Prosečan zemljanin težak 62 kila
Amerikanci najgojazniji, zbog njih se čini kao da na planeti ima milijardu ljudi više. Nacije koje mnogo voze automobile troše malo kalorija i zato se goje
KAD bi svi ljudi na svetu bili kao Amerikanci, planeti bi se ”učinilo” da na njoj živi gotovo milijardu stanovnika više. To sve jer je prosečni Amerikanac znatno teži od ostalih stanovnika zemlje. Građani SAD vode na neslavnoj listi gojaznih. Severnu Ameriku naseljava šest odsto svetskog stanovništva, ali i trećina ukupne biomase, i to sve zbog – gojaznosti. U Aziji, poređenja radi, živi 61 odsto stanovništva sveta, ali na njih ”otpada” samo 13 odsto biomase.
U izveštaju žurnala ”BMC javno zdravlje” od prošle nedelje, zasnovanom na podacima svetske zdravstvene organizacije, navodi se da bi, u slučaju da se svet toliko ”amerikanizuje”, da svi počnu da izgledaju identično stanovnicima SAD, efekat bio isti kao kada bi se na Zemlju naselilo još 935 miliona ljudi prosečne telesne mase. Energetski zahtevi na planeti porasli bi za potrebe 473 miliona odraslih.
Zemlju trenutno nastanjuje nešto više od sedam milijardi ljudi. Prosečno ljudsko biće teži 62 kilograma, ali su regionalne razlike tu baš velike: srednja mera stanovnika Azije je 57,7 kilograma, a Severnoamerikanaca – čak 80,7 kila. Amerikanci se konstantno protežu ”u širinu”: do 2030. godine, čak 42 odsto nacije biće gojazno!
Studija objavljena u pomenutom žurnalu je, za razliku od nekih starijih, kada se stepen korišćenja energije u nekoj zemlji merio isključivo u odnosu na broj njenih stanovnika, u obzir uzela i njihove strukove. Logično – pošto je gojaznima potrebno više energije da bi funkcionisali.
– Zamislite troje ljudi u sobi i to da oni potroše određenu količinu energije. Ako su oni kojim slučajem gojazni, to je isto kao da je u sobi četvoro. Ta ”dodatna” osoba zahteva dodatnu energiju za pripremu hrane, za njen transport, stvara više otpada… – kaže dr Ričard Bergman, istraživač bolnice Sidars-Sinaj u Los Anđelesu.
Potrošačko društvo tako je omogućilo da se Amerikanci ”umnože”, i mimo prirodnog priraštaja. Više energije, više hrane, više đubreta – srećna energetska, prehrambena, reciklažna industrija… ali, sve je povezano i ”ide ukrug”. Loša navika (bogatog) čoveka da ”iza ćoška” ide automobilom, vraća se kao bumerang njegovom zdravstvenom stanju i liniji.
Veliku prosečnu telesnu težinu stanovnika SAD, ali i bogatih arapskih zemalja, jedan od autora istraživanja, profesor Ijan Roberts, povezuje sa visokim stepenom motorizacije, uslovljenim između ostalog i jeftinim benzinom:
– Jedan od najvažnijih faktora velike težine je broj automobila po ”glavi” stanovnika – kaže profesor Roberts. – U nekim zemljama ljudi jedu, ali se malo kreću, jer svuda idu kolima.