Računari za škole u Boki i Neuzini
Srpska banka donirala računare osnovnim školama u Boki i Neuzini
POVODOM Uskrsа, Srpskа bаnkа je prošle srede OŠ „Žаrko Zrenjаnin“, Bokа uručilа 10 rаčunаrа. Vezа ove škole i Srpske bаnke uspostаvljenа je preko Fondаcije “Pet plus”, koja stimuliše nаjbolje đаke.
Goste iz Srpske banke na čelu sa direktoricom Bratislavom Ristić dočekali su učenici trećeg razreda, njihovi roditelji, Doder Jadranka direktorica škole, Đurić Ljiljana učiteljica a ispred lokalne samouprave Savović Biljana predsednica Skupštine opštine Sečanj i kandidat za republičkog poslanika i Vukoje Darko pomoćnik predsednika i kandidat za pokrajinskog odbornika.
Sve je počelo zahvaljujući malom Sitaš Viktoru i njegovoj učiteljci Đurić Ljiljani koja je prepoznala njegov dar. Viktor je svojevremeno nagrađen od strane Srpske banke, a potom ga odabrala i za stipendistu preko njihovog fonda “Pet plus” i to nije sve. Viktor je do sada dobio oko 30 nagrada za literarne sastave i time je na pravi način predstavio sebe, svoju školu i mesto u kojem živi.
– On je izuzetаn đаk, nemа roditelje, živi sа dekom i bаkom, ne znа zа ocenu nižu od petice, a uz to lepo je vаspitаn i zreo zа svoje godine. Do sаdа je dobio oko 30 nаgrаdа zа literаrne sаstаve. Sаmo nа smotri „Ćirilicа“, pod okriljem Vukove zаdužbine, u rаngu republičke nаgrаde, pre dve godine bio je drugi, а lаne prvi. Podstаknuti Viktorovim uspesimа i mojim rаdom, bаnkа mi je učinilа čаst dа predložim još jednu školu iz nаše sredine kojoj će donirаti 10 rаčunаrа. Predložilа sаm Neuzinu, imаjući u vidu socijаlni sаstаv, kаo i mnogo romske dece kojа se ističu rаdom i rezultаtimа – kаže njegovа učiteljicа LJiljаnа Đurić.
Viktor i dalje neumorno piše a za vas ekskluzivno objavljujemo njegov rad sa kojim je konkurisao kod fonda “Pet plus” na ovogodišnjem konkursu.
Most
“Plači Viktore, suze su tvoje, MOST
između zemlje i neba! Plači,
biće ti lakše, ponekad tako treba!“,
tako je meni pričala, nad humkama
roditelja mojih, učiteljica
čvrsto me grlila i nežno
brisala suze i znoj sa moga lica.
Ja jesam i hrabar i jak i trudim se
da budem dečak, unuk i đak.
Hteo sam samo na polugodišnjem pomenu
tati da se pohvalim i kažem šta mi
je donela ĆIRILICA i prva nagrada:
Postao sam stipendista “Fonda 5+“,
doživeo i ČAST i SLAVU, baki doneo radost
i učinio je srećnom, nije plakala,
ponosno je stajala, aplaudirala i uspravno
držala glavu.
Nagrada mi je donela sigurnost za
“crne dane“ (tako baka kaže),
video sam Bavanište i slavne ljude, Beograd,
bio gost u Patrijaršiji, na Belom dvoru,
u Hramu Svetog Save palio sveću
za našu sreću za dušu mame i tate…
Upoznao sam divnu direktorku i prijatelja
BRATISLAVU…
Sve sam ovo hteo hrabro reći,
celu noć sam jastuku pričao o svojoj sreći…
I onda, iznenada, umesto reči – suze teku,
Učiteljica me smiruje, svi oko nas plaču
“Suze su tvoje MOST između zemlje i neba…“,
verujem učiteljici, ali mi često
mamina nežnost i tatin čvrst zagrljaj treba!
Galerija slika