ubistva vidimo da vas je taj čin vratio sebi.
Jelena Nedeljković: Upravo tako, lik teži ka svojoj slobodi, da se oslobodi majke i ustaljenog života I samim tim što se pojavio bogati gost je meni prozor u svet. Marta je samo neko ko je celog života želeo da bude Slobodan, neko vrlo zlostavljan i neko ko je prosto želeo da ode na more. Nikada nije bila zaljubljena, nije imala ljubavnika, njoj su sunce i more sve.
Aleksandar: Imam pitanje i za glumicu koja je igrala ulogu majke. Kada ste prvi put čitali tekst, koje ste imali asocijacije?
Merima Radivojević: Mislila sam da će to svima biti dosadno, meni prvoj je bilo dosadno. Kada je reditelj zahtevao da se negledamo, to je bila prva predstava koju igram na taj način i to je bilo izuzetno zahtevno I izazovno. Zahvalna sam reditelju i ostatku ansambla jer sam imala smrtni slučaj u porodici, a oni su mi pomogli da se izborim sa svojim emocijama i bolom.
Aleksandar: Na kraju glumica koja je igrala suprugu, Vi jedini iznosite temu ljubavi. Šta Vam je bilo najteže u ovom liku.
Ivana Jokić: Najteže mi je bilo da se vratim pozorištu posle 13 godina, a kada sam to premostila onda je došao rad na ulozi Marije. Sa njom počinje predstava i završava se i njena uloga je velika.
Aleksandar: Sa nama je i večeras predsednik žirija, Predrag Momčilović, pa bih voleo da se uključi.
Predrag: Pre svega hoću da vam čestitam. Važna stvar u Vašoj predstavi, po mom mišljenju je što ste vi poverovali ključu koji je reditelj predložio i ta vasa vera je zapravo ono što je iznelo predstavu, niste doveli u pitanje taj način pričanja price nego ste se prepustili pokušali da ga opravdate iznutra do kraja.
Ostavite komentar