Rodilo svuda, gorelo samo u Jaši Tomi?u

[url=https://www.jasatomic.org/03072007/a1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/03072007/a1tn.jpg[/img][/url]
Gra?anski list – ?etvrtak, 5. Jul 2007.
Ovogodišnja žetva po?ela je skoro dve nedelje ranije i rod je odli?an u svim krajevima Vojvodine, a požar u žetvi zadesio je samo jedno od najsiromašnijih mesta – naselje Jaša Tomi?. Prema podacima pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, do ju?e je ukupno požnjeveno 92 odsto površina zasejanih pšenicom i je?mom, dok je uljana repica potpuno skinuta s njiva. Od dva miliona tona žita, koliko ?e biti požnjeveno u Srbiji, oko 1,2 miliona je s teritorije Vojvodine. Prose?ni prinos pšenice u Vojvodini je oko ?etiri tone po hektaru, ozimog je?ma 3,7 tona, jarog je?ma oko tri tone, a uljane repice 2,6 tona po hektaru.

Kako je za GL ocenio pokrajinski sekretar za poljoprivredu Danijel Petrovi?, prinosi ?e zadovoljiti potrebe stanovništva, a bi?e i nešto „viška“ za robne rezerve, a deo ?e verovatno i mlinari zadržati u svojim kapacitetima. Prema njegovim re?ima, prinosi su standardni, ali je kvalitet zrna iznad JUS kvaliteta. Kako kaže, cena od 11 i 12 dinara za kilogram pšenice je zadovoljavaju?a.

– Mlinari u Banatu pla?aju 11 i 11,5 dinara za kilogram žita, dok je u severnoj Ba?koj cena 11,3 dinara plus PDV. To je sasvim solidna cena i poljoprivrednici bi trebalo da budu zadovoljni, pogotovo ako Ministarstvo poljoprivrede, kako su najavili, donese uredbu o subvenciji od 100 evra po hektaru – rekao nam je Petrovi?.

Savetnica pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Gordana Æali? rekla nam je da je zabeležen samo jedan ve?i požar tokom žetve i to u ataru naselja Jaša Tomi?, opština Se?anj. Naime, neko je u okolini palio strnjiku posle žetve, a vatra se proširila i na njivu koja je još bila pod usevom, pa je tako u naselju, koje se još valjano nije oporavilo od katastrofalnih poplava iz 2005. godine, sad izgorelo 80 hektara pšenice.

Æali?eva kaže da ?e se odli?an kvalitet pšenice u Vojvodini pogotovo odraziti na kvalitet hleba i peciva. Prema njenim re?ima, brašno ?e davati testu veliku energiju, pa ne?e biti potrebno da pekare koriste previše stimulanasa.
Prema njenim re?ima, najbolji prinosi pšenice bili su na njivama u Sremu, gde je prosek oko pet tona po hektaru, dok je najmanje zrna požnjeveno s polja na severu Ba?ke.

– U severnoba?kom regionu prinos je bio svega 3,4 tone po hektaru. Rod je prepolovljen jer je zemljište peskovito i ne zadržava vlagu, a bilo je i štete od grada, pa je oko hiljadu hektara pod pšenicom uništeno – kaže Æali?eva.
Bolje prinose i ove godine imala su poljoprivredna preduze?a i zemljoradni?ke zadruge od pojedinaca. Od 360.000 hektara pod žitaricama, 174.000 obra?uju zemljoradnici, a ostatak preduze?a i zadruge. Seljaci su u proseku s njiva skinuli 3,75 tona, a poljoprivredna preduze?a 4,2 tone zrna po hektaru. Æali?eva kaže da to pokazuje samo razlike u agrotehni?kim merama. Prema njenim re?ima, na poljima je radilo šest hiljada kombajna. Ionako rekordna vršidba bila bi još brže realizovana da se kombajni, koji su stari i po dvadeset godina, nisu kvarili.

Više i uljane repice
Pšenica je ove godine posejana na 292.000 hektara, ozimi je?am na 35.000, a jari na 14.000 hektara. Gordana Æali? je istakla da je ove godine više zemljoradnika bilo zainteresovano za setvu uljane repice. Naime, doskoro je bilo svega tri i po hektara pod tom kulturom, a ove godine ?ak ?etiri puta više.