Prerada i navodnjavanje

[url=https://www.jasatomic.org/03012009/skoric_1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/03012009/skoric_1tn.jpg[/img][/url]
Sa Škori? Borislavom o razvoju AGRARA u opštinI Se?anj

– Udruživanje proizvo?a?a radi bolje edukacije, uspešnijeg nastupa na tržištu i spre?avanja monopola otkupljiva?a i prera?iva?a predvi?eno i Strategijom lokalnog razvoja – kaže rukovodioc opštinskog Odeljenja za poljoprivredu

Za podru?je opštine Se?anj poljoprivreda je prakti?no osnovna delatnost od koje živi najve?i broj gra?ana. Zna?aj ove grane naro?ito je naglašen u teškim tranzicionim vremenima, mada je ova oblast odavno na udaru opšte nepovoljne situacije ali i prethodne nebrige društva. Koliki su u ovom ?asu potencijali se?anjske poljoprivrede, šta se preduzima kako bi se u ovoj oblasti moglo na?i mesta za mlade, perspektive sela – to su teme za razgovor sa Borislavom Škori?em, rukovodiocem Odeljenja za poljoprivredu opštine Se?anj. Za po?etak, pitamo šta je sa Strategijom razvoja opštine.
– U Strategiji lokalnog održivog razvoja opštine Se?anj, koja treba da bude usvojena na prvoj sednici u narednoj godini, razvoju agrara dato je zna?ajno mesto – kaže Škori?. – Mogu?e pravce razvoja definisali smo na osnovu ankete, koja je od februara do avgusta obavljana na podru?ju deset mesnih zajednica, sa 628 u?esnika (pravnih i fizi?kih lica). Na bazi zajedni?kog vi?enja problema u agraru i njihovog prevazilaženja, jedan pravac naše aktivnosti bi?e masovnije udruživanje proizvo?a?a radi bolje edukacije, uspešnijeg nastupa na tržištu i spre?avanja monopola otkupljiva?a i prera?iva?a. Što se investicija ti?e, prioritet se daje preradnim kapacitetima za mleko, soju i lekovito bilje, potom i za briketiranje žetvenih ostataka. Od ostalih aktivnosti, želeo bih da pomenem pošumljavanje na 400 hektara. Ina?e, ovaj dokumenat bi?e podloga za budu?e apliciranje kod doma?ih i fondova Evropske unije za sredstva za realizaciju definisanih programa.
Da li se predvi?a zna?ajnije proširenje kapaciteta za navodnjavanje, kao na?ina za osetnije pove?anje proizvodnje, kroz prinose i drugu žetvu?
– Me?u projektima planiranim do 2013. godine najobimniji predstavlja dovo?enje vode za navodnjavanje 8.000 hektara oranice. Re? je o projektu ura?enom pre bezmalo dve decenije, koji iz poznatih razloga nije mogao biti realizovan. Njime se predvi?a navodnjavanje na pomenutoj površini, u katastarskim opštinama Se?anj, Jaša Tomi?, Krajišnik i Sutjeska. Radi se o najkvalitetnijem zemljištu na podru?ju opštine, a ve? postoje i ura?eni vodozahvati na Tamišu – za dovo?enje struje do njih lokalna samouprava je opredelila deo sredstava od zakupa poljoprivrednog zemljišta, tako da ?e ovaj deo posla biti završen do aprila naredne godine. Potom sledi postavljanje kanalske mreže u ataru, kojom ?e se dovesti voda do parcela za navodnjavanje.
Dokle se stiglo sa aktivnostima na osnivanju Agrarnog fonda, i šta od njega poljoprivrednici mogu da o?ekuju?
– Akti, odluke i pravilnici su ve? na usaglašavanju, a o?ekujemo da ?e odbornici na jednoj od prvih sednica Skupštine doneti i odluku o osnivanju Fonda. Osnovni zadatak Agrarnog fonda ?e biti unapre?enje razvoja poljoprivrede u skladu sa pomenutom Strategijom razvoja opštine, a posebno da pomogne brži razvoj poljoprivrednih gazdinstava, kojih je 2.500 na podru?ju naše opštine. Sredstva za ove aktivnosti obezbedi?e se iz budžeta opštine i Republike, iz donacija i iz pristupnih fondova EU.
Šta je sa nadoknadom štete od nevremena koje je 19. i 20. maja zahvatilo veliki deo teritorije se?anjske opštine?
– Gradonosno i olujno nevreme nanelo je velike štete usevima na 13.000 hektara. Prema prvim preliminarnim procenama radilo se o šteti od 800 miliona, ali se po skidanju useva sa njiva zahva?enih nevremenom ustanovio ta?an iznos štete od još uvek ogromnih 130 miliona dinara. Zahtev za nadoknadu štete uputili smo svim relevantnim institucijama države, a tražili smo nov?anu nadoknadu, osloba?anje od poreskih obaveza, pomo? u repromaterijalu, ali do danas nismo dobili ni od koga odgovor. ?injenica je da su gazdinstva pogo?ena nevremenom ostala uskra?ena za i do 35 odsto prihoda. Mi i dalje apelujemo na nadležne da ovim poljoprivrednicima, u šest naših MZ, pomognu kako bi zasnovali proizvodnju u 2009. godini.

S. Mandi?
List Zrenjanin